Jelašić:Rast inflacionih očekivanja

Referentna kamata je povećana i zbog rasta zarada u javnom sektoru, rasta cena nafte i poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, koji se preliva i na Srbiju, i značajne političke neizvesnosti.

Jelašić je kazao i da se odluke o referentnoj kamatnoj stopi donose isključivo na osnovu srednjoročnih i dugoročnih predviđanja i da će restriktivnija monetarna politika doprineti vraćanju bazne inflacije u projektovani raspon od tri do šest odsto krajem godine.

On je podsetio da je u martu međugodišnja inflacija bila 11,8 odsto, od čega je sedam procentnih poena udeo regulisanih cena, kao i da se očekuje da će u drugom tromesečju zbog manjeg rasta regulisanih cena međugodišnja inflacija biti oko 11 odsto.

Jelašić je kazao da je u martu međugodišnja bazna inflacija bila sedam odsto, kao i da se očekuje da će u drugom tromesečju porasti do osam odsto, zbog rasta cena i inflatornih očekivanja, ali da će se do kraja godine vratiti u ciljani raspon.

Prema njegovim rečima, u junu će biti objavljen ciljani raspon bazne inflacije za narednu godinu, koji će se zasnivati na indeksu potrošačkih cena, umesto na indeksu cena na malo kao do sada.

U martu je usporen međugodišnji rast zarada, ali će najavljeno povećanje zarada u aprilu doprineti povećanju domaće tražnje, kaže guverner NBS i dodaje da je kreditna aktivnost banaka u februaru i martu blago usporena, ali je i dalje visoka, a najveći rast beleže stambeni krediti.

Guverner je rekao i da je neodgovorno i neprofesionalno forsirati kredite u stranoj valuti po principu "niža kamata - jeftiniji kredit", ističući da uvek postoji rizik pri takvom zaduživanju - koji će biti odnos te valute prema dinaru.

On je napomenuo da se postavlja pitanje koliko će banke ubuduće uspeti da amortizuju povećanje referentne kamatne stope na osnovu kamatnih marži, odnosno razlike izmedju kamate koju banka zaračunava na kredite gradjanima i privredi, i kamate koju sama plaća na depozite.

Jelašić je istakao i da se ekonomska aktivnost u Srbiji u prvom tromesečju ubrzala i beleži visok rast, čemu su najviše doprineli rast industrijske proizvodnje i sektora usluga, a očekuje se da će tome doprineti i rast poljoprivredne proizvodnje.

Guverner centralne banke je naveo i da za sada nema zahteva za članstvom Kosova u Međunarodnom monetarnom fondu podsetivši da zemlje koje su već priznale Kosovo imaju značajan udeo u "glasačkoj mašini" MMF-a, u kome se odluke donose prostom većinom.