Vesti » Večernje novosti 27.04.2008
Večne samo uspomene
Večernje novosti nedelja, 27. april 2008.
"Jumko"
MERAK i dert su godinama unazad bili, ali i danas jesu, dve glavne odlike Vranja.
Umeju ljudi ovde da uživaju u životu, čak i sada kad su im džepovi poluprazni i kad za većinu njih nema dovoljno posla. Malo će ko od Vranjanaca da se požali na svoj status, iako samo oni znaju kako preživaljavaju sa prosečnim mesečnim primanjima koja ne prelaze 200 evra po domaćinstvu.
Ipak, nisu retki časovi kad se sa tugom razmišlja o prošlosti, o onim osamdesetim godinama prošlog veka kad je Vranje sa svojim Simpom, Jumkom, Koštanom, Alfom i drugim poznatim fabrikama predstavljalo pravo privredno čudo.
- Ne može u Vranju da se dobro živi dok je okolina nerazvijena – kaže za "Novosti" Miroljub Stojčić, predsednik opštine Vranje. – Uprkos svemu što je učinjeno, ovde i dalje važi ona izreka "što južnije, to tužnije". Naša je nesreća što smo okruženi nerazvijenim opštinama. Ukoliko želimo da izađemo iz tog začaranog kruga siromaštva, moraćemo svi zajedno, uz pomoć države, da se potrudimo da u opštinama Trgovište, Bosilegrad, Bujanovac, Preševo i nekim drugim, počne bolje da se živi.
UZROK posrtanju vranjanske privrede je, pre svega, u činjenici da su preduzeća iz ovog grada pripadala grupacijama takozvanih niskoakumulativnih, a radno intenzivnih grana privrede.
Krajem osamdesetih godina JUMKO je imao 13.000 radnika, bila je to prava tekstilna imperija. Danas u ovom preduzeću jedva da ima oko 2.000 radnika.
Fabrika nameštaja "Simpo" zapošljavala je tih godina sedam-osam hiljada ljudi i bila svetski poznata po proizvodnji nameštaja. Danas je obim proizvodnje smanjen, a fabrika se orijentiše ka drugim vrstama proizvodnje.
Fabrika obuće "Koštana" sa oko 4.500 radnika danas ne postoji ni u telefonskom imeniku.
- Ukupno gledano, zadovoljni smo postignutim rezultatima u privatizaciji – objašnjava predsednik Stojčić. – Najbolje je privatizovana Fabrika duvana, koju je kupio "Britiš ameriken tobako". Ono čime nismo zadovoljni jeste privatizacija Vranjske banje i "Jumka". Posebno je težak problem "Jumka", koji je svojevremeno bio jedina tekstilna fabrika u Srbiji koja je imala kompletno zaokružen proizvodni program. Ovde se mnogo radilo za policiju, vojsku, carinu, ali je devedesetih godina izgubljeno tržište.
PROBLEM zapošljavanja radnika "Jumka" trebalo je da se reši izgradnjom konfekcije "Zamber", britanskog biznismena kiparskog porekla Janija Savasa. Bilo je najavljeno zapošljavanje čak 3.000 ljudi, ali fabrika nije završena u predviđenom roku koji je istekao 31. marta, a kad će, to niko pouzdano ne može da kaže. Izgradnja tog objekta sufinansirana je iz NIP-a, preko Agencije za strana ulaganja.
Ova fabrika u zakupljenim pogonima "Jumka" trenutno zapošljava nešto više od 750 radnika. Nedeljno proizvodi za britansko tržište 20.000-25.000 odevnih predmeta vrednih između 30.000 i 35.000 funti. Zanimljivo je da je 209 radnika "Jumka" od 1. oktobra prošle do 1. aprila ove godine štrajkovalo zbog nametnute obaveze da se iz svoje fabrike presele u "Zamber", Njima su uručeni otkazi, ali je Republička inspekcija rada krajem prošlog meseca naložila da budu vraćeni na posao.
- Borili smo se mesecima, čak jedno vreme i štrajkovali glađu i najzad izborili za svoja prava – objašnjava Slavica Veličković, predsednik ASNS u Jumku.
Uprkos ovako teškom stanju u privredi, Vranje danas jeste grad sa perspektivom. Njegova šansa je pre svega Koridor 10, ali i niz malih fabrika.
NAJVEĆI USPEH
U VRANjU su strane investicije dostigle 30 miliona evra. U njima je bespovratnim sredstvima učestvovala i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije SIJEPA.
- Ipak, naš najveći uspeh jeste to što smo u protekle četiri godine broj nezaposlenih sa 12.500 smanjili na 8.500 – kaže Miroljub Stojčić, predsednik opštine Vranje.
MERAK i dert su godinama unazad bili, ali i danas jesu, dve glavne odlike Vranja.
Umeju ljudi ovde da uživaju u životu, čak i sada kad su im džepovi poluprazni i kad za većinu njih nema dovoljno posla. Malo će ko od Vranjanaca da se požali na svoj status, iako samo oni znaju kako preživaljavaju sa prosečnim mesečnim primanjima koja ne prelaze 200 evra po domaćinstvu.
Ipak, nisu retki časovi kad se sa tugom razmišlja o prošlosti, o onim osamdesetim godinama prošlog veka kad je Vranje sa svojim Simpom, Jumkom, Koštanom, Alfom i drugim poznatim fabrikama predstavljalo pravo privredno čudo.
- Ne može u Vranju da se dobro živi dok je okolina nerazvijena – kaže za "Novosti" Miroljub Stojčić, predsednik opštine Vranje. – Uprkos svemu što je učinjeno, ovde i dalje važi ona izreka "što južnije, to tužnije". Naša je nesreća što smo okruženi nerazvijenim opštinama. Ukoliko želimo da izađemo iz tog začaranog kruga siromaštva, moraćemo svi zajedno, uz pomoć države, da se potrudimo da u opštinama Trgovište, Bosilegrad, Bujanovac, Preševo i nekim drugim, počne bolje da se živi.
UZROK posrtanju vranjanske privrede je, pre svega, u činjenici da su preduzeća iz ovog grada pripadala grupacijama takozvanih niskoakumulativnih, a radno intenzivnih grana privrede.
Krajem osamdesetih godina JUMKO je imao 13.000 radnika, bila je to prava tekstilna imperija. Danas u ovom preduzeću jedva da ima oko 2.000 radnika.
Fabrika nameštaja "Simpo" zapošljavala je tih godina sedam-osam hiljada ljudi i bila svetski poznata po proizvodnji nameštaja. Danas je obim proizvodnje smanjen, a fabrika se orijentiše ka drugim vrstama proizvodnje.
Fabrika obuće "Koštana" sa oko 4.500 radnika danas ne postoji ni u telefonskom imeniku.
- Ukupno gledano, zadovoljni smo postignutim rezultatima u privatizaciji – objašnjava predsednik Stojčić. – Najbolje je privatizovana Fabrika duvana, koju je kupio "Britiš ameriken tobako". Ono čime nismo zadovoljni jeste privatizacija Vranjske banje i "Jumka". Posebno je težak problem "Jumka", koji je svojevremeno bio jedina tekstilna fabrika u Srbiji koja je imala kompletno zaokružen proizvodni program. Ovde se mnogo radilo za policiju, vojsku, carinu, ali je devedesetih godina izgubljeno tržište.
PROBLEM zapošljavanja radnika "Jumka" trebalo je da se reši izgradnjom konfekcije "Zamber", britanskog biznismena kiparskog porekla Janija Savasa. Bilo je najavljeno zapošljavanje čak 3.000 ljudi, ali fabrika nije završena u predviđenom roku koji je istekao 31. marta, a kad će, to niko pouzdano ne može da kaže. Izgradnja tog objekta sufinansirana je iz NIP-a, preko Agencije za strana ulaganja.
Ova fabrika u zakupljenim pogonima "Jumka" trenutno zapošljava nešto više od 750 radnika. Nedeljno proizvodi za britansko tržište 20.000-25.000 odevnih predmeta vrednih između 30.000 i 35.000 funti. Zanimljivo je da je 209 radnika "Jumka" od 1. oktobra prošle do 1. aprila ove godine štrajkovalo zbog nametnute obaveze da se iz svoje fabrike presele u "Zamber", Njima su uručeni otkazi, ali je Republička inspekcija rada krajem prošlog meseca naložila da budu vraćeni na posao.
- Borili smo se mesecima, čak jedno vreme i štrajkovali glađu i najzad izborili za svoja prava – objašnjava Slavica Veličković, predsednik ASNS u Jumku.
Uprkos ovako teškom stanju u privredi, Vranje danas jeste grad sa perspektivom. Njegova šansa je pre svega Koridor 10, ali i niz malih fabrika.
NAJVEĆI USPEH
U VRANjU su strane investicije dostigle 30 miliona evra. U njima je bespovratnim sredstvima učestvovala i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije SIJEPA.
- Ipak, naš najveći uspeh jeste to što smo u protekle četiri godine broj nezaposlenih sa 12.500 smanjili na 8.500 – kaže Miroljub Stojčić, predsednik opštine Vranje.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari