Tužiteljka ruši Tribunal

Optužnica protiv dr Vojislava Šešelja ne postoji kao krivični pravni akt. Ona je običan pamflet i lista političkih želja, a knjiga Karle del Ponte je dokaz da je ovo istina!

Ovako je juče za Glas rekao advokat Zoran Krasić, član tima odbrane lidera radikala. Krasić se time nadovezao na prekjučerašnju lavinu nedoumica koju je Šešelj pokrenuo kada je pred većem sudije Žan-Kloda Antoanetija zatražio od suda da se izjasni o knjizi Karle del Ponte „Lov - ja i ratni zločinci“, u kojoj praktično priznaje da je po nalogu bivšeg premijera Srbije Zorana Đinđića podigla optužnicu protiv njega.

Na pitanje šta će pravni savetnici posavetovati Šešelja u vezi predloga sudije Antoanetija da pozove Del Ponteovu kao svedoka, Krasić je odgovorio da je sudija samo razmatrao moguće varijante razrešenja ove situacije i pozivanje bivše tužiteljke da svedoči - kao jednu od opcija.

- Pre svega je očekivao da Šešelj podnese zvanični zahtev, što smo mi juče i učinili, kako bi mogli da razmotre novonastalu situaciju. Voja je, međutim, prevideo da smo mi takav zahtev već podneli još u oktobru, i u više navrata ranije, među kojima su navedena i pojedinačna kršenja njegovih prava odbrane za svih pet godina njegovog pritvora. Ali, najjači dokaz je, svakako - ova knjiga. Zato smo zaključili da raniji zahtev praktično dopunimo Karlinim priznanjem.

Advokat objašnjava da se ovakvom dopunom pređašnjeg zahteva dobija logična celina. Kaže da, ako je Šešelj još u oktobru napisao da su politički motivi rukovodili tužiteljku, a da ona to kasnije i priznaje u knjizi, onda i optužnica ne postoji kao krivično pravni akt, već kako spisak političkih želja. Tezu da optužnica ne postoji Krasić upotpunjuje i svedočenjem Reja Tjunensa, koji je praktično negirao sve njene tačke. Težinu Tjunesovih reči advokat upotpunjuje njegovom ulogom u pisanju optužnice, obezbeđivanju svedoke i spremanju njihovih iskaza. Tvrdi da, ako se takav svedok saslušava, onda je to svojevrsno saslušavanje i tužilaštva, pa ako, kao takav, poništi mnoge tačke optužnice, onda ni optužnica ne postoji.

- Dakle, ova optužnica ne postoji kao krivično-pravni akt sa krivično-pravnom sadržinom i utemeljenjem, već je običan pamflet. Pravni tim je još u leto 2007. pripremio zahtev da se odbace sve optužbe protiv Šešelja. Pri tom, nije okončan ni postupak zbog nepoštovanja suda protiv Karle del Ponte. Veće je 15. maja prošle godine donelo nalog da se o ovom našem zahtevu odluči tek posle suđenja. Tužilaštvo je još tada bilo sumnjivo pretresnom veću samim tim što su prihvatili ovaj zahtev - zaključuje član Šešeljeve odbrane.

Krasić se slaže sa liderom radikala da se ovim „priznanjem“ dovode u pitanje i druge optužnice čiji je Del Ponteova potpisnik i upozorava da je Šešelj, pored toga što je isticao da je njegova optužnica pisana u Beogradu, više puta pomenuo i da je situacija bila slična u slučaju pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Sud je po službenoj dužnosti obavezan da ovu situaciju razjasni, jer prema Statutu, kako je Šešelj već naveo, tužilac mora da bude apsolutno nezavisan. A ona, u knjizi, priznaje da je prema zahtevu premijera podigla optužnicu protiv Šešelja samo da bi ga sklonila i da ga nikada ne bih vratila.

Pri tom, ni sudu nije strano da je Del Ponteova tokom svog mandata maksimalno politizovala svoju ulogu i demonstrirala svoje političke ambicije.

Sudsko veće i današnje tužilaštvo u procesu protiv Šešelja, međutim, nije upoznato sa sadržinom knjige. Veće je zato na suđenju zatražilo od optuženog dodatno pojašnjenje.

- Karla del Ponte je bila dugogodišnji glavni tužilac Haškog tribunala i objavila je knjigu memoarskog karaktera u kojoj piše da je, pošto joj je bivši premijer srpske vlade Zoran Đinđić rekao: „Vodi ga i više nemog da nam ga vraćaš„, podigla optužnicu protiv mene - objašnjavao je optuženi.

- Ako je ovo tačno, onda Del Ponteova mora da podleže krivičnoj odgovornosti, a sudsko veće mora da se izjasni o validnosti optužnice. Ovo izaziva ogromne posledice, a uostalom naložite službama suda da prevedu sve delove ove knjige gde se spominje moje ime.

UMESTO SVEDOKA - SNIMCI

Lider radikala juče je ismejao haško tužilaštvo jer se po ko zna koji put dogodilo da „kriziraju“ i umesto svedoka koji se nisu pojavili na suđenju - puštaju snimke. Tužilac Ulrih Musmajer prikazao je u sudnici 15 snimaka Šešeljevih navodnih govora mržnje, na koje je optuženi uglavnom ostajao - ponosan.

- Priznajem da sam najgori čovek na svetu, ali hoću da mi dokažete ratne zločine, a to ne možete - komentarisao je optuženi. - Tužilaštvo se trudi da dokaže nesporne činjenice, nagomilavajući dokaze o „velikoj Srbiji“, čije je uspostavljanje najdugoročniji cilj SRS... Ako je razlog za to da se ispuni vreme, zato što nemaju svedoke ni danas, ni za sutra, onda dobro, da suđenje ne bi došlo u krizu“.

Suđenje se nastavlja 6. maja.

ŠTA PIŠE U KNJIZI

Poslednji razgovor s premijerom Zoranom Đinđićem, donedavni haški tužilac Karla del Ponte imala je nepuni mesec pre atentata na njega. Del Ponteova je, piše, bila nestrpljiva da joj on sve ispriča o osobama koje traži Tribunal.

- Policija sužava obruč oko Šljivančanina, a samoproklamovani vojvoda i predsednik SRS Vojislav Šešelj, koji je svojevremeno pozivao svoje crnokošuljaše da Hrvatima kopaju oči zarđalom kašikom, uskoro će se naći u pritvornoj jedinici Tribunala - piše Del Ponteova u knjizi „Lov - ja i ratni zločinci“.

- Ali, Šešelj se nedelju dana kasnije sam predao i obećao da će „uništiti sraman Tribunal“. U vezi sa njim, Đinđić ima samo jedan zahtev: „Uzmite ga i više ga ne vraćajte“. Takođe me upozorava da „Šešeljeve smicalice mogu izazvati više nereda u sudnici od Miloševićeve tvrdoglavosti“.

- Zasada ne isključujem nijednu mogućnost, uključujući i to da zatražim od gospođe Del Ponte da dođe ovde i objasni o čemu se radi. Pa i da objasni detalje svoje knjige - zaključio je sudija Antoaneti.

- Ovo prevazilazi interese samo mog predmeta. Ovim se ruši kompletan Tribunal, jer prema Statutu u članu 16 jasno se navodi da tužilac deluje nezavisno, kao zaseban organ međunarodnog suda, koji ne sme ni da traži niti da prima uputstva od bilo koje vlade ili drugog izvora - zaključio je Šešelj.

POLITIČKI MOTIVI ZA PODIZANJE OPTUŽNICE

Šešelj je više puta postavljao pitanje političkih motiva podizanja optužnice protiv njega. Pre dobrovoljne predaje Haškom tribunalu, lider radikala je izjavio da je na podizanje optužnice čekao deset godina, a da je ona objavljena „nekako upravo u vreme kada je Srpska radikalna stranka dosegla svoj najviši rejting posle katastrofalnih rezultata sa parlamentarnih izbora 2000, i kad je počela ozbiljno da ugrožava vladajući demokratski blok“. Još 2. februara 2002. godine u opširnom intervjuu datom Večernjim novostima Šešelj je rekao da „iz diplomatskih izvora zna sadržaj svoje haške optužnice“, a SRS tog istog dana obavestila je javnost „da izjava Miodraga Isakova, koji je potvrdio postojanje optužnice Haškog tribunala protiv dr Vojislava Šešelja, jasno pokazuje koliki su lažovi i prevaranti Zoran Đinđić, Goran Svilanović i Nenad Milić, zamenik ministra unutrašnjih poslova Srbije „

„Upravo takvi kakvi su oni je i priroda njihove vlasti. Ne samo da su Đinđić, Svilanović i Milić bili obavešteni o optužnici Haškog tribunala protiv dr Šešelja, nego su oni ti koji su od Karle del Ponte zahtevali podizanje optužnice protiv Vojislava Šešelja, njegovo hapšenje i odstranjivanje iz Srbije. Srpska radikalna stranka upozorava režim da neće dozvoliti bilo kakvu otmicu predsednika stranke dr Vojislava Šešelja, kao što za odbranu u Hagu dr Šešelj neće tražiti i ne želi nikakve garancije, niti pomoć od Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice“.

 

Autor:

Marija M. Zarić