Poljoprivreda: Velika dobit uz mali popust

Svi srpski proizvođači poljoprivrdnih i prehrambenih proizvoda biće zaštićeni u prvih pet godina primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju(SSP) a neki će tu zaštitu, poput pojedinih mlečnih proizvoda, žitarica i strateških proizvoda, imati do ulaska Srbije u EU – zaključuje se iz sadržaja aneksa i protokola SSP u koji je «Dnevnik» imao uvid.

S druge strane,odmah po stupanju SSP na snagu, svi srpski proizvođači će moći da izvoze, bez ikakvih dodatnih nameta, prepreka ili ograničenja, u zemlje EU. To se neće odnositi samo na živa goveda, mladu govedinu, šećer, vino i proizvode sa visokim koncentratom šećera. Međutim, osim za šećer, kvote koje smo dobili su toliko velike da nema nikakvih šansi da ih dostignemo.

Primera radi, kvota od 8.700 tona goveđih polutki je skoro pet puta veća od naše ukupne proizvodnje. Na izvezenu mladu govedinu plaćaćemo samo 20 odsto od carine koje plaćaju izvoznici iz trećih zemalja u EU. Slična priča važi i za vino, s obzirom na to da imamo kvotu od preko 60 hiljada hektolitara a sada proizvodimo polovinu toga. Jedino za šećer smo dobili kvotu koju možemo da nadmašimo. Reč je o 180 hiljada tona a Srbija izveze u EU oko 140 hiljada tona godišnje. Postoji mogućnost da ta kvota bude povećana kada se bude pravila revizija ugovora za tri godine. Ipak, treba imati u vidu da je sve teže održiv disparitet cene šećera na tržištu EU i svetskom tržištu koja je četiri puta viša, zbog čega je EU vrlo poželjna destinacija za izvoz šećera.

Srbije je liberalizovala u startu praktično samo poljoprivedne i prehrambene artikle koji se u Srbiji ne proizvode, tako da će od liberalizacije imati koristi srpski potrošači jer će moći po nižim cenama da kupe tu robu. Za sve ostale proizvode, proizvođači iz EU će plaćati carinu, ali će biti u povlašćenom položaju u odnosu na treće zemlje koje izvoze u Srbiju. Počev od prve godine primene SSP, EU izvoznici u Srbiju će plaćati 90 odsto carine koja važi za izvoznike iz trećih zemalja. Ta stopa će se postepeno smanjivati svake godine, u zavisnosti od proizvoda, da bi stigla u 2013. godini, kada bi SSP treabalo da bude u potpunosti implementiran, na nulu.

Naše, a evropsko

Veoma važan deo sporazuma za poljoprivredu i prehrambene proizvode je zaštita geografskog porekla. Pre svega, EU očekuje od Srbije da zaštiti svoje originalne proizvode i da ih registruje po pravilima EU. Tu se misli na naše proizvode kao što su šljivovica, kajmak, ajvar itd... U tom smislu firme iz naše zemlja neće moći da koristi nijedno ime koje je već zaštićeno u EU, na primer «fetu» koju su Grci zaštitili.

U tekstu SSP se eksplicitno navodi da su poljoprivreda i prehrambeni proizvodi posebno osetljiva pitanja za EU, zbog čega će se reakcije tržišta pratiti svake godine a posebno po ulasku Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Zbog toga je EU uvela u sporazum nekoliko zaštitnik klauzula za poljoprivredne proizvode.

Prva zaštitna mera je da su se «dvadeset sedmorica» obezebedila da preduzmu protekcionističke korake ako dođe do pormećeja na njihovom tržištu zbog proizvoda iz Srbije za koje je Beograd dobio posebne konecesije da ih izveze u EU.

Druga klauzula se odnosi na proizvode sa visokim procentom šećera, kafe, kakaoa, pojedinih alkoholnih pića. Ako uvoz tih proizvoda dostigne nivo od 115 odsto trogodišnji prosek, Srbija i EU će morati u roku od pet dana da uđu u konsultacije i ako je neophodno da preduzmu mere kako bi izbegli poremećaj tržišta. Oštrija mera, suspenzije preferencijalnog tretmana će se aktivirati ako izvoz srpskih proizvoda poraste u jednoj kalendarskoj godini za 30 odsto u odnosu na trogodišnji prosek. To je ipak teško ostvarljivo jer bi to značilo da se u Srbiji pojavi neki novi veliki proizvođač koji bi preplavio evropsko tržište, što je nerealno, imajući u vidu način na koji se razvijaju preduzeća i njihov izvoz.

Željko Pantelić

Poslato 02.05.2008