Tužbe nose rizik

Vuk Jeremić

AKO bi Srbija Međunarodnom sudu pravde tužila neku od zemalja EU koja je priznala Kosovo za državu, tog trenutka, prvi put, političko uslovljavanje za nastavak evropskog puta Srbije bilo bi vezano za Kosovo. Zbog toga, moramo biti pažljivi kada biramo na koji način ćemo da koristimo ovu ključnu instituciju međunarodnog prava, a na koju se pozivamo u odbrani KiM - kaže za “Novosti” Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije.

Koje bi bile konkretne posledice takve tužbe?

- Svaka tužena zemlja članica EU bi gotovo sigurno blokirala proces integracije Srbije u EU dok se tužba na povuče, a to bi bilo teško ako nije došlo do povlačenja priznanja. Tako bi se direktno zaustavile naše evropske integracije, a odgovorno tvrdim da ne bismo doprineli višem stepenu odvraćanja drugih zemalja da priznaju Kosovo, što neki tvrde da bi bio slučaj. Zato sud treba “koristiti” na drugi način - traženjem mišljenja o legalnosti proglašenja nezavisnosti.

Zašto verujete da će mišljenje suda biti snažan argument u našim daljim koracima za očuvanje KiM, kada ono nije obavezujuće?

- Zato što većina država članica UN, i te kako, uzima u obzir mišljenje ovog suda, a ne mogu da zamislim neki drugi stav ovog suda osim konstatacije da je 17. februara prekršeno međunarodno pravo.

Odakle optimizam da bi posle izjašnjavanja suda došlo do novih pregovora sa kosovskim Albancima?

- Prvo, broj zemalja koje bi tada priznale Kosovo svakako ne bi bio značajan pa se sadašnji relativno mali broj ne bi dalje povećavao. Kosovo ne bi postalo član UN, niti član međunarodnih organizacija, drugim rečima, ne bi došlo do međunarodnopravne potvrde jednostrano proglašene nezavisnosti. Postavilo bi se pitanje da li je interes da se održava taj nestabilni, nepotvrđeni status-kvo ili da se pristupi procesu koji će dovesti do stabilnog, mirnog rešenja? Naš je cilj da pokažemo da se bez pristanka Srbije do toga ne može doći.

Da li bi novi pregovori bili o statusu i pod okriljem UN?

- O statusu, on je ostao nerazrešen. Verujemo da je UN jedina organizacija sa legitimitetom da bude pokrovitelj takvih razgovora.

Kada se Srbiji poručuje iz EU da će biti obavezana na dobrosusedske odnose i sa Kosovom, to ukazuje da EU više ne posmatra Srbiju i Kosovo kao jednu državu?

- Srbija će graditi dobrosusedske odnose sa svim svojim susedima, a Kosovo nije naš sused, niti će to biti. Pošto jedan broj zemalja iz EU nije, i neće priznati Kosovo, odgovorno tvrdim da se pred nas nikada neće postaviti uslov da promenimo svoj stav. Španija, na primer, ne smatra da je Kosovo naš sused i nije usamljena u tom stavu, a pošto se odluke u EU donose konsenzusom, do takvog uslovljavanja neće doći.

Kakve zaključke o Srbiji očekujete sa sastanka ministara inostranih poslova EU 29. aprila u Luksemburgu?

- Očekujem snažnu potvrdu apsolutne političke spremnosti za integraciju Srbije u EU i rešenost da se Srbiji ponudi punopravno članstvo. A onda će preostati da se i Srbija 11. maja izjasni o tom pitanju.

Da li će nam se iz Luksemburga ponuditi na potpisivanje Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji?

- Moguće je, ali i ako se to ne dogodi tog dana, već u narednim mesecima, to neće imati nikakvu političku težinu. U okviru EU politička odluka je doneta, a ostaje da se vidi da li će Srbija formirati vladu koja će u naredne četiri godine učiniti sve te institucionalne korake.

Ukoliko bi se dogodilo da se Đeliću oduzme ovlašćenje da potpiše SSP, da li biste ga potpisali vi?

- Ne vidim realističan način da se promeni odluka vlade kojom je Božidar Đelić ovlašćen da potpiše SSP. Za njeno povlačenje potrebna je nova odluka koju može da predloži premijer ili neko drugi, ali pošto se odlučuje većinom, potpuno je nazamislivo da do toga dođe. Onog trenutka kada Srbiji bude ponuđen SSP, Đelić će ga potpisati, ili, ako se u međuvremenu izabere nova vlada sa istim prioritetima, to će učiniti član te vlade sa tim zaduženjem.

Uprkos malom broju priznanja Kosova, smatrate li neuspehom naše spoljne politike to što je Kosovo priznala većina članica EU, kojoj vaša partija teži?

- Naš uspeh je i u tome što smo svojim nastupom postavili stvari tako da čak ni unutar EU, koja dosta polaže na jedinstvo u spoljnoj politici i čije najmoćnije članice imaju stav suprotan našem, nije bilo konsenzusa o priznanju Kosova.

Da li je to razlog što se u predizbornoj kampanji ni iz opozicije, a ni od dojučerašnjih partnera ne čuju kritike na račun vašeg rada?

- Ministarstvo je sprovodilo jedinstvenu državnu politiku koju je definisla Vlada i potvrdila Skupština i verujem da bi se isto tako ponašao ko god da se našao na ovom mestu.

OPREZNO SA PITANJEM

KAKO bi tačno glasilo pitanje koje ćemo predložiti da Generalna skupština UN postavi Međunarodnom sudu pravde?

- Tu treba da budemo vrlo pažljivi, da ne ostavimo prostor ni za kakve “bočne” upade amandmanima. Pitanje bi bilo na linijama: “Privremene institucije KiM proglasile su nezavisnost 17. februara, imajući u vidu Ustav Srbije, Rezoluciju 1244, Povelju UN, da li je taj čin učinjen u skladu sa međunarodnim pravom?”

BLISKO SA SAMARDŽIĆEM

SEDNICE vlade iz nedelje u nedelju prate ružne scene stranački zavađenih ministara. Da li komunicirate sa ministrom za KiM kada se bavite ovim pitanjem?

- Iako su okolnosti realno teške, sarađujemo veoma blisko. Državna politika oko Kosova mora biti jedinstvena.