Dinar ojačao prema evru za 2,4 odsto

Beograd - Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je juče referentnu kamatnu stopu sa 14,5 na 15,25 odsto. Ta odluka obrazložena je porastom inflatornih očekivanja, povećanjem zarada u javnom sektoru, rekordnim rastom cena nafte poljoprivrednih proizvoda, kao i još prisutnim političkim tenzijama. Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je juče na konferenciji za novinare da je povećan i stepen restriktivnosti monetarne politike i dalje neophodan kako bi do kraja godine bazna inflacija bila vraćena u okvire između tri i šest odsto.

Oprez sa deviznim rezervama

Komentarišući najave predstavnika pojedinih stranaka u predizbornoj kampanji da će devizne rezerve biti utrošene za investicije, guverner NBS Radovan Jelašić podsetio je da u devizne rezerve ulazi i 40 odsto novca koje su građani položili u banke.

- Da li to znači da neko ko želi da podigne, recimo, svojih 100 evra devizne štednje, treba da bude spreman da će od banke dobiti 60 evra, a da će umesto 40 evra, koje su u rezervama NBS, dobiti retrovizor, kilogram žita, malo hleba, malo nafte, ili neki drugi proizvod. Naravno da devizne rezerve ne funkcionišu tako, jer one nisu investicioni fond. Da li treba da podsećam da ove godine treba da vratimo 220 miliona evra stare devizne štednje zbog toga što je neko devedesetih imao fantastičnu ideju kako da se uposle devizne rezerve - rekao je Jelašić.

- Bazna inflacija dostigla je sedam odsto, a rast cena na malo 11,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok godišnji rast indeksa potrošačkih cena iznosi 13,6 odsto. Od 2009. godine NBS će inflaciju računati prema tom indeksu, kako bi naša inflacija bila uporediva sa rastom cena u drugim zemljama. Inače, bazna inflacija u prvom kvartalu ove godine od 1,5 odsto zabeležila je niži rast u odnosu na treći i četvrti kvartal prošle godine. Očekujemo da će u drugom tromesečju porasti na osam odsto na godišnjem nivou, ali da će se u drugoj polovini godine vratiti u planirani okvir. Zbog očekivanog manjeg rasta regulisanih cena, godišnji rast cena na malo pašće sa 11,8 na 11 odsto - istakao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, dinar je u aprilu ojačao za 2,4 odsto, a NBS prvi put prekjuče nije prodavala devize na međubankarskom tržištu. Jelašić je ocenio da, ukoliko se kurs bude držao ispod 80 dinara za evro, neće biti potrebe da NBS prodaje devize zbog čega će se kurs slobodno formirati.

Očigledno je da povećanje kamatnih stopa utiče na kurs i da je anuliralo efekte povećanja rizika. Kreditna aktivnost banaka blago je smanjena, ali je i dalje visoka, a posebno visok rast beleže stambeni krediti. Osim toga, u martu je usporen i rast zarada, međutim, u Vladi najavljuju nova povećanja za april i maj, kao i isplatu jednokratne nadoknade radnicima u javnom sektoru što će doprineti povećanju domaće tražnje - naglasio je Jelašić i podsetio da krediti indeksirani u stranoj valuti zauzimaju više od 70 odsto svih kredita što kod pomeranja kursa ima posledice na građane.

On je kao neodgovorno, neprofesionalno i nesavesno, ocenio forsiranje kredita u stranoj valuti po principu "niža kamata - jeftiniji kredit" s obzirom na to da kod tih kredita postoji veći rizik prilikom promene deviznog kursa dinara.

On je podsetio da je NBS kroz izdavanje hartija od vrednosti iz opticaja povukla više od 200 milijardi dinara i da se množenjem tog iznosa sa referentnom kamatom od 15,25 odsto može dobiti računica koliko košta ispunjavanje zadataka NBS, ali da se treba pitati zašto ima potrebe da se toliko novca povuče. I. Radak