Ekonomija - ukratko...

Deficit veći za 40,2 odsto nego 2007. godine

BEOGRAD - Republički zavod za statistiku saopštio je da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prva tri meseca 2008. godine bila 7,9 milijardi dolara, što je 38,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Kako se navodi, u periodu januar - mart 2008. godine Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvarila deficit od 2,9 milijardi dolara, a to je 40,2 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Prema podacima RSZ, iz Srbije je u prva tri meseca izvezeno robe u vrednosti od 2,5 milijardi dolara ili 37,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, dok je uvezeno robe za 5,4 milijardi dolara ili više za 39 odsto.

Pokrivenost uvoza izvozom je 46,2 odsto i manja je 0,4 odsto nego u prva tri meseca prošle godine. Povećanje uvoza, kako se naglašava, posledica je uvoza energenata, koji su u proteklom periodu činili 21,6 odsto ukupnog uvoza, zatim uvoza rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, ali i rasta tražnje javne i lične potrošnje.

U saopštenju se dodaje da je rast izvoza rezultat do sada obavljene privatizacije i restrukturiranja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda u periodu januar - mart 2008. godine, prema podacima RZS, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju 61,9 odsto, roba za široku potrošnju 22,8 odsto i oprema 15,3 odsto. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije bili su: Italija (305,9 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (282,2 miliona dolara) i Nemačka (273,0 miliona dolara), a u uvozu Rusija (950,1 miliona dolara), Nemačka (631 milion dolara) i Italija (501,5 miliona dolara). Više od polovine ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbija je u prva tri meseca ove godine ostvarila sa članicama Evropske unije.

Tender za „Hebu“

BEOGRAD - Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju preduzeća za proizvodnju mineralne vode, sokova i plastične ambalaže „Heba“ iz Bujanovca. Pravo učešća imaju kompanije koje se poslednje tri godine u kontinuitetu bave istom delatnošću i sa prošlogodišnjim prihodom od najmanje 20 miliona evra. Ako je ponuđač finansijski investitor, poslovna aktiva mora da iznosi minimum 50 miliona evra, a ako je reč o kompaniji iz druge branše, prihod mora biti bar 30 miliona evra. Potencijalni kupci mogu do 30. maja da podnesu zahtev za otkup tenderske dokumentacije, dok je rok za slanje obavezujuće ponude za kupovinu 70 odsto kapitala „Hebe“ 30. jun. Jedan od uslova za učešće je i depozit ili licitaciona garancija od 250.000 evra.    

Z. M.

Nova štednja

BEOGRAD-Folksbanka je zsaopštila da je uvela novu vrstu stepenaste štednje za građane u kojoj se novac i kamata mogu podići pre isteka oročenja, prenosi Beta. Kako se navodi, ako građani oroče dinare ili evre na šest meseci, kamatna stopa se uvećava svakog meseca, dok se kod oročenja na 12 meseci, kamata uvećava tromesečno. Stepenasta kamata na dinare oročene na šest meseci iznosi do 12 odsto godišnje, dok je za oročenje na 12 meseci kamata do 21 odsto. Pri oročavanju evra na šest meseci stepenasta kamata je do osam odsto godišnje, dok je na 12 meseci kamata do 12 procenata, navodi Folksbanka.

Vlasnik „Somboleda“ širi mrežu

.

„Laktalis“ grupa započela je 14. aprila 2008. godine preuzimanje „Ladorna“, mlečne kompanije sa sedištem u gradu Vatra Dornei, na severu Rumunije, i zatražila odobrenje transakcije od rumunske Komisija za zaštitu konkurencije. „Ladorna“ predstavlja jednu od vodećih mlečnih kompanija u Rumuniji. Godišnje otkupljuje 35 miliona litara svežeg mleka, zapošljava 1.200 ljudi u osam proizvodnih pogona, a u 2007. godini „Ladorna“ je ostvarila 40 miliona evra prihoda od prodaje. Ulaskom u sastav „Laktalis“ grupe hrvatski „Dukat“, koji je inače vlasnik srpskog „Somboleda“, preuzeo je ulogu „Laktalisovog“ centra za razvoj poslovanja na tržištima jugoistočne Evrope. Od februara 2008. godine pod odgovornost „Dukata“ ulaze i tržišta Rumunije, Bugarske i Albanije, a ovom transakcijom, uz Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, „Dukat“ ulazi i na peto tržište sa sopstvenom proizvodnjom.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti