Od lopte do vasione

Prof. dr Milivoje R. Jovanović

"RADOST deteta je/ radost ljudi./ Kad se dete smeje,/ ceo svet se budi./ Radost deteta je/ radost sveta." Ova pesma Tamare Protić iz Kikinde otvara raskošnu antologiju dečjih pera, mašte i duha "To sam ja", koju su objavili Kompanija "Novosti" i Centar za kulturu i umetnost Aleksinac. Ovaj jedinstveni izbor sačinio je prof. dr Milivoje R. Jovanović od radova pristiglih, u minulih deset godina, na tradicionalnim konkursima pesničke manifestacije "Dani Gordane Brajović" u Aleksincu.

Antologičaru, pri tom, nije bilo nimalo lako, jer je pred sobom imao više od 10.000 priloga malih-velikih pisaca, osnovaca i srednjoškolaca - od lirske pesme, priče, eseja, ogleda, do savremene bajke, drame, reportaže, čak i filmskog scenarija.

- Pored toga što je svojevrsni duhovni i estetski profil najboljeg što je u minuloj deceniji stiglo na konkurs, antologija je zamišljena da bude podsticajna za sve one đake koji najčešće krišom stavljaju na papir otisak svojih emocija, a ne znaju ni puteve, ni mesto gde bi to svoje umeće odmerili - kaže Jovanović.

O čemu deca najradije pišu?

- Ne mogu se pobrojati teme koje ih interesuju. Najkraće, njih zanima sve, od lopte do vasione, a emocionalni registar ostvaruje se u rasponu od najsrećnijih do najtužnijih osećanja. Pesnički susreti u Aleksincu ohrabrili su decu da pišu, da u stihu ispresuju neko svoje iskustvo, sreću ili tugu, ranu ili ožiljak, postave neko uznemiravajuće pitanje. Krajem devedesetih godina tema rata bila je stravično često tema njihovih stihova. U novije vreme, deca su se ponovo vratila školskom i porodičnom životu, zamišljenim putovanjima i sanjanim avanturama. Iskidana linija normalnog dečijeg horizonta spojila se u prirodni oblik i sklad.

Ima li među autorima onih koji su se već afirmisali?

- Od prve godine ove manifestacije radio sam u ocenjivačkoj komisiji i pročitao svaki prispeo đački rad i svaku knjigu koja je stigla na konkurs. Tako sam bio u prilici da pratim stvaralački razvoj pojedine dece, ali i da, nažalost, vidim kako se neki daroviti autori gube i više ne pojavljuju. Sa posebnim zadovoljstvom ističem da su aleksinački susreti okrilatili nekoliko autora, koji nisu više venturisti, oni koji dolaze. Oni su već došli i sa njima počinje novo literarno doba. I to ne samo u pisanju za decu. Među njima je na prvom mestu Nevena Stošić iz Banjaluke, koja već ima i neko

liko pesničkih knjiga. Sa njom su i Milica Dačić iz Mrčajevaca, Milica Rakidžija iz Beograda, Milica Rosić iz Topole.

Da li se iz ove antologije može videti koji su najčešći problemi savremenog deteta?

- I te kako. Ovi su radovi stvaralaaštvo sa mnogo iskrenosti. Deca su, kao uvek, u stalnom otkrivanju sebe, ona žive svoje nemire izazvane tajnom odrastanja i bore se za svoju ličnost. Oni hoće u budućnost po svojoj meri i zato su u stalnom gardu prema institucijama koje uspostavljaju važeći poredak stvari. To su normalne pojave kod mladog sveta. Mladi su u većini kao gorski potok, koji se u gornjem toku strmoglavljuje i peni niz litice, ali kad siđe u ravnije predele smiri se i počne da krivuda između prepreka i svekolikih nesavladivih barijera. Verujem da će ova antologija svakom od njih biti jedna lepa uspomena, a nekima prvi književni podatak u bogatoj književnoj biografiji.

RVANJE SA REČIMA

O KRITERIJUMIMA po kojima je birao radove, među kojima je najviše pesama, Milivoje R. Jovanović kaže:

- Ovaj izbor odredilo je nekoliko estetskih principa koji su doslovno primenjivani. To su: pesma ili priča treba da dolaze iz opservacije deteta, da je u izrazu vidljiva umetnička stabilnost ili pak siguran nagoveštaj da se rvanje sa rečima i mislima mladog autora okončalo uspešno, da je pokazan osećaj za pesmu kao celinu i da pesma mora da ima značenje šire od zapisanog.