Neprijateljstvo prema manjinama

U Srbiji trenutno postoji klima neprijateljstva prema nacionalnim ili etničkim manjinama, uključujući Rome, kao i prema verskim grupama, koju podstiče jedan broj medijskih kuća i političara, tvrdi se u izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, objavljenom u Strazburu.

U izveštaju ovog tela Saveta Evrope, koji je usvojen 14. decembra prošle godine, navodi se da je Srbija preduzela određeni broj mera u borbi protiv rasizma i netolerancije, kao što je potpisivanje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, usvajanje novog Ustava i Krivičnog zakonika i izbor ombudsmana, ali da je potrebno da uradi mnogo više. Kritikuju se pojedine odredbe ustava, poput one u članu broj 1, kojim se predviđa da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u njoj, čime se, prema ovom telu, posredno pravi razlika između Srba i drugih državljana. Navodi se i da je Zakon o crkvama i verskim zajednicama doprineo stvaranju negativne klime prema takozvanim netradicionalnim verskim zajednicama, kao što su Jehovini svedoci i određene evangelističke grupe . Pojedini predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja igra važnu ulogu u društvenom i političkom životu zemlje, imaju udela u podsticanju neprijateljstava prema ovim grupama ( ), koje nazivaju sektama , a njihove pripadnike optužuju da su sledbenici satanizma , navodi se u izveštaju. Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije preporučuje srpskim vlastima da obezbede da svi učenici u školama imaju predmet građanskog vaspitanja, koji je trenutno izborni predmet sa veronaukom. Ovo telo SE preporučuje i da obrazovanje o ljudskim pravima bude sastavni deo školskog programa na svim nivoima i u svim disciplinama, kao i da se u tom smislu sprovede i obuka profesora, ali, u širem društvenom kontekstu, i pripadnika policije i pravosudnih organa. U izveštaju se kritikuje rasna diskriminacija prema Romima i drugim manjinama , kao što su mađarska manjina u Vojvodini i albanska manjina u Srbiji, a posebno u oblasti Preševa, Bujanovca i Medveđe, gde ova manjina trpi diskriminaciju u oblastima kao što su pristup obrazovanju i državnoj administraciji, a naročito policiji i pravosuđu . Navode se primeri neefikasnog reagovanje policije i pravosuđa na rasističke napade i skrnavljenje verskih spomenika i nadgrobnih ploča i zaključuje da oni nisu preduzeli neophodne korake za kažnjavanje počinilaca ovih dela . Komisija govori i o postojanju antisemitizma, koji se ispoljava kroz rasprostranjenu i neometanu prodaju antisemitskih knjiga i drugih izdanja, kao i kroz akte vandalizma, uključujući skrnavljenje grobova i ispisivanje grafita na zidovima sinagoga i jevrejskih spomenika . Klimu neprijateljstva prema verskim manjinama naročito proizvode određeni mediji i političari, zaključak je ovog tela Saveta Evrope. Razvoj demokratije takođe je doveo do povećanja broja tabloida, koji često negativno izveštavaju, između ostalog, o etničkim i verskim manjinama , ocenjuje se u tekstu. Zaključuje se da u Srbiji još uvek ne postoji nezavisno telo koje bi razmatralo pritužbe na medije i izricalo kazne novinarima koji se ogreše o zakonske propise o pozivanju na rasnu mržnju, zbog čega Komisija preporučuje srpskim vlastima da obezbede da se zakonske odredbe protiv govora mržnje obavezno primenjuju na novinare koji ih prekrše.