Vesti » Večernje novosti 04.05.2008
Jugosloveni još samo Srbi
Večernje novosti nedelja, 4. maj 2008.
STARIJI nostalgično uzdišu, a mlađi odlučno odriču bilo kakvu vezu sa jugoslovenstvom, želju da se sačuva nasleđe bivše države, bivšeg zajedništva, bivšeg patriotizma. Prvi, sa argumentom da se u nekadašnjoj SFRJ živelo neuporedivo bolje nego danas, a drugi, potežući činjenice koliko štete je Srbiji doneo brak sumnjive ljubavi sa ostalim bivšim jugoslovenskim republikama.
U prvom talasu, posle raspada "eks" domovine, nostalgija za nepostojećom zemljom bila je tabu, da bi već u sledećem naletu zajedničkih emocija žal za minulim vremenima postao moderan od Vardara pa do Triglava. Ipak, upućeniji podsećaju kako je Hrvate, Bosance, Slovence pre svih, sentimentalnost hvatala zbog Tita, Kuće cveća, Guče, duvan čvaraka, leskovačkog roštilja, plazma keksa... Kod Srba, očigledno, jugoslovenstvo je od želuca dospelo malo dublje u krvotok. I malo ga je teže, bez ispuštanja krvi, iskoreniti.
Mnogima je i dalje to "jugo" nekako milije nego "srb". Dan danas, 17 godina od početka kraja bivše Jugoslavije, Kinoteka nam se još naziva jugoslovenskom. I rečno brodarstvo, i autorska agencija, i fondacija protiv raka i geofizičko društvo, i društvo za mehaniku, i društvo mehaničkih konstruktora, i aeroklub imaju prefiks - jugoslovenski. Čak i Crveni krst.
Ali... Test pitanje za sve one spremne na brza i jednostavna rešenja, preko kolena: da li bi ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je 60 godina gradilo svoj "brend" širom sveta, trebalo promeniti? Kontrapitanje: zašto u Zagrebu, na primer, nema nijedne značajne institucije sa oznakom "jugo" u nazivu?
Akademik Dragoslav Mihailović jedan je od najodlučnijih protivnika ideje jugoslovenstva. Njegove reči o šteti koju su ova ideja i njeni zagovornici naneli srpskom narodu stvarale su buru na različitim skupovima, podizale na noge, od besa ili podrške, Srpsku akademiju nauka i umetnosti... Znamenitom književniku, Golootočaninu, nije jasno zašto srpski narod ni danas ne prihvata, kako je on naziva, novu južnoslovensku stvarnost. Za stvaranje jugoslovenske državne zajednice, kaže, srpski narod ulagao je svoje snage kroz čitav dvadeseti vek, za njeno ostvarenje žrtvovao više od petine stanovništva.
- Kao da se, u istorijski retko viđenoj sumanutosti, potajno nadamo da će nam dojučerašnji sugrađani i sudržavljani iznova potrčati u zagrljaj. A još ni mi ni oni nismo sa lica obrisali krv od poslednje tuče - govori Mihailović. - Najumniji pripadnici srpskog naroda, koji, naročito u kulturi, često iza sebe imaju krupna dela, i ne pokušavaju da se izvuku iz svoje jugoslovenske zatucanosti, vukući i gurajući narod u još teže gubitke.
U času kad se, ističe akademik Mihailović, morala okrenuti sebi i demokratskom načinu unutrašnjeg života i kad je za to pred sobom imala otvoren put, Srbija se svojski trudila da odbrani dve promašene i izgubljene državne koncepcije - Jugoslaviju i socijalizam.
Nekakvu silu da se očuva duh jugoslovenstva, koja nikako ne slabi (naprotiv), ni u Srbiji, ali ni u ostalim bivšim SFRJ republikama, prof. dr Ljubiša Rajić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, objašnjava više praktičnim, a manje ideološkim i političkim argumentima. Slikovita metafora onoga što smo imali, kaže, mogao bi biti tenk M84, jedan od najboljih u svetu. Sklapan je od delova koji su se pravili u celoj bivšoj zemlji. Bio nadaleko čuven i svi od njega imali koristi. Danas - nema ni delova, ni tenka, ni zarade, ni slave...
- Nismo mi najprivrženiji ideji jugoslovenstva. Čežnja za bivšom državom najjača je u Makedonije i Bosni i Hercegovini, jer su Makedonci tek tada stekli status nacije, a u BiH je bio mir - smatra prof. Rajić. - A ne bih to nazvao čežnjom za socijalizmom, već za državom socijalne sigurnosti. Jer, ljudi su dobijali platu od koje se moglo živeti, svaki radnik je mogao da letuje u odmaralištima, besplatno se školovalo, lečilo, jeftino se gradili stanovi... Samo je kragujevačka "Zastava" imala širom SFRJ 274 podisporučilaca. Leskovac bio "srpski Mančester", a sad postao "južna pruga". Bili smo industrijski srednje razvijena zemlja, a danas smo nerazvijeni.
Kidanje i prekrajanje granica više štete nego koristi, osim u industriji, trgovini i međunarodnom položaju i ugledu, donelo je, ocenjuje Rajić, i u nauci i umetnosti. Jer, napominje, za nauku i umetnost, multikulturalnost i multietničnost uvek su podsticajne.
- Sada smo se sveli na to da je naučna knjiga, ukoliko nije udžbenik, štampana u tiražu od hiljadu primeraka pravi bestseler. Pojedinim oblastima nauke bavi se, bukvalno, po dvoje-troje ljudi u zemlji - kaže Rajić. - A lako je biti i prvi i drugi kad nema trećeg. U SFRJ je postojala zdrava konkurencija, šire tržište, razmena znanja, knjige su potencijalno imale 23 miliona čitalaca.
Istina, zaključuje on, imali smo, kao država, i gomilu mana. Nismo bili toliko značajni kao što smo mislili, ali smo u međuvremenu postali potpuno beznačajni.
Težnju za usitnjavanjem, zatvaranjem, rasparčavanjem teritorije u doba opšte globalizacije i ujedinjavanja, pisac Goran Babić, koji je devedesetih iz Zagreba došao u Beograd i tu nastavio da živi i stvara, smatra potpuno anahronom. On podseća kako se čitava Evropa ujedinjuje i da male posvađane države ne mogu uspešno da opstaju.
- Svi narodi imali su koristi od zajedničke države. I nisu Srbi nešto više od ostalih privrženi toj jugoslovenskoj ideji - uveren je ovaj književnik. - Takva kakva je bila, sa svim manama i nedostacima, SFRJ nijednom od svojih naroda nije nanela zlo. Svi su u njoj bolje prošli nego što su pre toga prolazili. Možda su Slovenci, koji su dosta zaslužni za raspad zajedničke države, iz nje izašli najbogatiji... Dovoljno je pogledati gde su bili i kako su živeli pre sto godina, a kako danas. Razlika je ogromna.
Heterogenost, razuđenost, multikulturalnost i multietničnost, kakve je imala eks Jugoslavija, danas odlikuju Evropsku uniju, smatra Goran Babić. Zajednica evropskih država, na neki način, podseća na našu bivšu domovinu. U dogledno vreme, svi evropski narodi, smatra on, biće članovi velike evropske familije.
Ali, to ne znači i da će identitet naroda koji u tu porodicu uđe biti obrisan, utopljen u "naciju Evropljana". Možda je "stara Evropa" naučili nešto i od našeg, "balkanskog slučaja" - nisu spremni da na svom primeru ponove eksperiment u koji su srpski lideri i elita ušli posle Prvog svetskog rata.
"Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo", pevala je kultna grupa bivše države. Da li smo danas, iskreno i do kraja, spremni da poručimo: "Pljuni i zapevaj moja Srbijo"? Ili se još nadamo novom bratskom stisku? Sa bilo koje strane dolazio.
I DALJE SRPSKOHRVATSKI REČNIK
VIŠE od pola veka piše Srpska akademija nauka i umetnosti rečnik, koji treba da normira leksiku našeg narodnog i književnog jezika. Ali, ovaj "naš" jezik ni posle skoro dve decenije od raspada SFRJ nije iz srpskohrvatskog preimenovan u srpski. Tako su lingvisti SANU stigli do slova O, ili 17. toma rečnika "Srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika". Biće potrebne godine, možda decenije, da se napišu preostali tomovi i završi ovaj glomazni leksikografski poduhvat. Na zajedničkom jezičkom korenu, u međuvremenu, normirali su se srpski i hrvatski jezici. Zahvaljujući dvema-trima fonemama i kojoj desetini "narodskih" iz dijalekta uzetih reči, na listu jezika upisao se i crnogorski. A srpski lingvisti i dalje na srpskohrvatskom tlu prikupljaju reči na P, R, S, T, pa tako redom do slova Š, ne bi li završili ovaj rečnik nepostojećeg jezika.
VOLE TITA KAD JE BESPLATNO
NA današnji dan pre 28 godina prestalo je da kuca srce Josipa Broza Tita, po mišljenju mnogih jugonostalgičara "najvećeg sina naših naroda i narodnosti". I, dok su drugi pametnije iskoristili lik i delo svojih velikih vođa, kao, na primer, Rusi Lenjina, čije balsamovano telo čekaju da vide hiljade stranih turista, dobro plaćajući obilazak najveće relikvije komunizma, Kuće cveća se sete tek retki strani gosti (sa prostora nekadašnje SFRJ), a ulazak se čak i ne plaća.
Istorijsko-nostalgičarski turizam za većinu gostiju počinje šetnjom po Kalemegdanu, prolaskom pored hrama Svetog Save, odlaskom do kuće Svetlane - Cece Ražnatović i "Marakane", razgledanjem Kuće cveća i fotografisanjem ispred Generalštaba srušenog tokom NATO bombardovanja... Sve besplatno. Uobičajeni paket-aranžman od 100 evra uglavnom uključuje autobuski prevoz, jedno do dva noćenja, obroke i razgledanje Beograda.
Broj slovenačkih turista u martu je počeo da opada i manji je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. To, međutim, bar u materijalnom smislu, i nije neka šteta, ako se uzme u obzir da su oni kratko ostajali i malo trošili. Sa sobom, svojim autobusima, čak dovode i svoje vodiče, pa je novac koji ostavljaju Srbiji sveden na minimum.
Šalu na stranu, ali slovenački turisti su "najbolji jugonostalgičari". Oni rado dolaze u Beograd za 1. maj, odlaze do Titovog groba, kupuju majice sa njegovim likom i piju piće u kafanama, čije ime ima prizvuk "Moskve", KGB ili "Revolucije". Međutim, i Slovenaca ima manje od dva miliona, pa kada svi obiđu tekovine socijalizma - mogu da prestanu da dolaze.
- Stižu nove generacije - kaže Dejan Veselinov, portparol Turističke organizacije Beograda. - Drugo, oni vole da dolaze i na razne manifestacije.
U poređenju sa Slovencima, turisti iz Republike Srpske su preuzeli primat. Statistički gledano, njih dolazi dva puta više i ostaju dva puta duže. Oni ne dolaze grupno, već individualno. Njih ne zanima "jugonostalgija" već etno-turizam, pa "opsedaju" naše banje i Zlatibor.
“JUGOLEND“ U KERU
ČETVRTA Jugoslavija, doduše mini, na tri i po hektara stvorena na imanju njenog osnivača Blaška Gabrića, preduzetnika iz Subotice, obeležila je 2. maja svoj šesti rođendan.
Pre šest godina doneta je odluka o osnivanju male Jugoslavije, sa svim obeležjima nekadašnje velike države, koja je trajala do 1991. godine. Cilj je bio da se Jugoslavija sačuva od zaborava i posluži kao podsećanje mladim generacijama. Blaško Gabrić, osnivač ove neobične tvorevine, koja nije slučajno formirana u opštini Subotica, u kojoj žive 24 nacije, različitih kultura i običaja i koja na najbolji način reprezentuje postojanje SFRJ.
- Pristalice nekadašnje Jugoslavije, kojih nije malo, i ja ovo smo uradili da bismo podsetili na nešto što je bilo dobro i kao podsećanje za generacije koje tek dolaze, a koje malo znaju u kojoj smo mi državi nekad živeli, i o Titu, koji je vodio tu veliku Jugoslaviju. Moj prevashodni cilj je da ovo mesto pretvorim u muzej i turističku atrakciju - naglašava Gabrić.
"Jugolend" nalazi se na desetak minuta od centra Subotice, u naselju Ker.
J. BEKIĆ
U BIH STOTINE UDRUŽENJA SA TITOVIM IMENOM
MAŠALA MARŠALU
TRADICIONALNIM polaganjem venaca i cveća ispred spomenika Josipu Brozu u krugu nekadašnje kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu obeležiće se godišnjica smrti doživotnog predsednika SFRJ. Ovaj događaj organizuju njegovi saborci iz SUBNOR BiH, a poštu će mu ukazati, po tradiciji, i lokalni političari.
U Sarajevu i Federaciji BiH, ili još preciznije među Bošnjacima, Tito je sigurno najpopularniji na prostorima nekadašnje Jugoslavije. To u Republici Srpskoj nije slučaj, odnosno većina Srba, ali i Hrvata, ne misli tako. Tačan broj udruženja, klubova, pa čak i kafića koji nose Titovo ime teško je utvrditi. Može se proceniti da ih ima više stotina.
Sarajlije čak nisu dozvolile da se centralna gradska - Titova ulica - preimenuje u čast bošnjačkog oca nacije Alije Izetbegovića. Jedan od najpopularnijih gradskih kafića zove se "Tito".
Tačan razlog zašto je tako u BiH, teško je navesti. Pretpostavlja se da ga Bošnjaci vole zato što je još 1943. godine u ZAVNOBiH-u formirao granice današnje BiH.
D. STOJAKOVIĆ
„KONZULAT“ U TIVTU ČUVA SEĆANJE NA BROZA
ZVEZDA I HAJDUK
I ovog 4. maja na stadionu u gradskom parku u Tivtu, u organizaciji Generalnog konzulata SFRJ, građani najmanje bokeljske opštine obeležiće godišnjicu Titove smrti tradicionalnom utakmicom između Crvene zvezde i Hajduka. Meč će početi intoniranjem himne "Hej Sloveni" tačno u 14.45 časova, da bi se susret prekinuo u 15.05 sirenom, kojom je pre 28 godina na stadionu u Splitu objavljena smrt predsednika SFR.
- Na taj način i ove godine odaćemo poštu najvećem sinu naših naroda i narodnosti - kaže "generalni konzul SFRJ" Marko Perković, napominjući da će ovaj fudbalski događaj biti ujedno i uvod u sportsku manifestaciju Kup maršala Tita, čije će finale biti održano 24. maja, dan uoči početka proslave Dana mladosti.
Otkako je pre četiri i po godine, na Dan republike SFRJ, 29.novembra osnovan Generalni konzulat u Tivtu, ovaj grad pretvorio se u oazu jugonostalgičara, a proslava Dana mladosti (na slici) je uvrštena i u kalendar turističkih manifestacija grada.
- To je sigurno najmasovnija jugoslovenska manifestacija - kaže Perković. - Tog dana se na gradskoj rivi okupi desetak hiljada ljudi. Tokom četiri i po godine, koliko postoji Konzulat SFRJ u Tivtu, oko četiri hiljade jugonostalgičara kao suvenir uzelo je crvene pasoše.
N. GALIĆ
ANKETA: ŠTA JE ZA VAS JUGOSLOVENSTVO?
BRANKO KRGA, BIVŠI NAČELNIK GENERALŠTABA:
PLEMENITA IDEJA
NIJE ta nostalgija karakteristična samo za Srbe. Ima dosta onih koji misle da je Jugoslavija bila povoljan ambijent za njih. A to što deo Srba oseća jugonostalgiju, nije ništa rđavo, već plemenita ideja... Danas su integracije veoma aktuelne - od Evropske unije i NATO, pa nadalje, tako da je dezintegracija koja je nastupila bila neprirodna. Tako i u jeziku mislim da razjedinjavanje nije potrebno, jer su srpski, hrvatski i crnogorski zapravo jedan jezik. Mada, jezik je nekima poslužio kao argument da se afirmišu kao nacija. Niko ne pokušava engleski jezik da razjedini na američki i kanadski...
SVETOZAR CVETKOVIĆ, UPRAVNIK ATELJEA 212:
SLOVENCI PREDNJAČE
PRIPADAM generaciji školovanoj u duhu jugoslovenstva. Nisu nas učili da kažemo da smo Srbi, nismo pevali srpsku himnu, već "Hej, Sloveni", a poslednjih 20 godina opredelilo je da ljudi odustanu od te ideje... Sada su više Slovenci privrženi jugoslovenstvu i vuku neku vrstu nostalgije, nego Srbi. Oni nisu menjali nazive ulica, čuvaju imena narodnih heroja. Tog duha puno ima u BiH, i u Federaciji i u Republici Srpskoj. A mi smo se okrenuli mnogo više nacionalnom, i to destruktivnom. Otrovani smo, zbog okruženja, ali i nas samih, da se borimo za nešto što bi bio nacionalni ponos, koji onda pređe u agresivni nacionalizam.
DR SIMA AVRAMOVIĆ, PROF. PRAVNOG FAKULTETA:
DRUGI SE OVAJDILI
SADA je lako suditi da nam je ideja jugoslovenstva donela više štete nego koristi, ali ona je bila veoma ukorenjena u srpskom narodu, još od talasa panslavizma, koji nas je zahvatio krajem 19. veka. Tada je bilo pokušaja i da se utvrdi srodstvo i bliskost južnih Slovena, čak i u pravnim sistemima različitih naroda. Ulazak u zajedničku državu za Srbiju je, ispostavilo se, bio krajnje nepovoljan i svi drugi su iz toga izukli više koristi. Inercijom smo ostali verni toj ideji, a to je pomogla i činjenica da je naš narod jedini bio rasut po svim bivšim jugoslovenskim prostorima. Čak 40 odsto Srba nije živelo u Srbiji, pa je ta veza rađala i neku vrstu nostalgije.
ILIJA PETKOVIĆ, BIVŠI FUDBALSKI SELEKTOR:
IGRALI SMO SRCEM
MI smo stvorili i prvu i drugu Jugoslaviju, pa smo sigurno bili osovina svih dešavanja tokom njihovog postojanja. I ne treba se stideti tog perioda i svih rezultata koje smo postizali zajedno. Nažalost, dok su Srbi stvarali i gradili, drugi su to razgrađivali. Tako se na kraju ispostavilo da smo imali više štete nego dobra od zajedničke države. Ali 50 godina zajedništva bilo je plodno za sve oblasti. Za sport, naravno. Postizali smo odlične rezultate i mnogo se davalo za zajedničke uspehe. Imao sam čast da budem poslednji selektor reprezentacije SCG, koja je takođe igrala srcem. Mi smo mislili o zajedništvu, a drugi su gledali kako će sve da pukne.
MILADIN MILOŠEVIĆ, DIREKTOR ARHIVA SCG:
ODGOVOR U SPISIMA
POSLE iskustava u Kraljevini Jugoslaviji, posebno u ratu od 1941. do 1945, zatim i u FNRJ, nisam siguran da se za Srbe može reći da su nepopravljivi Jugosloveni. Ne treba gubiti iz vida da je srpski narod utrošio skoro ceo prošli vek u stvaranje i izgradnju jugoslovenske države. Na kraju ju je bezuspešno branio od onih sa kojima ju je zajedno stvarao. Mislim da bi u traganju za odgovorom na to pitanje bilo neophodno obaviti temeljna istraživanja u fondovima Arhiva Jugoslavije. Siguran sam da bismo kroz bogatstvo podataka sadržanih u arhivima mogli doći do pouzdanog saznanja šta je srpski narod dobio a šta izgubio u jugoslovenskoj državi. Onda bi se mogao i naći racionalan odgovor na ovo pitanje.
U prvom talasu, posle raspada "eks" domovine, nostalgija za nepostojećom zemljom bila je tabu, da bi već u sledećem naletu zajedničkih emocija žal za minulim vremenima postao moderan od Vardara pa do Triglava. Ipak, upućeniji podsećaju kako je Hrvate, Bosance, Slovence pre svih, sentimentalnost hvatala zbog Tita, Kuće cveća, Guče, duvan čvaraka, leskovačkog roštilja, plazma keksa... Kod Srba, očigledno, jugoslovenstvo je od želuca dospelo malo dublje u krvotok. I malo ga je teže, bez ispuštanja krvi, iskoreniti.
Mnogima je i dalje to "jugo" nekako milije nego "srb". Dan danas, 17 godina od početka kraja bivše Jugoslavije, Kinoteka nam se još naziva jugoslovenskom. I rečno brodarstvo, i autorska agencija, i fondacija protiv raka i geofizičko društvo, i društvo za mehaniku, i društvo mehaničkih konstruktora, i aeroklub imaju prefiks - jugoslovenski. Čak i Crveni krst.
Ali... Test pitanje za sve one spremne na brza i jednostavna rešenja, preko kolena: da li bi ime Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je 60 godina gradilo svoj "brend" širom sveta, trebalo promeniti? Kontrapitanje: zašto u Zagrebu, na primer, nema nijedne značajne institucije sa oznakom "jugo" u nazivu?
Akademik Dragoslav Mihailović jedan je od najodlučnijih protivnika ideje jugoslovenstva. Njegove reči o šteti koju su ova ideja i njeni zagovornici naneli srpskom narodu stvarale su buru na različitim skupovima, podizale na noge, od besa ili podrške, Srpsku akademiju nauka i umetnosti... Znamenitom književniku, Golootočaninu, nije jasno zašto srpski narod ni danas ne prihvata, kako je on naziva, novu južnoslovensku stvarnost. Za stvaranje jugoslovenske državne zajednice, kaže, srpski narod ulagao je svoje snage kroz čitav dvadeseti vek, za njeno ostvarenje žrtvovao više od petine stanovništva.
- Kao da se, u istorijski retko viđenoj sumanutosti, potajno nadamo da će nam dojučerašnji sugrađani i sudržavljani iznova potrčati u zagrljaj. A još ni mi ni oni nismo sa lica obrisali krv od poslednje tuče - govori Mihailović. - Najumniji pripadnici srpskog naroda, koji, naročito u kulturi, često iza sebe imaju krupna dela, i ne pokušavaju da se izvuku iz svoje jugoslovenske zatucanosti, vukući i gurajući narod u još teže gubitke.
U času kad se, ističe akademik Mihailović, morala okrenuti sebi i demokratskom načinu unutrašnjeg života i kad je za to pred sobom imala otvoren put, Srbija se svojski trudila da odbrani dve promašene i izgubljene državne koncepcije - Jugoslaviju i socijalizam.
Nekakvu silu da se očuva duh jugoslovenstva, koja nikako ne slabi (naprotiv), ni u Srbiji, ali ni u ostalim bivšim SFRJ republikama, prof. dr Ljubiša Rajić, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, objašnjava više praktičnim, a manje ideološkim i političkim argumentima. Slikovita metafora onoga što smo imali, kaže, mogao bi biti tenk M84, jedan od najboljih u svetu. Sklapan je od delova koji su se pravili u celoj bivšoj zemlji. Bio nadaleko čuven i svi od njega imali koristi. Danas - nema ni delova, ni tenka, ni zarade, ni slave...
- Nismo mi najprivrženiji ideji jugoslovenstva. Čežnja za bivšom državom najjača je u Makedonije i Bosni i Hercegovini, jer su Makedonci tek tada stekli status nacije, a u BiH je bio mir - smatra prof. Rajić. - A ne bih to nazvao čežnjom za socijalizmom, već za državom socijalne sigurnosti. Jer, ljudi su dobijali platu od koje se moglo živeti, svaki radnik je mogao da letuje u odmaralištima, besplatno se školovalo, lečilo, jeftino se gradili stanovi... Samo je kragujevačka "Zastava" imala širom SFRJ 274 podisporučilaca. Leskovac bio "srpski Mančester", a sad postao "južna pruga". Bili smo industrijski srednje razvijena zemlja, a danas smo nerazvijeni.
Kidanje i prekrajanje granica više štete nego koristi, osim u industriji, trgovini i međunarodnom položaju i ugledu, donelo je, ocenjuje Rajić, i u nauci i umetnosti. Jer, napominje, za nauku i umetnost, multikulturalnost i multietničnost uvek su podsticajne.
- Sada smo se sveli na to da je naučna knjiga, ukoliko nije udžbenik, štampana u tiražu od hiljadu primeraka pravi bestseler. Pojedinim oblastima nauke bavi se, bukvalno, po dvoje-troje ljudi u zemlji - kaže Rajić. - A lako je biti i prvi i drugi kad nema trećeg. U SFRJ je postojala zdrava konkurencija, šire tržište, razmena znanja, knjige su potencijalno imale 23 miliona čitalaca.
Istina, zaključuje on, imali smo, kao država, i gomilu mana. Nismo bili toliko značajni kao što smo mislili, ali smo u međuvremenu postali potpuno beznačajni.
Težnju za usitnjavanjem, zatvaranjem, rasparčavanjem teritorije u doba opšte globalizacije i ujedinjavanja, pisac Goran Babić, koji je devedesetih iz Zagreba došao u Beograd i tu nastavio da živi i stvara, smatra potpuno anahronom. On podseća kako se čitava Evropa ujedinjuje i da male posvađane države ne mogu uspešno da opstaju.
- Svi narodi imali su koristi od zajedničke države. I nisu Srbi nešto više od ostalih privrženi toj jugoslovenskoj ideji - uveren je ovaj književnik. - Takva kakva je bila, sa svim manama i nedostacima, SFRJ nijednom od svojih naroda nije nanela zlo. Svi su u njoj bolje prošli nego što su pre toga prolazili. Možda su Slovenci, koji su dosta zaslužni za raspad zajedničke države, iz nje izašli najbogatiji... Dovoljno je pogledati gde su bili i kako su živeli pre sto godina, a kako danas. Razlika je ogromna.
Heterogenost, razuđenost, multikulturalnost i multietničnost, kakve je imala eks Jugoslavija, danas odlikuju Evropsku uniju, smatra Goran Babić. Zajednica evropskih država, na neki način, podseća na našu bivšu domovinu. U dogledno vreme, svi evropski narodi, smatra on, biće članovi velike evropske familije.
Ali, to ne znači i da će identitet naroda koji u tu porodicu uđe biti obrisan, utopljen u "naciju Evropljana". Možda je "stara Evropa" naučili nešto i od našeg, "balkanskog slučaja" - nisu spremni da na svom primeru ponove eksperiment u koji su srpski lideri i elita ušli posle Prvog svetskog rata.
"Pljuni i zapevaj moja Jugoslavijo", pevala je kultna grupa bivše države. Da li smo danas, iskreno i do kraja, spremni da poručimo: "Pljuni i zapevaj moja Srbijo"? Ili se još nadamo novom bratskom stisku? Sa bilo koje strane dolazio.
I DALJE SRPSKOHRVATSKI REČNIK
VIŠE od pola veka piše Srpska akademija nauka i umetnosti rečnik, koji treba da normira leksiku našeg narodnog i književnog jezika. Ali, ovaj "naš" jezik ni posle skoro dve decenije od raspada SFRJ nije iz srpskohrvatskog preimenovan u srpski. Tako su lingvisti SANU stigli do slova O, ili 17. toma rečnika "Srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika". Biće potrebne godine, možda decenije, da se napišu preostali tomovi i završi ovaj glomazni leksikografski poduhvat. Na zajedničkom jezičkom korenu, u međuvremenu, normirali su se srpski i hrvatski jezici. Zahvaljujući dvema-trima fonemama i kojoj desetini "narodskih" iz dijalekta uzetih reči, na listu jezika upisao se i crnogorski. A srpski lingvisti i dalje na srpskohrvatskom tlu prikupljaju reči na P, R, S, T, pa tako redom do slova Š, ne bi li završili ovaj rečnik nepostojećeg jezika.
VOLE TITA KAD JE BESPLATNO
NA današnji dan pre 28 godina prestalo je da kuca srce Josipa Broza Tita, po mišljenju mnogih jugonostalgičara "najvećeg sina naših naroda i narodnosti". I, dok su drugi pametnije iskoristili lik i delo svojih velikih vođa, kao, na primer, Rusi Lenjina, čije balsamovano telo čekaju da vide hiljade stranih turista, dobro plaćajući obilazak najveće relikvije komunizma, Kuće cveća se sete tek retki strani gosti (sa prostora nekadašnje SFRJ), a ulazak se čak i ne plaća.
Istorijsko-nostalgičarski turizam za većinu gostiju počinje šetnjom po Kalemegdanu, prolaskom pored hrama Svetog Save, odlaskom do kuće Svetlane - Cece Ražnatović i "Marakane", razgledanjem Kuće cveća i fotografisanjem ispred Generalštaba srušenog tokom NATO bombardovanja... Sve besplatno. Uobičajeni paket-aranžman od 100 evra uglavnom uključuje autobuski prevoz, jedno do dva noćenja, obroke i razgledanje Beograda.
Broj slovenačkih turista u martu je počeo da opada i manji je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. To, međutim, bar u materijalnom smislu, i nije neka šteta, ako se uzme u obzir da su oni kratko ostajali i malo trošili. Sa sobom, svojim autobusima, čak dovode i svoje vodiče, pa je novac koji ostavljaju Srbiji sveden na minimum.
Šalu na stranu, ali slovenački turisti su "najbolji jugonostalgičari". Oni rado dolaze u Beograd za 1. maj, odlaze do Titovog groba, kupuju majice sa njegovim likom i piju piće u kafanama, čije ime ima prizvuk "Moskve", KGB ili "Revolucije". Međutim, i Slovenaca ima manje od dva miliona, pa kada svi obiđu tekovine socijalizma - mogu da prestanu da dolaze.
- Stižu nove generacije - kaže Dejan Veselinov, portparol Turističke organizacije Beograda. - Drugo, oni vole da dolaze i na razne manifestacije.
U poređenju sa Slovencima, turisti iz Republike Srpske su preuzeli primat. Statistički gledano, njih dolazi dva puta više i ostaju dva puta duže. Oni ne dolaze grupno, već individualno. Njih ne zanima "jugonostalgija" već etno-turizam, pa "opsedaju" naše banje i Zlatibor.
“JUGOLEND“ U KERU
ČETVRTA Jugoslavija, doduše mini, na tri i po hektara stvorena na imanju njenog osnivača Blaška Gabrića, preduzetnika iz Subotice, obeležila je 2. maja svoj šesti rođendan.
Pre šest godina doneta je odluka o osnivanju male Jugoslavije, sa svim obeležjima nekadašnje velike države, koja je trajala do 1991. godine. Cilj je bio da se Jugoslavija sačuva od zaborava i posluži kao podsećanje mladim generacijama. Blaško Gabrić, osnivač ove neobične tvorevine, koja nije slučajno formirana u opštini Subotica, u kojoj žive 24 nacije, različitih kultura i običaja i koja na najbolji način reprezentuje postojanje SFRJ.
- Pristalice nekadašnje Jugoslavije, kojih nije malo, i ja ovo smo uradili da bismo podsetili na nešto što je bilo dobro i kao podsećanje za generacije koje tek dolaze, a koje malo znaju u kojoj smo mi državi nekad živeli, i o Titu, koji je vodio tu veliku Jugoslaviju. Moj prevashodni cilj je da ovo mesto pretvorim u muzej i turističku atrakciju - naglašava Gabrić.
"Jugolend" nalazi se na desetak minuta od centra Subotice, u naselju Ker.
J. BEKIĆ
U BIH STOTINE UDRUŽENJA SA TITOVIM IMENOM
MAŠALA MARŠALU
TRADICIONALNIM polaganjem venaca i cveća ispred spomenika Josipu Brozu u krugu nekadašnje kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu obeležiće se godišnjica smrti doživotnog predsednika SFRJ. Ovaj događaj organizuju njegovi saborci iz SUBNOR BiH, a poštu će mu ukazati, po tradiciji, i lokalni političari.
U Sarajevu i Federaciji BiH, ili još preciznije među Bošnjacima, Tito je sigurno najpopularniji na prostorima nekadašnje Jugoslavije. To u Republici Srpskoj nije slučaj, odnosno većina Srba, ali i Hrvata, ne misli tako. Tačan broj udruženja, klubova, pa čak i kafića koji nose Titovo ime teško je utvrditi. Može se proceniti da ih ima više stotina.
Sarajlije čak nisu dozvolile da se centralna gradska - Titova ulica - preimenuje u čast bošnjačkog oca nacije Alije Izetbegovića. Jedan od najpopularnijih gradskih kafića zove se "Tito".
Tačan razlog zašto je tako u BiH, teško je navesti. Pretpostavlja se da ga Bošnjaci vole zato što je još 1943. godine u ZAVNOBiH-u formirao granice današnje BiH.
D. STOJAKOVIĆ
„KONZULAT“ U TIVTU ČUVA SEĆANJE NA BROZA
ZVEZDA I HAJDUK
I ovog 4. maja na stadionu u gradskom parku u Tivtu, u organizaciji Generalnog konzulata SFRJ, građani najmanje bokeljske opštine obeležiće godišnjicu Titove smrti tradicionalnom utakmicom između Crvene zvezde i Hajduka. Meč će početi intoniranjem himne "Hej Sloveni" tačno u 14.45 časova, da bi se susret prekinuo u 15.05 sirenom, kojom je pre 28 godina na stadionu u Splitu objavljena smrt predsednika SFR.
- Na taj način i ove godine odaćemo poštu najvećem sinu naših naroda i narodnosti - kaže "generalni konzul SFRJ" Marko Perković, napominjući da će ovaj fudbalski događaj biti ujedno i uvod u sportsku manifestaciju Kup maršala Tita, čije će finale biti održano 24. maja, dan uoči početka proslave Dana mladosti.
Otkako je pre četiri i po godine, na Dan republike SFRJ, 29.novembra osnovan Generalni konzulat u Tivtu, ovaj grad pretvorio se u oazu jugonostalgičara, a proslava Dana mladosti (na slici) je uvrštena i u kalendar turističkih manifestacija grada.
- To je sigurno najmasovnija jugoslovenska manifestacija - kaže Perković. - Tog dana se na gradskoj rivi okupi desetak hiljada ljudi. Tokom četiri i po godine, koliko postoji Konzulat SFRJ u Tivtu, oko četiri hiljade jugonostalgičara kao suvenir uzelo je crvene pasoše.
N. GALIĆ
ANKETA: ŠTA JE ZA VAS JUGOSLOVENSTVO?
BRANKO KRGA, BIVŠI NAČELNIK GENERALŠTABA:
PLEMENITA IDEJA
NIJE ta nostalgija karakteristična samo za Srbe. Ima dosta onih koji misle da je Jugoslavija bila povoljan ambijent za njih. A to što deo Srba oseća jugonostalgiju, nije ništa rđavo, već plemenita ideja... Danas su integracije veoma aktuelne - od Evropske unije i NATO, pa nadalje, tako da je dezintegracija koja je nastupila bila neprirodna. Tako i u jeziku mislim da razjedinjavanje nije potrebno, jer su srpski, hrvatski i crnogorski zapravo jedan jezik. Mada, jezik je nekima poslužio kao argument da se afirmišu kao nacija. Niko ne pokušava engleski jezik da razjedini na američki i kanadski...
SVETOZAR CVETKOVIĆ, UPRAVNIK ATELJEA 212:
SLOVENCI PREDNJAČE
PRIPADAM generaciji školovanoj u duhu jugoslovenstva. Nisu nas učili da kažemo da smo Srbi, nismo pevali srpsku himnu, već "Hej, Sloveni", a poslednjih 20 godina opredelilo je da ljudi odustanu od te ideje... Sada su više Slovenci privrženi jugoslovenstvu i vuku neku vrstu nostalgije, nego Srbi. Oni nisu menjali nazive ulica, čuvaju imena narodnih heroja. Tog duha puno ima u BiH, i u Federaciji i u Republici Srpskoj. A mi smo se okrenuli mnogo više nacionalnom, i to destruktivnom. Otrovani smo, zbog okruženja, ali i nas samih, da se borimo za nešto što bi bio nacionalni ponos, koji onda pređe u agresivni nacionalizam.
DR SIMA AVRAMOVIĆ, PROF. PRAVNOG FAKULTETA:
DRUGI SE OVAJDILI
SADA je lako suditi da nam je ideja jugoslovenstva donela više štete nego koristi, ali ona je bila veoma ukorenjena u srpskom narodu, još od talasa panslavizma, koji nas je zahvatio krajem 19. veka. Tada je bilo pokušaja i da se utvrdi srodstvo i bliskost južnih Slovena, čak i u pravnim sistemima različitih naroda. Ulazak u zajedničku državu za Srbiju je, ispostavilo se, bio krajnje nepovoljan i svi drugi su iz toga izukli više koristi. Inercijom smo ostali verni toj ideji, a to je pomogla i činjenica da je naš narod jedini bio rasut po svim bivšim jugoslovenskim prostorima. Čak 40 odsto Srba nije živelo u Srbiji, pa je ta veza rađala i neku vrstu nostalgije.
ILIJA PETKOVIĆ, BIVŠI FUDBALSKI SELEKTOR:
IGRALI SMO SRCEM
MI smo stvorili i prvu i drugu Jugoslaviju, pa smo sigurno bili osovina svih dešavanja tokom njihovog postojanja. I ne treba se stideti tog perioda i svih rezultata koje smo postizali zajedno. Nažalost, dok su Srbi stvarali i gradili, drugi su to razgrađivali. Tako se na kraju ispostavilo da smo imali više štete nego dobra od zajedničke države. Ali 50 godina zajedništva bilo je plodno za sve oblasti. Za sport, naravno. Postizali smo odlične rezultate i mnogo se davalo za zajedničke uspehe. Imao sam čast da budem poslednji selektor reprezentacije SCG, koja je takođe igrala srcem. Mi smo mislili o zajedništvu, a drugi su gledali kako će sve da pukne.
MILADIN MILOŠEVIĆ, DIREKTOR ARHIVA SCG:
ODGOVOR U SPISIMA
POSLE iskustava u Kraljevini Jugoslaviji, posebno u ratu od 1941. do 1945, zatim i u FNRJ, nisam siguran da se za Srbe može reći da su nepopravljivi Jugosloveni. Ne treba gubiti iz vida da je srpski narod utrošio skoro ceo prošli vek u stvaranje i izgradnju jugoslovenske države. Na kraju ju je bezuspešno branio od onih sa kojima ju je zajedno stvarao. Mislim da bi u traganju za odgovorom na to pitanje bilo neophodno obaviti temeljna istraživanja u fondovima Arhiva Jugoslavije. Siguran sam da bismo kroz bogatstvo podataka sadržanih u arhivima mogli doći do pouzdanog saznanja šta je srpski narod dobio a šta izgubio u jugoslovenskoj državi. Onda bi se mogao i naći racionalan odgovor na ovo pitanje.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari