Vesti » Večernje novosti 02.05.2008
Rade u strahu
Večernje novosti petak, 2. maj 2008.
NA pitanje da li krvavo zarađuju svoj dinar, glavom bi klimnula većina od dva miliona radnika. Njih, međutim, gotovo milion onih bez plate gledaju kao priviligovane, jer uopšte imaju posao. I mada ekonomisti smatraju da se naša zemlja konačno izdigla iz blata i da prosečan radnik ima bolji položaj i prosečnu platu od skoro 400 evra, ne mogu da se sakriju talozi problema - ogromna nezaposlenost, rad na crno, neizvesnost, diskriminacija, mobing...
- Evidentno je da su najveći teret tranzicije poneli zaposleni - priča za "Novosti" Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Iako smo dosta toga uradili, reformisali inspektorat, doneli akt o proceni rizika, potpisali kolektivni ugovor posle osam godina iščekivanja... nisam zadovoljna postojećim stanjem. Imamo problem viška zaposlenih, mnogo radnika radi na crno, neprestano je prisutan strah od gubitka posla... Ženama je najgore, od trudnica koje rade neprijavljene pa do onih sa decom koje su zbog toga diskriminisane. Da ne govorimo da je gotovo nemoguće da nađu novi posao u petoj deceniji. Zato bi najveći patriotizam trebalo da bude otvaranje novih radnih mesta i sigurnost radnika na njima.
POSAO
JoŠ smo, međutim, daleko od toga. Lane je bez prijave na radnom mestu zatečeno 10.500 radnika, a u prva tri meseca ove godine 2.185 radnika. I kada dobiju radnu knjižicu većina nije ubeđena da će im biti mnogo bolje.
Stopa nezaposlenosti kod nas je 18,1 odsto, a u Evropskoj uniji u prošloj godini bila je 7,3 odsto. Po nas je poražavajuće i poređenje sa zemljama u okruženju - procenat nezaposlenih u Bugarskoj je 7,4 odsto, u Rumuniji 6,5, u Mađarskoj 7,3, Sloveniji pet odsto, a u Hrvatskoj deset.
Sindikat direktno državu optužuje da je odgovorna za to što trećina radnika u Srbiji radi na crno.
- Reč je o bezobzirnoj i surovoj eksploataciji, praktično novom ropstvu, radu bez radnog vremena, bez osnovnih zaštitnih mera od povređivanja, u teškim uslovima rada, bez pravne zaštite, socijalnog i penzijskog osiguranja, uz stalnu pretnju otkazom, za bednu nadnicu i latentnu opasnost da i ona može da bude umanjena - smatra Vlada Andrić, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
PROJEKTI
PoraŽavajuĆe činjenice, ali i crne slutnje o planiranom porastu zapošljavanja od 1,5 procenata zaposlenosti na godišnjem nivou, Andrić je predočio na nedavnom okruglom stolu posvećenom suzbijanju rada na crno. Jedan od mogućih izlaza iz "gotovo bezizlazne situacije" vidi u boljim socijalnim programima "ne tipskim, već specifičnim za svako preduzeće".
- Insistiraćemo na prekvalifikacijima, dokvalifikacijama, stimulisanju samozapošljavanja, preduzetništva, otvaranju malih i srednjih preduzeća... Sve su to rešenja za koja se zalaže i Nacionalna služba zapošljavanja - kaže Andrić i podseća na značajna sredstva iz zemalja Evropske unije, koja su u vidu donacija i pomoći prošlih godina pristizala za finansiranje projekata zapošljavanja.
SIROMAŠTVO
Svetska banka prošle godine izdvojila je pola milijarde evra za najsiromašnije građane u Srbiji. Do tada je od oktobra 2000. godine u našu zemlju već stiglo 4,782 milijarde dolara (4,159 milijarde evra). Na standard onima kojima je upućena, to se, ipak, nije odrazilo. Polovina zaposlenih prima minimalne plate i živi na egzistencijalnom minimumu. Najteže je onima koji su i pre promena bili siromašni i neobrazovani. Tranzicija je posebno pogodila stariju srednju generaciju (ljude između 40 i 50 godina), tradicionalnih zanimanja i zastarele tehnologije. Najteže su pogođeni oni kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
Tranzicija i privatizacija, ukazuju analitičari, donose nove igrače i novu raspodelu moći. Uloga vlade u svim zemljama u tranziciji pa i kod nas bila je daleko jača u odnosu na ulogu socijalnih partnera kao što su poslodavci i sindikati.
Deo strategije novih poslodavaca je da ograniče uticaj sindikata. Efikasnost sindikata zavisiće od njihovog granskog i nacionalnog povezivanja i sposobnosti ljudi koji ih vode. Ali i od zaposlenih koji nemaju sećanje, nemaju naviku, a verovatno ni hrabrost da uđu u sindikalnu borbu.
RAZOČARANI
Poslednje istraživanje o stavovima zaposlenih u tranziciji i socijalnom dijalogu koje je sproveo tim stručnjaka - mr Srećko Mihajlović, sociolog i rukovodilac istraživanja, dr Zoran Stojiljković, politikolog, i Gradimir Ivanović, psiholog - pokazalo je razočaranost članstva u sindikate koje je rad svojih centrala ocenilo kao - katastrofalan. Čak 77 odsto članova izrazilo je nezadovoljstvo kompletnim učinkom sindikata, što ukazuje da se teško može očekivati povećanje stope sindikalizovanosti.
Poverenje zaposlenih u sindikalne lidere još je na "tanjim nogama". U predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića poverenje ima devet odsto anketiranih, u Branislava Čanka, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", šest odsto, a u Ranku Savić samo tri posto. Čak 42 odsto ispitanih ne zna ko je Branislav Čanak. Za Ljubisava Orbovića nije čulo 44 odsto, a za Ranku Savić 45 odsto anketiranih.
OSIPANjE
Svaki drugi zaposleni bio je 2000. godine u sindikatu, pokazala su istraživanja. Danas je svaki treći. I bez obzira na činjenicu da su privatizacijom mnogi ostali bez posla, sociolog Srećko Mihajlović posebno ukazuje na slabost samih sindikata i njihovu nemoć da zaštite prava i interese zaposlenih. Ove propuste stavlja na adresu sindikalnih centrala.
- Izdeljeni i međusobno sukobljeni onemogućavaju vođenje zajedničke akcije, a to, automatski, smanjuje moć sindikata. Sindikati nemaju snagu da nateraju poslodavce da se organizuju i sednu za pregovarački sto. Ako se tome doda da je država u osnovi pogrešno (partijski) koncipirana i da se prvenstveno bavi čuvanjem svoje (partijske) samosvesnosti, jasno je zašto u Srbiji još nema suštinskog socijalnog dijaloga koji je najpoželjniji put do stvaranja socijalno stabilnog društva - objašnjava Mihajlović.
NEMOĆNI
Sindikati su, zajednička je ocena istraživača, najslabiji baš onda kada su radnicima najpotrebniji. Privatizacija će, pre ili kasnije, biti završena, a sindikati u Srbiji još ne znaju kako da uđu u privatna preduzeća. Stotine hiljada radnika u privatnom, posebno u uslužnom sektoru, izvan su domašaja sindikata, izloženi su brutalnoj eksploataciji i rade bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Uskoro će biti izuzetno važno da sindikati saberu rasutu radničku i društvenu energiju, kako bi bili jači i dovoljno sposobni da mogu nove vlasnike preduzeća da nateraju na poštovanje evropskih standarda. Sindikati moraju da pokazuju i demonstriraju svoju snagu (što ne znači da će je uvek i u svakoj prilici upotrebiti), kako bi naterali socijalne partnere da sa njima pregovaraju - poručuju istraživači.
PONOR
Procena je da je u Srbiji, zbog stečaja, restrukturiranja, likvidacije i privatizacije, oko 300.000 ljudi ostalo bez posla. Prema podacima SSSS, u Srbiji postoji 521 javno preduzeće sa 191.513 zaposlenih, ili, prema podacima Ministarstva finansija, 11 odsto od ukupno zaposlenih u privredi, od kojih je oko 30 odsto višak. Zašto se, pitanje je sindikata, pored svih donetih zakona, strategija i akcionog plana zapošljavanja, mnogobrojnih obećanja i programa, podsticaja koji dolaze iz evropskih institucija i MOR-a taj nepovoljni trend ne zaustavlja?
VEĆA PRAVA ZAPOSLENIMA
POSLE dve i po godine dogovaranja - Ljubiša Orbović, predsednik SSS Srbije, Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i Stevan Avramović, novoizabrani predsednik Unije poslodavaca Srbije, potpisali su juče opšti kolektivni ugovor. Ovom važnom činu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić.
Ljajić je najavio da će nakon objavljivanja ovog dokumenta u "Službenom glasniku" potpisom dati "široko dejstvo" ugovoru, čime će on imati snagu zakona.
Potpisani ugovor obezbeđuje veća prava od zakonom utvrđenih. Određuje se visina regresa u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, mesečni iznos naknade za ishranu je 20 posto prosečne zarade, minuli rad je povećan sa 0,4 na 0,5. Najmanje 0,15 posto izdvajaće se za prevenciju radne invalidnosti i rekreativnog odmora.
Povećani su procenti za uvećanu zaradu iznad zakonskog minimuma i to za rad na dan praznika sa 110 na 120 posto, za rad noću sa 26 na 30 posto.
Definisani su kriterijumi za višak zaposlenih i određena veća otpremnina od zakonskog minimuma: jedna trećina zarade za svaku godinu ili 50 posto prosečne zarade po zaposlenom u Republici.
- Evidentno je da su najveći teret tranzicije poneli zaposleni - priča za "Novosti" Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar za rad u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Iako smo dosta toga uradili, reformisali inspektorat, doneli akt o proceni rizika, potpisali kolektivni ugovor posle osam godina iščekivanja... nisam zadovoljna postojećim stanjem. Imamo problem viška zaposlenih, mnogo radnika radi na crno, neprestano je prisutan strah od gubitka posla... Ženama je najgore, od trudnica koje rade neprijavljene pa do onih sa decom koje su zbog toga diskriminisane. Da ne govorimo da je gotovo nemoguće da nađu novi posao u petoj deceniji. Zato bi najveći patriotizam trebalo da bude otvaranje novih radnih mesta i sigurnost radnika na njima.
POSAO
JoŠ smo, međutim, daleko od toga. Lane je bez prijave na radnom mestu zatečeno 10.500 radnika, a u prva tri meseca ove godine 2.185 radnika. I kada dobiju radnu knjižicu većina nije ubeđena da će im biti mnogo bolje.
Stopa nezaposlenosti kod nas je 18,1 odsto, a u Evropskoj uniji u prošloj godini bila je 7,3 odsto. Po nas je poražavajuće i poređenje sa zemljama u okruženju - procenat nezaposlenih u Bugarskoj je 7,4 odsto, u Rumuniji 6,5, u Mađarskoj 7,3, Sloveniji pet odsto, a u Hrvatskoj deset.
Sindikat direktno državu optužuje da je odgovorna za to što trećina radnika u Srbiji radi na crno.
- Reč je o bezobzirnoj i surovoj eksploataciji, praktično novom ropstvu, radu bez radnog vremena, bez osnovnih zaštitnih mera od povređivanja, u teškim uslovima rada, bez pravne zaštite, socijalnog i penzijskog osiguranja, uz stalnu pretnju otkazom, za bednu nadnicu i latentnu opasnost da i ona može da bude umanjena - smatra Vlada Andrić, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
PROJEKTI
PoraŽavajuĆe činjenice, ali i crne slutnje o planiranom porastu zapošljavanja od 1,5 procenata zaposlenosti na godišnjem nivou, Andrić je predočio na nedavnom okruglom stolu posvećenom suzbijanju rada na crno. Jedan od mogućih izlaza iz "gotovo bezizlazne situacije" vidi u boljim socijalnim programima "ne tipskim, već specifičnim za svako preduzeće".
- Insistiraćemo na prekvalifikacijima, dokvalifikacijama, stimulisanju samozapošljavanja, preduzetništva, otvaranju malih i srednjih preduzeća... Sve su to rešenja za koja se zalaže i Nacionalna služba zapošljavanja - kaže Andrić i podseća na značajna sredstva iz zemalja Evropske unije, koja su u vidu donacija i pomoći prošlih godina pristizala za finansiranje projekata zapošljavanja.
SIROMAŠTVO
Svetska banka prošle godine izdvojila je pola milijarde evra za najsiromašnije građane u Srbiji. Do tada je od oktobra 2000. godine u našu zemlju već stiglo 4,782 milijarde dolara (4,159 milijarde evra). Na standard onima kojima je upućena, to se, ipak, nije odrazilo. Polovina zaposlenih prima minimalne plate i živi na egzistencijalnom minimumu. Najteže je onima koji su i pre promena bili siromašni i neobrazovani. Tranzicija je posebno pogodila stariju srednju generaciju (ljude između 40 i 50 godina), tradicionalnih zanimanja i zastarele tehnologije. Najteže su pogođeni oni kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
Tranzicija i privatizacija, ukazuju analitičari, donose nove igrače i novu raspodelu moći. Uloga vlade u svim zemljama u tranziciji pa i kod nas bila je daleko jača u odnosu na ulogu socijalnih partnera kao što su poslodavci i sindikati.
Deo strategije novih poslodavaca je da ograniče uticaj sindikata. Efikasnost sindikata zavisiće od njihovog granskog i nacionalnog povezivanja i sposobnosti ljudi koji ih vode. Ali i od zaposlenih koji nemaju sećanje, nemaju naviku, a verovatno ni hrabrost da uđu u sindikalnu borbu.
RAZOČARANI
Poslednje istraživanje o stavovima zaposlenih u tranziciji i socijalnom dijalogu koje je sproveo tim stručnjaka - mr Srećko Mihajlović, sociolog i rukovodilac istraživanja, dr Zoran Stojiljković, politikolog, i Gradimir Ivanović, psiholog - pokazalo je razočaranost članstva u sindikate koje je rad svojih centrala ocenilo kao - katastrofalan. Čak 77 odsto članova izrazilo je nezadovoljstvo kompletnim učinkom sindikata, što ukazuje da se teško može očekivati povećanje stope sindikalizovanosti.
Poverenje zaposlenih u sindikalne lidere još je na "tanjim nogama". U predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića poverenje ima devet odsto anketiranih, u Branislava Čanka, predsednika Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", šest odsto, a u Ranku Savić samo tri posto. Čak 42 odsto ispitanih ne zna ko je Branislav Čanak. Za Ljubisava Orbovića nije čulo 44 odsto, a za Ranku Savić 45 odsto anketiranih.
OSIPANjE
Svaki drugi zaposleni bio je 2000. godine u sindikatu, pokazala su istraživanja. Danas je svaki treći. I bez obzira na činjenicu da su privatizacijom mnogi ostali bez posla, sociolog Srećko Mihajlović posebno ukazuje na slabost samih sindikata i njihovu nemoć da zaštite prava i interese zaposlenih. Ove propuste stavlja na adresu sindikalnih centrala.
- Izdeljeni i međusobno sukobljeni onemogućavaju vođenje zajedničke akcije, a to, automatski, smanjuje moć sindikata. Sindikati nemaju snagu da nateraju poslodavce da se organizuju i sednu za pregovarački sto. Ako se tome doda da je država u osnovi pogrešno (partijski) koncipirana i da se prvenstveno bavi čuvanjem svoje (partijske) samosvesnosti, jasno je zašto u Srbiji još nema suštinskog socijalnog dijaloga koji je najpoželjniji put do stvaranja socijalno stabilnog društva - objašnjava Mihajlović.
NEMOĆNI
Sindikati su, zajednička je ocena istraživača, najslabiji baš onda kada su radnicima najpotrebniji. Privatizacija će, pre ili kasnije, biti završena, a sindikati u Srbiji još ne znaju kako da uđu u privatna preduzeća. Stotine hiljada radnika u privatnom, posebno u uslužnom sektoru, izvan su domašaja sindikata, izloženi su brutalnoj eksploataciji i rade bez zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Uskoro će biti izuzetno važno da sindikati saberu rasutu radničku i društvenu energiju, kako bi bili jači i dovoljno sposobni da mogu nove vlasnike preduzeća da nateraju na poštovanje evropskih standarda. Sindikati moraju da pokazuju i demonstriraju svoju snagu (što ne znači da će je uvek i u svakoj prilici upotrebiti), kako bi naterali socijalne partnere da sa njima pregovaraju - poručuju istraživači.
PONOR
Procena je da je u Srbiji, zbog stečaja, restrukturiranja, likvidacije i privatizacije, oko 300.000 ljudi ostalo bez posla. Prema podacima SSSS, u Srbiji postoji 521 javno preduzeće sa 191.513 zaposlenih, ili, prema podacima Ministarstva finansija, 11 odsto od ukupno zaposlenih u privredi, od kojih je oko 30 odsto višak. Zašto se, pitanje je sindikata, pored svih donetih zakona, strategija i akcionog plana zapošljavanja, mnogobrojnih obećanja i programa, podsticaja koji dolaze iz evropskih institucija i MOR-a taj nepovoljni trend ne zaustavlja?
VEĆA PRAVA ZAPOSLENIMA
POSLE dve i po godine dogovaranja - Ljubiša Orbović, predsednik SSS Srbije, Branislav Čanak, predsednik UGS "Nezavisnost", i Stevan Avramović, novoizabrani predsednik Unije poslodavaca Srbije, potpisali su juče opšti kolektivni ugovor. Ovom važnom činu prisustvovali su predsednik Srbije Boris Tadić, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić.
Ljajić je najavio da će nakon objavljivanja ovog dokumenta u "Službenom glasniku" potpisom dati "široko dejstvo" ugovoru, čime će on imati snagu zakona.
Potpisani ugovor obezbeđuje veća prava od zakonom utvrđenih. Određuje se visina regresa u iznosu prosečne mesečne zarade u Srbiji, mesečni iznos naknade za ishranu je 20 posto prosečne zarade, minuli rad je povećan sa 0,4 na 0,5. Najmanje 0,15 posto izdvajaće se za prevenciju radne invalidnosti i rekreativnog odmora.
Povećani su procenti za uvećanu zaradu iznad zakonskog minimuma i to za rad na dan praznika sa 110 na 120 posto, za rad noću sa 26 na 30 posto.
Definisani su kriterijumi za višak zaposlenih i određena veća otpremnina od zakonskog minimuma: jedna trećina zarade za svaku godinu ili 50 posto prosečne zarade po zaposlenom u Republici.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari