Srpski na pet kontinenata

Milica Čubrilo

SRBI u rasejanju moraju da snose odgovornost za ono što se dešava u njihovoj matičnoj zemlji. Jer, ako se u našu zemlju iz dijaspore godišnje “slije” 3,5 milijardi dolara, onda svaki Srbin iz inostranstva ima pravo da učestvuje u političkom životu Srbije - kaže za “Novosti” ministarka za dijasporu Milica Čubrilo, podsećajući da je, u susret predstojećim parlamentarnim izborima, na biračke spiskove u inostranstvu upisano 52.000 naših državljana, što je 40 odsto više nego u januaru.

Krenuli ste ozbiljno u kampanju pod geslom “Pokaži da ti je stalo”. Jeste li zadovoljni odzivom birača u inostranstvu?

- Pod pretpostavkom da celokupno biračko telo u inostranstvu broji oko pola miliona, cifra od 52.000 predstavlja svega pet odsto, što je ipak malo za dijasporu kakva je naša, na svih pet kontinenata. S obzirom na navedeni devizni priliv iz rasejanja, neizostavno je da komunikacija teče u oba pravca: da se dijaspora uključi u politički život matice, jer će od puta kojim će Srbija krenuti, zavisiti i status naših državljana u inostranstvu.

Zalagali ste se za uvođenje novina prilikom glasanja u inostranstvu. Kakvih?

- Ministarstvo za dijasporu iniciralo je da se u okviru biračkog spiska ukine obaveza prebivališta naših ljudi u rasejanju, s obzirom na to da zbog potrebe posla često menjaju gradove, čak i države u kojima žive, i blizu smo ostvarenja. Drugi, veliki problem jeste način glasanja. Svakako najjednostavniji oblik registrovanja birača i glasanja je putem elektronske pošte, ali taj zahtev je još u proceduri i mogao bi da zaživi tek za četiri godine. Lepa vest je da smo za izbore 11. maja u inostranstvu dobili 13 novih biračkih mesta.

Među aktuelnim aktivnostima ministarstva je i unapređenje nastave na srpskom jeziku u inostranstvu?

- To je jedan od naših prioritetnih zadataka, jer alarmantno zvuči podatak da smo krajem osamdesetih u rasejanju imali više od 100.000 dece, koja su bila obuhvaćena nekim oblikom učenja srpskog jezika. Danas ih je svega 17.000. Osim što se smanjio broj dece, imamo i sve manji broj nastavnika u inostranstvu, samo 44.

U čemu je problem i ko je nadležan za dopunske škole u rasejanju?

- Ministarstvo prosvete je nadležno, a mi pokušavamo da premostimo neke trenutne poteškoće, dok se oni sistemski ne pozabave problemom. Ministarstvo prosvete još nije ni raspisalo konkurs za nove nastavnike dopunske nastave na srpskom u rasejanju, i ukoliko to ne urade do 10. maja može se desiti da nastava bude obustavljena.

Čini se da je brojka od 44 nastavnika koje finansira Ministarstvo prosvete ipak nedovoljna?

- Mi se zalažemo da se angažuje 1.000 nastavnika i to bi trebalo da bude zadatak sledeće vlade. U 11 zemalja nastava srpskog jezika, entuzijazmom pojedinaca-nastavnika, organizovana je preko crkvenoškolskih opština. Sve to, međutim, bez jedinstvenog sistemskog rešenja i odgovornosti koju treba da preuzme država, odnosno koordinacije između nas i ministarstava prosvete i kulture, teško može da vodi očuvanju tradicije i identiteta našeg naroda u svetu.

Je li Ministarstvo za dijasporu već preuzelo neke korake?

- U periodu od juna 2007. godine do aprila 2008. godine sa 800.000 dinara finansirali smo izdatke za učenje srpskog jezika u rasejanju: nabavku školskih knjiga, učila i didaktičkih sredstava. Podržali smo program profesionalnog usavršavanja nastavnika koji predaju srpski jezik i kulturu u dijaspori, ali i projekte koji su nam stigli na konkursu raspisanom prošle jeseni.

Koji su to projekti i na šta su usmereni?

- Transpoetika - digitalna platforma za srpski jezik i književnost, projekat je za koji smo izdvojili 1,5 miliona dinara, a usmeren je na digitalizaciju srpskog kulturnog nasleđa i razvoj jezičke kulture. Didaktički materijal za nastavu na srpskom u vidu dva DVD-a naslovljen je sa “Pričam ti priču”, a donosi najlepše bajke, basne, narodne priče i mitove i za njega smo izdvojili 546.000 dinara. Projekat “Interplov” za decu sadrži besplatne interaktivne internet priče i igrice za decu (6.250 evra), dok će jedna naučna konferencija u Budimpešti, za koju će ministarstvo izdvojiti 3.125 evra, za glavnu temu imati položaj manjinskih jezika u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Mađarskoj i Rumuniji.

VOLONTERI IZ RASEJANjA

MINISTARSTVO za dijasporu podržalo je promociju i organizaciju Univerzijade 2009, animiranjem naših mladih iz rasejanja da se prijave za učešće na ovoj velikoj manifestaciji. Neki od njih biće među 12.000 učesnika deo velikog tima volontera (10.000).