Kakve veze imaju špargla i sreća

Stigla je sezona špargle. Špargla je niskokalorično povrće, koje ne samo da je dobro za figuru, nego čak čini srećnim. Ko želi dugo da ostane mlad, treba često da jede šparglu, objašnjava bečki profesor Hademar Bankhofer.

Ovo povrće snabdeva organizam magnezijumom, bakrom, folnom kiselinom i vitaminom E, čime se jačaju srce i krvotok i usporava prerano starenje kože i slabljenje vida. špargla je takođe bogata kalijumom, koji pomaže čišćenje bubrega i mokraćnih kanala i poboljšava probavu. Glavni sastojak u špargli je aminokiselina asparagin koja podstiče rad bubrega, aktivira jetru i žuč a time i podstiče izbacivanje otrovnih materija iz organizma. Špargla pomaže koncentraciju i jača nerve. Najnovije studije potvrdile su još jedno dejstvo špargle: špargla u našem mozgu aktivira hormon sreće.

Kad je reč o kalorijama, špargla spada u onu vrstu povrća, koja ima najmanje kalorija. Količina od 100 grama sadrži samo 17 kalorija. Pored toga, špargla sadrži mikroelement hrom, koji usporava glad. Profesor Bankhofer savetuje one koji žele da smršaju, da 14 dana jedu 200 grama špargle i ništa drugo.

Prema najnovijim saznanjima, ko boluje od gihta i ima visoke vrednosti mokraćne kiseline, ne mora da se u potpunosti odrekne špargle, ali ipak treba da je konzumira u manjoj meri, savetuje Bankhofer. Špargla sadrži veliku količinu organskog jedinjenja purina, koje se u organizmu pretvara u mokraćnu kiselinu.

Bela i zelena šparga imaju skoro iste vitalne sastojke: zelena špargla sadrži više hlorofila za bolje pamćenje i protiv stresa, a bela špargla ima više asparagina i daje više snage.

Najzdraviji način kako se jede špargla izgleda ovako:

špargla se skuva da bude mekana, poprska se maslinovim uljem, na kraju se pospe sitno seckanim začinskim biljem i parmezanom.Uz šparglu profesor Bankhofer savetuje da se pije samo belo vino a nikako crno, jer sastojak tanin u crnom vinu ostavlja vitamin B1 bez dejstva, a on nam je potreban kao hrana za nerve.

Izvor: ComPress