Vesti » Večernje novosti 28.04.2008
Slepo crevo po 17. put
Večernje novosti ponedeljak, 28. april 2008.
Od stalnog dopisnika
IMIGRACIJA za jednokratnu upotrebu. Tako, često, sami sebe klasifikuju oni stranci koji u Francusku dođu da bi pokušali radom da ostvare pravo boravka i snove o boljem životu. Međutim, put do novog sutra je posut trnjem, a probijanje začaranog kruga traži mnogo napora, vremena i strpljenja, i ponekad stvara burleskne situacije, pa se tako stvaraju kategorije legalnih radnika s ilegalnim boravkom, ili tajno zaposlenih koji plaćaju porez i socijalno.
Francuska je do sedamdesetih godina prošlog veka otvarala vrata za sve radnike koji su ovde hteli da potraže hleb baveći se deficitarnim zanimanjima. Više od tri decenije granice su zatim bile dobro zaključane za sve strance kojima je jedini razlog dolaska bio zaposlenje, dok su od prošle godine vrata ponovo odškrinuta za one privredne grane kojima nedostaje radna snaga. Bio je to znak za pobunu mnogima koji su se godinama krili po budžacima na periferiji, krišom zapošljavali, često i na tuđe ime, i okretali se na ulici, u strahu, čim čuju policijsku sirenu. Kad već u Francusku mogu da dođu novi stranci da bi legalno radili, zašto to isto pravo ne bi mogli da ostvare i oni - bila je logika kojom su se poveli.
Ovih dana, u Parizu je štrajk započela grupica od nekoliko desetina radnika koji dugo i tajno žive i rade u Francuskoj. Razlika od dosadašnjih sličnih pobuna jeste u tome što ih ovoga puta podržavaju i poslovođe, koje više ne mogu da izađu na kraj s ponekad zbunjujućim pravilima administracije.
Prvi su se pobunili pomoćni kuhinjski radnici. Neki podaci govore da u pojedinim kvartovima među peračima sudova i onima koji gule krompir ima čak i do sedamdeset odsto ilegalaca!
Pridružili su im se čuvari i radnici na održavanju čistoće iz dvadesetak velikih pariskih preduzeća. Ustalo je svega oko 600 ljudi, hrabrih da otvoreno svedoče pred kamerama, ali dovoljno da se prašina digne do vrha vlasti.
Do jula prošle godine, poslodavci su bili dužni da proveravaju identitet svojih zaposlenih samo ukoliko posumnjaju u ispravnost dokumenata. Od tada, to je postala obaveza, ali su se ilegalci brzo snašli. Na crnoj berzi, lažna karta boravka može da se kupi za svega 200-400 evra.
Drugi vid snalaženja je dosta lakši. Ilegalac, jednostavno, pozajmi ličnu kartu od nekog prijatelja koji koliko-toliko liči na njega, i stvar je rešena. Poslodavci se žale da su u oba slučaja praktično nemoćni.
Pravi podaci za nevericu dolaze tek kasnije. Naime, svi ovi radnici koji su uzeli tuđu boravišnu kartu uredno plaćaju porez i doprinose za socijalno osiguranje, pa se tako događa da se u poreskoj upravi na jedno ime pojavi i po pet mesečnih kotizacija na petsto kilometara razdaljine! I, nikom ništa, jer je administracija, očigledno, u nedostatku vremena i efektiva, zatrpana hartijom i problemima. Neki podaci govore da čak 90 odsto zaposlenih ilegalaca plaća porez!
Prava administrativna čuda se tek dešavaju u bolnicama. Oni ilegalci koji nisu uspeli da se "prikače" na socijalno osiguranje, takođe iz muke, pozajmljuju tuđe zdravstvene knjižice. Ove zelene elektronske kartice uglavnom još nemaju sliku, pa je prava dečja igra predstaviti se lažno s njima. Tako je jedan radnik "Mišlena" čak 17 puta operisao slepo crevo! Ima "majki" koje se, na isti način, porađaju na svaka dva-tri meseca...
Ovih dana u franucskoj štampi je, posle svega, objavljena karikatura koja najbolje opisuje stanje s ilegalnim radnicima. Na karikaturi, Nikola Sarkozi se, tražeći jelovnik, obraća jednom tamnoputom kelneru: "Mogu li da dobijem kartu?", "Baš sam sad ja hteo da vas zamolim za jednu", odgovorio mu je ilegalac.
DESET ODSTO IMIGRANTI
PREMA podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj ima između 200.000 i 400.000 ilegalaca, od kojih oko 75 odsto radi "na crno". Pretpostavlja se da je od 2000. do 2005. godine u Francusku stizalo i po sto hiljada stranaca godišnje. Prošle godine, odobreno je 11.000 boravišnih karata, dok je iz zemlje istovremeno izbačeno više od 22.000 ilegalaca.
Francuska je, inače, treća zemlja u svetu po broju imigranata - 5,6 miliona, koji predstavljaju blizu deset odsto njene populacije. Na prvom mestu su SAD s 31,4 miliona pridošlica, a druga je Nemačka s osam miliona.
KAO ŠPANIJA
Radnici koji zvanično ne postoje, a ponekad više od decenije uredno plaćaju porez, rešili su da od ministra novog ministarstva za integraciju i nacionalni identitet Brisa Ortefea zatraže kolektivno priznavanje prava na ostanak, nešto slično kao što je to Španija pre tri godine uradila sa svojih 700.000 ilegalaca. Dosta im je nehumane situacije u kojoj se nalaze, jer neki od njih ni po sedam-osam godina nisu otišli na godišnji odmor, a rade za mizernu dnevnicu.
IMIGRACIJA za jednokratnu upotrebu. Tako, često, sami sebe klasifikuju oni stranci koji u Francusku dođu da bi pokušali radom da ostvare pravo boravka i snove o boljem životu. Međutim, put do novog sutra je posut trnjem, a probijanje začaranog kruga traži mnogo napora, vremena i strpljenja, i ponekad stvara burleskne situacije, pa se tako stvaraju kategorije legalnih radnika s ilegalnim boravkom, ili tajno zaposlenih koji plaćaju porez i socijalno.
Francuska je do sedamdesetih godina prošlog veka otvarala vrata za sve radnike koji su ovde hteli da potraže hleb baveći se deficitarnim zanimanjima. Više od tri decenije granice su zatim bile dobro zaključane za sve strance kojima je jedini razlog dolaska bio zaposlenje, dok su od prošle godine vrata ponovo odškrinuta za one privredne grane kojima nedostaje radna snaga. Bio je to znak za pobunu mnogima koji su se godinama krili po budžacima na periferiji, krišom zapošljavali, često i na tuđe ime, i okretali se na ulici, u strahu, čim čuju policijsku sirenu. Kad već u Francusku mogu da dođu novi stranci da bi legalno radili, zašto to isto pravo ne bi mogli da ostvare i oni - bila je logika kojom su se poveli.
Ovih dana, u Parizu je štrajk započela grupica od nekoliko desetina radnika koji dugo i tajno žive i rade u Francuskoj. Razlika od dosadašnjih sličnih pobuna jeste u tome što ih ovoga puta podržavaju i poslovođe, koje više ne mogu da izađu na kraj s ponekad zbunjujućim pravilima administracije.
Prvi su se pobunili pomoćni kuhinjski radnici. Neki podaci govore da u pojedinim kvartovima među peračima sudova i onima koji gule krompir ima čak i do sedamdeset odsto ilegalaca!
Pridružili su im se čuvari i radnici na održavanju čistoće iz dvadesetak velikih pariskih preduzeća. Ustalo je svega oko 600 ljudi, hrabrih da otvoreno svedoče pred kamerama, ali dovoljno da se prašina digne do vrha vlasti.
Do jula prošle godine, poslodavci su bili dužni da proveravaju identitet svojih zaposlenih samo ukoliko posumnjaju u ispravnost dokumenata. Od tada, to je postala obaveza, ali su se ilegalci brzo snašli. Na crnoj berzi, lažna karta boravka može da se kupi za svega 200-400 evra.
Drugi vid snalaženja je dosta lakši. Ilegalac, jednostavno, pozajmi ličnu kartu od nekog prijatelja koji koliko-toliko liči na njega, i stvar je rešena. Poslodavci se žale da su u oba slučaja praktično nemoćni.
Pravi podaci za nevericu dolaze tek kasnije. Naime, svi ovi radnici koji su uzeli tuđu boravišnu kartu uredno plaćaju porez i doprinose za socijalno osiguranje, pa se tako događa da se u poreskoj upravi na jedno ime pojavi i po pet mesečnih kotizacija na petsto kilometara razdaljine! I, nikom ništa, jer je administracija, očigledno, u nedostatku vremena i efektiva, zatrpana hartijom i problemima. Neki podaci govore da čak 90 odsto zaposlenih ilegalaca plaća porez!
Prava administrativna čuda se tek dešavaju u bolnicama. Oni ilegalci koji nisu uspeli da se "prikače" na socijalno osiguranje, takođe iz muke, pozajmljuju tuđe zdravstvene knjižice. Ove zelene elektronske kartice uglavnom još nemaju sliku, pa je prava dečja igra predstaviti se lažno s njima. Tako je jedan radnik "Mišlena" čak 17 puta operisao slepo crevo! Ima "majki" koje se, na isti način, porađaju na svaka dva-tri meseca...
Ovih dana u franucskoj štampi je, posle svega, objavljena karikatura koja najbolje opisuje stanje s ilegalnim radnicima. Na karikaturi, Nikola Sarkozi se, tražeći jelovnik, obraća jednom tamnoputom kelneru: "Mogu li da dobijem kartu?", "Baš sam sad ja hteo da vas zamolim za jednu", odgovorio mu je ilegalac.
DESET ODSTO IMIGRANTI
PREMA podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Francuskoj ima između 200.000 i 400.000 ilegalaca, od kojih oko 75 odsto radi "na crno". Pretpostavlja se da je od 2000. do 2005. godine u Francusku stizalo i po sto hiljada stranaca godišnje. Prošle godine, odobreno je 11.000 boravišnih karata, dok je iz zemlje istovremeno izbačeno više od 22.000 ilegalaca.
Francuska je, inače, treća zemlja u svetu po broju imigranata - 5,6 miliona, koji predstavljaju blizu deset odsto njene populacije. Na prvom mestu su SAD s 31,4 miliona pridošlica, a druga je Nemačka s osam miliona.
KAO ŠPANIJA
Radnici koji zvanično ne postoje, a ponekad više od decenije uredno plaćaju porez, rešili su da od ministra novog ministarstva za integraciju i nacionalni identitet Brisa Ortefea zatraže kolektivno priznavanje prava na ostanak, nešto slično kao što je to Španija pre tri godine uradila sa svojih 700.000 ilegalaca. Dosta im je nehumane situacije u kojoj se nalaze, jer neki od njih ni po sedam-osam godina nisu otišli na godišnji odmor, a rade za mizernu dnevnicu.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari