Plate dižu inflaciju a pozajmice skuplje

BEOGRAD - Guverner Narodne bake Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da je Monetarni odbor NBS povećao referentnu kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena, sa 14,5 na 15,25 odsto. Takva odluka je doneta nakon razmatranja ekonomskih kretanja u zemlji, a pooštravanje monetarne politike bilo je potrebno kako bi se postigao cilj, a to je da bazna inflacija u ovoj godini bude između tri i šest odsto, rekao je guverner Jelašić.

Razlog za povećanje referentne kamatne stope, pored visokih inflatornih očekivanja, kako je dodao je i porast plata u javnom sektoru, kao i politička neizvesnost. Jelašić je podsetio da svetske cene nafte beleže nove rekorde, te da se ne očekuje ni smanjene cena poljoprivrednih proizvoda.

On je naglasio da se odluke Monetarnog odbora baziraju na srednjoročnim i dugoročnim projekcijama, a nikako na dnevnim kretanjima kursa dinara. Iako bazna međugodišnja inflacija raste i od marta prošle do marta ove godine iznosi sedam odsto, bazna inflacija se usporila u prva tri meseca ove godine i na kvartalnom nivou iznosi 5,9 odsto, rekao je Jelašić.

Rast cena na malo je u prvom tromesečju ove godine iznosio 2,8 odsto, odnosno na međugodišnjem nivou 11,8 procenata, dodao je on. Jelašić očekuje da će se u drugom tromesečju ove godine nastaviti udaljavanje bazne inflacije od cilja i da će na kraju tog perioda međugodišnji porast, umesto sadašnjih sedam, biti osam odsto, ali da će se do kraja godine vratiti u planirani okvir od tri do šest odsto.

Martovska inflatorna očekivanja finansijskog sektora za narednih godinu dana su povećana i trenutno iznose 10,9 odsto, zbog čega će biti potreban visok nivo restriktivnosti, kazao je Jelašić. Platnobilansna kretanja su se, kako je rekao, pogoršala u prva dva meseca jer neto priliv kapitala u februaru nije bio dovoljan da pokrije deficit tekućeg računa platnog bilansa. Zbog toga je došlo do pada deviznih rezervi za 172 miliona dolara, ali već u martu neto priliv kapitala bio je veći od deficita tekućeg računa za 79 miliona dolara, rekao je guverner NBS.

Jelašić najavio i da će NBS u junu objaviti ciljanu baznu inflaciju za 2009. godinu koja će se bazirati na indeksu potrošačkih cena, umesto, kao do sada, na osnovu cena na malo, a kako bi bila uporediva sa inflacijom u Evropi.

Vlada Marković, potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke, kaže da ova banka uprkos povećanju referentne kamatne stope koja utiče na rast kamata na dinarske kredite ipak neće podizati kamate. „Direktna posledica odluke o korigovanju referentne kamatne stope je smanjenje marže za oko 0,7 odsto. Možda će neke banke odlučiti da za toliko podignu kamatu na dinarske pozajmice, ali verujem da će se zbog jake konkurencije na taj potez odlučiti mali broj banaka. U ovom trenutku bankarima je prioritet, ne profit, već da zadrže broj klijenata i dostignuti udeo na tržištu, sa tendencijom da ga povećaju“, kaže Marković i dodaje da su sada kamate na dinarske pozajmice od 17 do čak 34 odsto godišnje, a na devizne od 10 do 17 odsto.

Prema rečima zamenika predsednika IO Rajfajzen banke Zorana Petrovića, uvek kada centralne banke podižu kamatnu stopu, poruka je da novac treba da poskupi.

- To treba da dovede do rasta međubankarskih kamatnih stopa koje utiču na rast kamatnih stopa banaka - istakao je Petrović.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti