1. MAJ, SUBOTICA: Vašar mirisa i stranačkog neukusa

Dnevnik

Na samoj obali jezera od ranih prepodnevnih do kasnih poslepodnevnih sati gužva kao da je besplatno sve što je izloženo. U mnoštvu originalnih leskovačkih roštiljdžija nijedan ne stoji besposlen i ne žali što je za zakup tezge na Paliću potegao i nekoliko stotina kilometara severnije: pljeskavice od 120 do 250 dinara idu kao alva, a ni jagnjetina po 1.200 i prasetina za 800 do 900 dinara po kilogramu nema puno vremena da se (o)hladi, baš kao ni vojnički pasulj po 250, riblja čorba ili gulaš po 290 dinara. Isto je i s pivom, sokovima, sladoledima, bombonima, igračkama, majicama, kapama... Svaka roba, manje ili više, našla je svog kupca. O gužvi na Paliću ne svedoče samo “višetračne kolone” ljudi od Ženskog do Muškog štranda u dužini od bar kilometar i po nego i mnoštvo posetilaca raštrkanih, a opet skoro pa zbijenih, po travi okolnih parkova nego i „regulisanje saobraćaja” u prestižnim restoranima kao što su „Mala gostiona” ili „Riblja čarda”.

„Žao nam je, sve je popunjeno. Dođite za oko pola sata do sat, verovatno će se naći mesta”, već napamet govori personal, postavljen ispred ulaza u „Malu gostionu” gde načičkano stoji 15-20 ljudi koji bi da uđu i nešto pojedu i popiju.

Zadovoljstvo posetom, a posebno prometom, dele sigurno i vlasnici raznih igara u zabavnom parku, od 1. do 4. maja najvećem u zemlji. Vrteške, tramboline, streljane... za manje hrabre, ali i valoviti voz, karambol auti i još par čuda koja uglavnom viđamo na filmovima za one umereno i ekstremno hrabre ni trenutka ne stoje besposleni. U zavisnosti od usluge, cene se kreću od 50 do 100 dinara za 5 do 10 minuta. Probaš malo od ovog, malo od onog, pa to okreneš nekoliko puta i lako dođeš do zaključka da ti je zbog zadovoljstva dece novčanik lakši bar za dva nedeljna ručka kod kuće ili jedan u „Ribljoj čardi”. Kao i onaj veštački, tako se i Zoološki vrt po ko zna koji put dokazao kao pravi zabavni park za malu i veliku decu koja tokom dana prekjuče ni trenutka mira nisu dala njegovim stanovnicima, inače već odavno sviklim da se podjednako čude ponašanju ljudi kao i ljudi njima.

Ako su mamikese sa svih strana ovog puta došle na svoje, ništa manje razloga za zadovoljstvo nemaju ni oni koji za nedelju i jedan dan računaju da svoj budući kapital grade na račun poverenja građana. Usred šatri i tezgi, svoje su štandove postavili i tri najjače grupacije u gradu. Boreći se sa zvucima narodnjačke elektrike iz nekoliko okolnih šatora, do ušiju ipak dopiru patriotske note razglasa s kombija „Srpske liste za Suboticu”, postavljenog od Ženskog štranda prema „Ribljoj čardi”. Debele, masivne i teške knjige iz pozamašnog kompleta dr Vojislava Šešelja prodaju se svaka po ceni od dve ili jedne i po pljeskavice. Upaljači i propagandni materijal, naravno, gratis. Stotinak metara dalje, ispred Ženskog štanda, privlači nekoliko stvari. Mađarska muzika, koja se - iako smo na krajnjem severu Bačke - prosto ne uklapa u ono što se već odavno ne uklapa na Paliću u ovakvim prilikama: dim roštilja pomešan sa težinom zaglušujućih ceca, snekija i stvaralaštvom sličnih umetnika. Kad se priđe bliže može se videti velika fotografija lidera Mađarske koalicije i predsednika Saveza vojvođanskih Mađara i kandidat za gradonačelnika Subotice - Ištvan Pastor. Priđeš li još malo bliže, u rukama ti je njegov malo manji lik s uputama koji broj da zaokružiš na republičkim, koji na pokrajinskim, a koji na lokalnim izborima. Primiš li to, dobiješ i upaljač i hemijsku olovku, pa i čašu piva od ljubaznih i lepih aktivistica. Ako ti ni to nije dosta, uđeš u svojevrsnu jezičko-muzičko-kulturološku oazu i osećaš se kao i svi ostali gosti po šatrama.

I na polustrvu, kod broda, partijski vašar, samo onaj evropski. Koalicija „Za evropsku Suboticu, Vojvodinu i Srbiju” na svoj je - kako se to moderno po naški kaže - stejdž opet uspela privući doajena panonske pesme Zvonka Bogdana. Zatim i, kako su ih sami predstavili, najtalentovaniju subotičku grupu u zemlji „Perpetuum mobile”. U tu borbu političkih golijata na ogromnu predizbornu konvenciju nekako su se ugurale i aktivistice koalicije „Za bolju Suboticu” Mirka Bajića, deleći njegov propagandni materijal. Stručno, pa politički ili obrnuto tek na Paliću se ispred štanda regionalnog ogranka Nacionalne službe za zapošljavanje, u društvu nedavno imenovanog subotičkog direktora Zlatka Panića, pojavio i predsednik G 17 plus i ministar Mlađan Dinkić, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što baš na Praznik rada Nacionalna služba za zapošljavanje može Subotičanima, ali stanovnicima severne Bačke ponuditi posao.

- Kroz javne radove danas dodeljujemo ugovore za šest projekata, a 53 vaših sugrađana dobiće posao koji je društveno koristan. Ono što je takođe važno je da ovaj Sajam zapošljavanja nudi dodatnih 200 radnih mesta, ali se, na žalost, svi prijavljuju za sekretarice i blagajnike, ali niko neće u kamenoresce ili inženjere građevine. To dovoljno govori o tome da moramo uskladiti potrebe privrede sa našim obrazovnim sistemom i Nacionalna služba za zapošljavanje će davati posebne programe prekvalifikacije za one programe koji se traže, a daćemo čak i posebne stimulacije u vidu većih plata za one poslove koji se zaista traže, koji su deficicitarni i koji su produktivni - kazao je Dinkić.

Z. Romić

Foto: Z. Jovanov

Fantastično kraj „Fantasta”

BEČEJ: Predivni ambijent kompleksa bečejskog hotela Fantast fantastično je izgledao u vreme Prvomajskog praznika. Po procenama domaćina, oko dvorca Bogdana Dunđerskog bilo je, možda, i pet hiljada gostiju. Naravno, nisu samo Bečejci skoknuli do petnaestak kilometara udaljenog izletišta, nego su se u ovoj jedinstvenoj „panonskoj oazi“ prvog majskog dana šetali i žitelji iz bliže i dalje okoline. Mnogi su porodično došli da se odmore u izuzetno uređenom parku i uživaju u ukusnom jelu i piću koje servira najrenomiranija vojvođanska kompanija u agraru PIK „Bečej”.

Bečejcima ništa manje atraktivne lokacije za obeležavanje međunarodnog praznika rada u prirodi nisu bile Izletište kraj Tise, bez obzira što je visok vodostaj panonske lepotice potopio betonsko šetalište uz samu obalu, zatim obala Velikog bačkog kanala, okruženje Ribnjaka, pa vikend naselje sa leve strane Novobečejskog puta i veštačko jezero na Botri sa desne strane iste saobraćajnice.

- Najvažnije od svega je da nas je vreme poslužilo, da su deca kroz igru mogla da se zabavljaju, da upoznaju jedan ovako atraktivan turistički objekat sa predivnim parkom, da uživaju u lepoti i igri konja bečejske Ergele, da vide nojeve, ali i motorne zmajeve kako lete, rekla nam je zajednička grupa Beograđana i Novosađana koji su izabrali kompleks hotela Fantast za prvomajski uranak.

Dame su imale poseban razlog za radovanje što je bilo lepo vreme. Jer, tada ulogu kulinara preuzimaju, uglavnom, muškarci pripremajući specijalitete sa roštilja ili u kotliću. A posle dobrog zalogaja, dobro je došla rekreacija u prirodi. I tako od jutra do večeri, a oni uporniji sve su sutradan reprizirali. Jedni na istom mestu, a drugi su promenili ambijent. Najvažnije od svega je da je maj, po mnogima najlepši mesec u godini, započeo u izuzetnoj atmosferi. Hoće li se u istom raspoloženju i završiti, umnogome će zavisiti i od ishoda predstojećih izbora. V. J.

Gozbe i zabave uz reku

ADA, SENTA: Više hiljada žitelja severnog Potisja međunarodni praznik rada 1.maj proslavilo je u mestima severnog Potisja uz gozbe i zabave u predivnom ambijentu kraj Tise ili vikendicama, a bilo je i organizovanih proslava u Adi i Senti.

U Rekreacionom centru u Adi organizator „Evropskog majališa - Evropskog 1.maja” bila je Radio Ada, uz pokroviteljstvo Izvršnog veća AP Vojvodine. Pored raznovrsnih zanimljivih igara spretnosti i dobre zabave, posetioci su počašćeni besplatnim pasuljem.

U Senti praznično buđenje bilo je uz muziku Potiskog duvačkog orkestra pod vođstvom majstora-kapelnika Alferda Astaloša, koji je dao ritam i prilikom podizanja i ukrašavanja majskog drveta u Narodnoj bašti, koja je tradicionalno mesto okupljanja za praznik. Muzičko-plesni dečiji, omladinski i seniorski sastavi udruženja koja se bave negovanjem i očuvanjem narodnog stvaralaštva i folklora, priredili su koncert „Na obali Tise badem drvo cveta”. Organizator manifestacije koja se nastavljena juča, a takođe i danas je lokalna samouprava opštine Senta. Kod spomenika „Skeledžija” na obali Tise večeras od 20 časova je koncert beogradskog ansambla „Orthododž Celts” u kome nastupaju Ana Đokić (violina), Dejan Jeftović (bas-gitara, vokali), Vladan Jovković (gitara), Dejan Lalić (bendžo, mandolina, gitara), solista Aleksandar Petrović, Dejan Popin (frula) i Dušan Živanović (udaraljke).

U Čoki Nezavisna omladinska organizacija „Aktiv” iz Čoke, pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta, organizovala je međunarodni kamp pod nazivom „Gyere ide celebration da beremo flonjers”. U samom nazivu ove trodnevne manifestacije koja je upriličena treći put za redom za majske praznike, sadržana su tri pisma: mađarsko, srpsko i englesko, govore o njenoj multietičnosti.

Na trgu ispred Doma „Mladosti” bilo je veroma veselo. Predsednik „Aktiva” Robert Mesaroš kaže da pored raznih kreativnih aktivnosti četrdesetak mladih iz Rumunije, Mađarske i domaćina, priređeno je takmičenje u kuvanju pilećeg paprikaša, muzički program i niz sportsko rekreativnih aktivnosti za sve građane.

U Kanjiži u odnosu na prethodne godine izostao je praznovanje u Narodnom parku, ali je zato veliki broj žitelja ove varošice i gostiju sa strane dobar štimung napravilo na Štrandu na obali Tise. Veselilo se uz specijalitete sa roštilja i kotlića, a dobroj poseti doprineo je lepo uređen ambijent i lepo vreme. U okviru kampanje “Mađarska koalicija” proslavu praznika nastavlja priređuje od 10 sati uz kuvanje ovčijeg i goveđeg paprikaša u kotlićima, koji će se simpatizerima služiti za 50 dinara po porciji. U Trešnjevcu kod disko-kluba „Atlantis” danas od 10 sati prvi put se održava „Festival traktorista”.

M. Mitrović

VESELO U BAČKOJ TOPOLI, CRVENKI, MALOM STAPARU I U KULI

Takmičenje u kuvanju kotlića

BAČKA TOPOLA: Jezero u Bačkoj Topoli, čija je obala tokom prethodnih nekoliko godine uređena uz pomoć stranih donacija, za Prvi maj je okupilo veliki broj ljudi iz šire okoline. Objekti izgrađeni na obali ovog jezera posebno su bili interesantni za decu, jer obiluju spravama za dečju zabavu kojih ima preko 50, dok su njihovi roditelji uživali na lepo sređenoj obali sa klupama, stolovima i suncobranima. Odatle se širio neizbežni miris roštilja i kotlića.

Tokom dana na jezeru je organizovano takmičenje u kuvanju kotlića, dok se kraj kotlića na ražnju okretao bik. Iako je tokom dana uglavnom bilo sunčano i toplo, sezonu kupanja na jezeru niko nije otvorio, ali je kupanje zamenila vožnja pedalina. Oko 5.000 ljudi koliko ih se okupilo za Prvi maj na jezeru u Bačkoj Topoli moglo je da prati i nekoliko koncerata lokalnih bendova, a praznični utisak su malo pokvarile jedino političke stranke koje su imale nekoliko svojih vrlo bučnih štandova. Jezero u Bačkoj Topoli iz godine u godinu je sve popularnije među izletnicima, a sa poslednjim proširenjima i uređenjem gotovo cele dužine obale ovo mesto pretenduje da postane najveće izletište ovog dela Vojvodine, a uz dodatna ulaganja i pravi turistički centar.

Za one koji više vole intimniju atmosferu i šumski ambijent idealno mesto za prvomajski odmor je selo Panonija, petnaestak kilometara zapadno od Bačke Topole. Ovde su se nekada za najvažnije utakmice pripremali fudbalski reprezentativci stare, velike Jugoslavije, a i danas je jedno od tradicionalnih izletišta velikog broja ljudi iz ovog dela Vojvodine. Oko 150 hektara šumske oaze u Panoniji, pružilo je utočište za oko dve hiljade izletnika iz Bajše, Lipara, Kule, Crvenke i Vrbasa, a bilo onih koji su prevelili i duži put kako bi Prvi maj proveli na ovom mestu. U takozvanom Kampu, u srcu šume, pored džinovskih topola, okupile su se stotine uglavnom mladih, koji su ovde zabavu našli uz muziku i sportove, dok su se oni stariji više povlačili u nepristupačnije delove šume, tražeći što mirnija mesta. Panonija je jedno od najsređenijih sela u Vojvodini, jer u uređenju naselja i parka koji je pod zaštitom države učestvuju svi stanovnici. Meštani i tokom praznika obilaze ceo šumski kompleks, pazeći da iza posetilaca ne ostanu gomile smeća ili neka neugašena roštiljska vatra.

To je jedini način da Panonija ostane ono što jeste i za naredne generacije i primer kako se treba odnositi prema prirodnim bogatstvima i životnoj sredini.

Kao i prethodnih par godina za Prvi maj, Crvenčani su preplavili svoje izletište Potok, gde proslava provomajskih praznika obično potraje više dana. Ove godine nije bilo zvučnih imena sa estrade kao prethodnih godina, ali bez obzira na to u Potoku je Prvi maj slavilo nekoliko hiljada ljudi. Roštilji i kotlići su i ovde bili u prvom planu, dok je za najmalađe najinteresantiji bio luna-park. Ove godine posetioce Potoka su bine uglavnom zabavljali narodno pevači mahom iz Krajine, pa je ovogodišnji Prvi maj na Potoku dobio nezvanični naziv Bosanski Egzit.

U Malom Staparu, nedaleko od Sivca, na obali Velikog bačkog kanala bilo je mnogo mirnije nego na drugim izletištima. Oko prevodnice izgrađene još 1802. godine i u blizini jedinog preostalog starog mlina na ravničarskim vodama ljudi su šetali i uživali u pejzažu koji podseća na priče Marka Tvena o Tomu Sojeru i Haklberi Finu. Desetak većih grupa sa ukupno par stotina izletnika bilo je raspoređeno duže obe strane obale kanala, a mir koji ovde vlada opredelio je većinu posetilaca da ponesu šatore i prespavaju u šumarku na obali. O specifičnosti ovog mesta govori i podatak da se jedino ovde u Malom Staparu na obali kanala nalazi sačuvan spomenik boginji Panoniji, a osim toga u ovom mestu sa svega tridesetak kuća svojevremeno je boravio austrougarski car Franja Josif jer je u Malom Staparu bila centralna tehnička služba za održavanje Velikog bačkog kanala. Ceo kompleks sa prevodnicom, starim mlinom i prilično propalom zgradom nekadašnje Tehničke službe u Malom Staparu od skora je pod zaštitom države i ukoliko se ostvare planovi ovo mesto će postati muzejsko turistički centar u kojem će se deo vojvođanske istorije i nekadašnjeg načina života čuvati od zaborava.

Sve je veći broj onih koji Prvi maj žele da provedu u nešto urbanijoj varijanti, i za njih je Sportsko rekreativni kompleks „Rodić MB” u Kuli, bio je pravo mesto. Tokom dana ovde su se odvijale razne nagradne igre za decu, a za ovu priliku postavljen je i veliki luna-park. Sve u svemu, odličan provod za one koji nisu želeli da se dime kraj roštilja i koji su hteli da i ovog dana uživaju u svim blagodetima civilizacije, koje ovaj kompleks svakako pruža.

Kako se tradicionalna izletišta obično nalaze kraj vode ili u kakvoj šumi, Vrbas se zbog već nadaleko poznatog problema sa zagađenim kanalom ne može pohvaliti kao mesto gde se može pobeći od gradskog života. Ipak, u „Provalijama”, nadomak Vrbasa i na obalama kanala Dunav-Tisa-Dunav, ali u delu koji stiže iz Kucure i koji nije zagađen po tradiciji se za prvomajske praznike okupljaju Vrbašani koji vole da su blizu kuće.

Poslednjih godina proslava Prvog maja malo ima zajedničkog sa borbom za radnička prava i sve se uglavnom svodi na roštiljanje. Većina mladih koji ga najviše i slave zapravo i ne znaju zbog čega je Prvi maj značajan niti kako je došlo do toga da se baš ovaj datum u celom svetu slavi kao praznik rada. Samo na par mesta na Panoniji i u Malom Stapari bile su istaknute zastave i simboli koji se vezuju za radnički pokret.

N. Perković

Prepuna izletišta

BERKASOVO - MOROVIĆ: Lep sunčani dan 1. maja bio je prilika da stanovnici šidske opštine odu u prirodu. Tako je na Lipovači, u severnom delu šidske opštine, i u Vojnom lovištu Morović, u južnom delu, bilo, po proceni, prisutnih oko 4.700 izletnika. Jedan dan u listom popunjenoj šumi izletišta Lipovača bio je izuzetan. Po sunčanom vremenu oko 2.000 izletnika stizalo je u naletima od ranih jutarnjih sati do podneva. Automobilska gužva bila je velika, pa je saobraćajna policija iz Šida na Lipovači usmeravala izletniek koji su dolazili na sve asfatltne i šljunčane puteve.

Šuma je bila popunjena automobilima i izeltnicima kao pre 20 godina u stara dobra vremena. Na lipovači je cvrčao roštilj, a bilo je i jaganjaca i prasića na ražnju. Jelo se i pilo umereno, a najmlađi su se najviše radovali ringišpilima, a oni malo stariji proveli su deo dana u šetnji i razgovorima.

Na lovište u Moroviću stiže se putem od graničnog prelaza Batrovci prema Beogradu. Na četiri stotine metara od autoputa, prostire se Vojno lovište, a u njemu Titova vila, bungalovi, hotel, na jednoj strani, a na drugoj strani ovog lovišta smeštene su ogromne hale za koke nosilje i inkubatori. I ovde je za izletnike princip bio isti. Roštilji u privatnoj režiji, stolovi, stolice, veliki broj putničkih vozila koji se protežu od samog ulaska u šumu pa sve okolo na svim putevima. Međutim, ovo izletište ima i igralište za fudbal, rukomet i odbojku. Vrteški nema, ali zato ima ribnjak, na kome su sportski ribolovci pecali ribu i pokazali pravo umeće u tom sportu. Mnogi su se pripremali da krenu u zasedu na divlje svinje ili odstrel škartova jelena i srndaća.

I na jednom i na drugom izetištu ostalo se do prve kiše, koja je orosila u samo predvečerje, kada su izletnici krenuli svojim kućama. Većina njih su bili iz šidske opštine, ali bilo je i onih koji su došli iz Srmske Mitrovice, Rume, Stare Pazove, Novog Sada i Beograda. D. S.

Foto: D. Savičin

Poslato 02.05.2008