Izraz neposredne ljubavi

Bavarski simfonijski orkestar, jedan od najboljih evropskih orkestara uopšte, ugostio je 18. aprila dirigenta Semjona Bičkova iz Rusije i solistu na klaviru Emanuela Aksa iz SAD, sa ambicioznim programom - Šopenovim f-mol koncertom i simfonijom br. 2 Sergeja Rahmanjinova.

Šopenov koncert delo je mladog kompozitora, kome je bilo tek devetnaest godina kada je taj koncert dovršen, 1829/1830. i bilo je praizvedeno u Varšavi. Reč je delu koje je nastalo odmah nakon što je Šopen završio muzički konzervatorijum. U to vreme je u muzici celokupne Evrope dominirao takozvani "still brillant", formiran pod jakim uticajem muzike Humela i Karl Marije fon Febera, sa nadproporcionalno jakim solističkim partom kojim se resko razlikovao od muzike Betovena i Šuberta. U dijalogu orkestra i soliste, solistički part dobija znatno više prostora za virtuozne pasaže. Šopen pokazuje u ovom svom ranom delu, da vlada novim stilističkim manirom i da se tim svojstvom izdvaja iz hora svojih savremenika. Prvi stav maestoso otpočinje sa velikom orkestarskom ekspozicijom koja se završava u pijanisimu, a koji solista preuzima sa efektnim šestnaestinama i sve izraženijom figutrativnom ornamentikom. Largheto je neka vrsta klavirskog nokturna, inspirisan je ljubavlju koja se tek nazire. Šopen se, naime, 1829. zaljubio u pevačicu Konstancu Gladkovsku, koja je sa njim bila student na konzervatorijumu u Varšavi. Treći stav allegro vivace predstavlja snažan kontrast prethodnim scenama. Životnoj radosti sledi čežnja i ljubavna jad, koji se još u prvom stavu tu i tamo naziru. Folkloristički karakter mazurke se u trećem stavu jasno probija, što je deo Šopenovog kompozicionog postupka, da uliva i upliće ritmove poljske narodne muzike u sopstvene kompozicije. Šopen je ovaj koncert sam izveo 11.oktobra 1830. pred svoj put za Pariz, kojim otpočinje novi kvalitativni odsek u njegom životu i delu.

Američki pijanista Emanuel Aks je ukrajinskog porekla koji već od 1961. živi u Americi. Završio je studije klavira na Džulijardu, a studije francuske književnosti na Kolumbiji. Dobitnik je međunarodne nagrade "Rubinštajn" i otada je solist na internacionalnim podijumima. Njegov diskografski opus je jednako impozantan. Aksovo sviranje je virtuozno, elegantno i nekakvog, rekli bismo, prigušenog žara. Pijanista kome je danas pedeset i osma godina, vlada suvereno svojim instrumentom, no je sjaj i plamen ljubavi izgubio juvenilni polet i spontanost mladalačke bezbrižnosti, te je pre zvučao kao radosna reminiscencija na sjaj minule ljubavi, no energični izraz neposredne ljubavi. Autentičan stilistčki manir Šopenovog jezika, kojim Aks virtuozno vlada, bio je sveprisutan u ovom izvođenju.

U drugom delu koncerta na programu je bila Rahmanjinovljeva druga simfonija koja je nastala 1907. u Drezdenu, a bila praizvedena 1908. u pozorištu "Marinskij" u Sankt Peterburgu. Simfonijski orkestar sa Semjonom Bičkovim je sa virtuoznim gudačima i pompeznim drvenim duvačima sazdao gustu akustičku sliku i monumentalni konstrukt, koji je Rahmanjinovljevu drugu simfoniju privodio akustičkom patosu Malera i Bruknera.