VENČALI IH PRE ROĐENJA

Ovde su proveli prvu bračnu noć... Desimirka i Stojan Novaković

Pune 63 godine Desimirka (80) i Stojan (80) Ivanović iz sela Zebice kod Kuršumlije žive u braku koji su za njih, još pre nego što su se rodili, dogovorili njihovi roditelji! O njihovom braku odlučivalo se daleke 1928. godine, kada su Desimirkina majka Mileva Radonjić i Stojanova majka Petrija saznale da su trudne. Pošto su se porodice družile i bile u komšijskim selima, pao je zavet između Desimirkinog dede Koste i Stojanovog oca Vladimira da deca, ukoliko budu suprotnih polova, postanu bračni drugovi.

Tako je i bilo. Stojan je rođen u junu, a onda se s nestrpljenjem čekalo hoće li drugu porodicu obradovati rođenje devojčice. Desimirka je rođena u oktobru. U ovom kraju, s rođenjem Desimirke svi su porodicama već uveliko čestitali prijateljstvo i niko više nikada nije imao nedoumica da će oni kada stasaju postati muž i žena.

Ostariš dok biraš

Desimirka tvrdi da je dogovoreni brak mnogo bolji od ovih današnjih.

- Prihvatiš ono što ti se nudi i srećan si. Nema potrebe da se preispituješ da li je ta osoba prava, jer život brzo proleti, pa dok se nakaniš da se spojiš sa nekim, već ostariš. Bolje je utrošiti vreme na druge stvari - uz osmeh kaže Desimirka.

- Od malih nogu znala sam da imam muža, ali to na početku nisam shvatala. Sretala sam Stojana kada smo čuvali stoku. Ponašali smo se kao sva ostala deca. Ipak, kada bi kod nas došao njegov otac Vladimir, donosio bi mi bombone, a ja sam se krila jer su mi stalno ponavljali da mi je svekar - priseća se s radošću Desimirka.

Kako su odrastali, više su se stideli i sve manje razgovarali, mada se Stojan trudio da uvek kada čuvaju stoku bude tu negde blizu nje. Šepurio se pred njom, navodio stado da se pomeša sa njenim.

- Jedne noći 1945. moj stric Slavimir natočio je flašu rakije i krenuo u selo Đake, ne rekavši mi ništa. Vratio se i rekao da je ugovorio svadbu i da za par dana idemo po mladu. Samo sam klimnuo glavom. I Desimirki i meni bilo je tada po 17 godina - živahno nastavlja ženinu priču Stojan, priznajući da je nešto malo pre te večeri uspeo da je poljubi!

I Desimirka je taj brak prihvatila kao nešto potpuno normalno. Mladenci su u dvorištu imali poseban kućerak od tugle u kojem su bili slamarica i jedan sto. Te prve bračne noći, kaže nam stidljivo Desimirka, tresla se kao prut od treme i nije joj se ulazilo u kućerak. Ni Stojanu nije bilo svejedno. Ipak pregrmeli su i to, i izrodili pozamašno potomstvo: četiri deteta, osam unučadi, četiri praunučeta i još uvek žive srećno.

- Upoznavali smo se usput. U jedno doba Stojan je skitao više nego što treba, ali o tome nisam mislila. Nekada sam ja njega slušala, danas više on mene - priča nam ova starica. Sada, kada se prisete svega, tvrde da kada bi opet birali, izabrali bi jedno drugo.

B. ROGANOVIĆ