Tuđa glava bolje misli

Svaki treći učenik u Vojvodini smatra da ima vredniju kulturu i veru od svojih komšija druge nacije, bezmalo polovina je u školi doživela nekakav međuetnički sukob s vršnjacima, od fizičkih do verbalnih, trećina misli da profesori ne uvažavaju jednako pripadnike svih nacija, a svaki četvrti đak je uočio da njihovi vaspitači ističu nacionalne vrednosti svoje etničke zajednice – zabrinjavajući su podaci istraživanja Pokrajinskog pedagoškog zavoda, koji već treću godinu proučava međuetničke odnose mladih u Vojvodini.

Tokom ankete u februaru i martu ispitano je 4.310 učenika osmog razreda 59 osnovnih, te drugog i četvrtog 60 srednjih škola. Ispitivanje je sprovedeno u školama koje imaju odeljenja s nastavom na jezicima nacionalnih manjina, a upitnike su učenici dobijali na maternjim jezicima.

- Istraživanje je pokazalo i da se 60 odsto ispitanika potpuno poistovećuje sa svojom nacijom, dok manje od polovine smatra da je pripadnost naciji važna u njihovom životu - kaže šef istraživačkog tima prof. dr Radoš Radivojević. – Dakle, veliki procenat preferira lični identitet, dok im je nacionalni pasivan, što je dobro i verovatno je uzrok tradicionalan sistem vrednosti multinacionalne Vojvodine.

Ocenjujući ovaj projekat Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine veoma pozitivnim, i jer pokazuje sistemsku državnu brigu, prof. dr Arpad Lošonc je naglasio da se vojvođanska multietničnost ne može porediti ni sa jednom drugom na svetu.

Jezik nije prepreka

Po nedavnom istraživanju, vojvođanski podmladak je vrlo dobro međuetnički integrisan, bezmalo svi su se družili s pripadnicima druge nacije, svaki drugi izlazio je i posećivao nekog ko govori drugim jezikom, a podatak za ponos je da tri četvrtine to čini i danas. Etničku distancu prema drugim nacijama ima tek svaki deseti ispitanik, a svega 5 odsto međuetničke odnose u školi ocenjuje kao veoma loše.

- Ovakvo stanje je posledica istorijskog talasanja, a tradicija je poslednjih decenija stalno na probi izdržljivosti – kaže Lošonc. - Tradiciju vredi inovirati, tu je škola vrlo važna, ali je ona, nažalost, danas između dve vatre. S jedne strane apsorbuje i koriguje ono što deca donose iz porodice, a, s druge, ono s ulice, često veoma negativno. Škola je i neka vrsta poluge države, jer sprovodi bitne pravce njene obrazovne politike.

Po njegovom mišljenju, u ovakvom interetničkom prostoru decu, ali i odrasle, treba učiti da razmišljaju tako da se stave u tuđ položaj, misle tuđom glavom i ubede kako ni jedna nacija nije čista, već su sve mešavine.

- Put razumevanje nastaje interakcijom s drugima i svako odvajanje je veštačko - zaključio je Lošonc i dodao da stalno treba preispitivati sopstvene predrasude, a toleranciju ne shvatati kao trpljenje, nego uvažavanje drugog.

Valja biti i strpljiv, jer na tom putu nema spektakularnih rezultata.

D. Devečerski

Poslato 23.04.2008