Lisice uz zakletvu

IMETAK funkcionera u Srbiji i dalje se krije iza brave Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa. Ministarstvo pravde, međutim, predlaže da se ubuduće iza brave nađu svi koji sednu u fotelje, a istog trenutka ne saopšte šta poseduju.

Konkretne mere protiv funkcionera koji odbiju da objave imovinske karte bile bi u zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije, ali će taj propis sačekati budući saziv Skupštine Srbije. Zamisao je da se, osim kazne zatvora do deset godina, prekršiocima zabrani da se deceniju kandiduju za javni posao.

Sve dotad, na snazi ostaje zakon koji nikoga ne obavezuje da izvrne džepove pred građanima. Funkcioneri su sada samo dužni da podnesu izveštaje Odboru, a koliko su ažurni pokazuje podatak da je to uradilo njih svega 4.100! Za utehu je, možda, što su izveštaji o imovini stigli od najvažnijih funkcionera.

- Odavno se zalažemo da se objavljuju prihodi koje funkcioneri primaju iz budžeta, plus njihova imovina koja je već popisana u javnim registrima - ukazuje Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za sprečavanje sukoba interesa.

Ako se zanemari primedba što se ovakvi zakonski predlozi nude u jeku predizborne kampanje, većina stranaka podržava ideju da imovinske karte funkcionera budu potpuno javne. Dragan Šormaz, iz DSS, kaže da bi čak pooštrio predložene kazne.

- Za mene to nije problem: sve što imam sam stekao i nije mi tata prodao stan za 35.000 evra. A, oni koji tvrde da nemaju ništa, neka se zapitaju kako da ih građani biraju na rukovodeća mesta ako nisu sposobni da obezbede ni svoju porodicu?!

Socijalista Rajko Baralić, koji je svojevremeno nudio novinarima da krenu do njegovog doma, kaže da bi uveo maksimalne kazne zatvora za skrivanje imovine.

- Da se te mere već primenjuju, verujem da bi vlada ostala bez kvoruma, a slično bi bilo i u parlamentu - smatra Baralić. - Za nepoštene je dobar alibi da bi se objavljivanjem imetka ugrozila nečija bezbednost. Pošteni nemaju čega da se plaše.

Ni Dubravka Filipovski, potpredsednik NS, nema ništa protiv da javnost zna šta poseduju funkcioneri, jer “treba da se otkrije šta je ko radio tokom života”.

- Važno je da zakonske norme budu precizne da se ne bi dogodilo da se informacije o imovini zloupotrebljavaju u političke svrhe - ukazuje Filipovski.

Ideju o otvaranju imovinskih karti za javnost pozdravlja i Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a, koji smatra da je to odličan način da se, istovremeno, podaci i proveravaju.

- U državama gde postoji takva praksa, pokazalo se, funkcionere su najviše prijavljivale ljubomorne komšije, koji su navodili da je skriven automobil, njiva i slično - dodaje Vuković. - Kada bi se zatvorio neki funkcioner zbog lažnih podataka, sigurno bi se i građani drugačije ponašali. Za taj posao, međutim, potreban nam je pravi “srpski Eliot Nes”.

“TALAS” IZVEŠTAJA

REDOVNE godišnje izveštaje, prema važećem Zakonu o sprečavanju sukoba interesa, funkcioneri su bili dužni da podnesu do 31. januara. Zbog raspisivanja izbora, međutim, oni se neće proverevati, jer nadležni odbor očekuje talas novih izveštaja posle majskih izbora.

Imovinske karte, u roku od 15 dana, moraće da podnesu oni koji posle izbora stupe na novu dužnost, kao i oni koji ne budu reizabrani. Osim svoje, dužni su da popišu pokretnu i nepokretnu imovinu bračnih druga, dece i ostalnih članova domaćinsta. U izveštaj se unose i – dugovi.

OŠTRIJE ZA VAŽNIJE

NEMANjA Nenadić, programski direktor “Transparentnosti Srbija”, veruje da bi zatvorske kazne i zabrana obavljanja javnih funkcija pomogle da se čitav zakon bolje primenjuje, ali dodaje:

- Ključno je kako će izgledati provera tih podataka i ko će to da radi. A, pitanje je da li treba konktrolisati sve funkcionere, pa i one na opštinskom nivou. Možda bi najvažnije trebalo detaljno proveriti, a ostale po principu “slučajnog uzorka”.