Poljoprivreda: Puža lakše uloviti u prirodi

Posle velikih priča i otvaranja silnih farmi stigli smo dotle da je ipak najisplativije loviti puževe u prirodi. Umesto procvata, pužarstvo je doživelo sunovrat, a mnogi od onih koji su pre par godina započeli ovaj biznis ostali su kratkih rukava jer su prevareni i finansijski uništeni.

O propastu „najunosnijeg“ biznisa u poljoprivredi najbolje govori podatak da svega nekoliko firmi u Srbiji ima izvozne dozvole a zatvoreno je bezmalo 500 pužarskih farmi, tako da ih je ostalo svega pedesetak. Prema ranijim podacima preduzeća „Alimenti naturali”, zastupnika Instituta za helikokulturu iz Keraska u Italiji za transfer i tehnologiju uzgoja puževa, u nekadašnjoj SCG, BiH, Makedoniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Albaniji, Moldaviji i Ukrajini osnovano je 1.200 farmi a gotovo polovina ih je bila u Srbiji. „Biznis decenije“ propao je zbog malverzacija onih koji su suvereno vladali ovom branšom; nepostojanja valjane zakonske osnove što je nekim farmerima omogućilo da ilegalno trguju puževima iz prirode; nemogućnost kreditiranja proizvodnje...

Mnogi od onih koji su pre par godina ušli u ovaj posao danas nerado govore o tome. Farmeri s kojima smo razgovarali kažu da su, umesto dobre zarade, danas u dugovima jer im roba koju su isporučili na svetsku pijacu nikada nije plaćena. Direktor prve pužarske zadruge „Heliks“ Rade Kljajić kaže u razgovoru za naš list da je Slovencima i Italijanima, shodno ugovoru, dato 20 tona jesenjeg i zimskog puža, što je vredelo oko 70.000 evra. Međutim, u ovoj zadruzi već dve i po godine ne uspevaju da naplate ono što su proizveli i izvezli, iako je postojala garancija za plasman i naplatu robe.

Nerešeni slučajevi

Još uvek nije rešen slučaj „Alimenti naturali“ preduzeća, koje je, po mnogima glavni krivac za fijasko celog posla. Kooperanti su protiv vlasnika ovog preduzeća Dragana Topalovića podneli krivične prijave i pokrenuli sudske postupke, tvrdeći da su posle dve i po godine prevareni, bez ikakve zarade i sa uništenim matičnim jatima. On pak tvrdi da su farmeri sami krivi za propast biznisa.

- Teško sve ide i rezultati nisu dobri. Ni zarada nije očekivana. Mnogi su izvarani i dižu ruke od svega - kaže Kljajić napominjući da se u ovaj biznis često ulazilo sa predrasudom o brzoj i dobroj zaradi, bez mnogo truda i ulaganja. Naprotiv, reč je o veoma zahtevnom poslu koji traži dosledno poštovanje tehnologije i brižljiv rad. Neophodne su i investicije, pa je farmerima put preprečila i nemogućnost da dobiju dugoročne kredite.

Priča o ovom poslu u početku je bila “naduvana” dotle da se sa 20 ari može “ubrati” zarada od 20.000 evra. Međutim, sudeći po onome što smo čuli od farmera, ona je ostala je u domenu fantazije. O zaradama svi nerado govore ali jasno je da nisu zadovoljni. S druge strane, procenjuje se da se na farmi, na jednom jutru, radi hiljadu sati godišnje.

Najveći je problem, kažu stručnjaci, ipak u zakonskoj regulativi. Jer, dok se ne zabrani skupljanje puževa u prirodi, besmisleno je otvaranje farmi. One u ovakvim uslovima nemaju nikakve šanse. Međutim, uz valjane zakone, uz regularno poslovanje, naše bi pužarstvo imalo perspektivu. O tome dovoljno govori činjenica da bi veći izvoz puževa mogao da poveća spoljnotrgovinski suficit za nekoliko milijardi dinara. Iskustva u svim evropskim zemljama su pokazala da se uzgoj puževa isplati. Evropska unija u narednih 20 godina neće utvrđivati kontingente za uvoz puževa, jer se predviđa da proizvodnja neće moći da zadovolji potrebe, što je takođe naša šansa.

S. Gluščević

Poslato 02.05.2008