Vesti » Građanski list 26.04.2008
Posledice Černobilja još 300 godina
Građanski list subota, 26. april 2008.
MOSKVA/KIJEV – Pre 22 godine, 26. aprila 1986. godine, dogodila se tragedija u Černobilju, najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva.
Dve snažne eksplozije odjeknule su tog dana u rano jutro u reaktoru broj četiri u nuklearnoj elektrani u Černobilju i stvorile ogromne radioaktivne oblake. Cezijumom 137 kontaminirana je u manjoj ili većoj meri površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, što je oko 40 odsto površine Evrope.
Najjači udar primile su Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali su se posledice osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.
Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već 1986, a još 19 od 1987. do 2004. godine, navodi se u studiji.
Posle 22 godine, najugroženija područja u Rusiji i dalje su Brjanska, Kaluška, Tulska i Orlovska oblast.
U Belorusiji, u kojoj je skoro četvrtina teritorije bila zahvaćena radijacijom, predsednik Aleksandar Lukašenko uporedio je posledice koje je černobiljska havarija ostavila na tu zemlju s posledicama Drugog svetskog rata.
U Ukrajini danas 2,6 miliona ljudi ima status osoba nastradalih od posledica černobiljske katastrofe, među njima i 754.934 dece.
Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, od kojih u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona ljudi.
Najosetljiviji problem, koji još nije rešen, jeste stanje takozvanog Sarkofaga – tj. konstrukcije gde je pohranjen četvrti energetski blok.
Sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, Sarkofag nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost.
Nažalost, pojekat "Skrovište", koji je namenjen rešavanju pitanja bezbednog funkcionisanja Sarkofaga, dosad nije realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećaće se još približno 300 godina, predvideo je glavni sanitarni inspektor i načelnik ruske službe za zaštitu potrošača i zdravlja građana Genadij Onišenko.
On je izjavio da će otprilike 2056. godine "proći najgore posledice – jednostavno, umreće oni koji su ozračeni u prvom naletu radijacije".
Dve snažne eksplozije odjeknule su tog dana u rano jutro u reaktoru broj četiri u nuklearnoj elektrani u Černobilju i stvorile ogromne radioaktivne oblake. Cezijumom 137 kontaminirana je u manjoj ili većoj meri površina od 3,9 miliona kvadratnih kilometara, što je oko 40 odsto površine Evrope.
Najjači udar primile su Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali su se posledice osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.
Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već 1986, a još 19 od 1987. do 2004. godine, navodi se u studiji.
Posle 22 godine, najugroženija područja u Rusiji i dalje su Brjanska, Kaluška, Tulska i Orlovska oblast.
U Belorusiji, u kojoj je skoro četvrtina teritorije bila zahvaćena radijacijom, predsednik Aleksandar Lukašenko uporedio je posledice koje je černobiljska havarija ostavila na tu zemlju s posledicama Drugog svetskog rata.
U Ukrajini danas 2,6 miliona ljudi ima status osoba nastradalih od posledica černobiljske katastrofe, među njima i 754.934 dece.
Danas na zagađenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, od kojih u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona ljudi.
Najosetljiviji problem, koji još nije rešen, jeste stanje takozvanog Sarkofaga – tj. konstrukcije gde je pohranjen četvrti energetski blok.
Sagrađen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, Sarkofag nije predviđen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost.
Nažalost, pojekat "Skrovište", koji je namenjen rešavanju pitanja bezbednog funkcionisanja Sarkofaga, dosad nije realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećaće se još približno 300 godina, predvideo je glavni sanitarni inspektor i načelnik ruske službe za zaštitu potrošača i zdravlja građana Genadij Onišenko.
On je izjavio da će otprilike 2056. godine "proći najgore posledice – jednostavno, umreće oni koji su ozračeni u prvom naletu radijacije".
Preuzeto sa sajta gradjanski.co.yu »
Povezane vesti
Godišnjica tragedije u Černobilju
Blic subota, 26. april 2008.
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari