Raskošne dvorane i pećinski ukrasi

Podno bajkovitih Homoljskih planina smestilo se mistično selo Duboka kod Kučeva, sa oko 500 kuća i brojnim žiteljima koji su na radu i inostranstvu u Italiji, Nemačkoj i Austriji. Pročulo se selo po mističnom običaju kada na Duhove određene tri žene, nazvane rusaljama ili rusaljkama, padaju u trans i komuniciraju sa mrtvima.

Prema legendi, nekada je u najvećoj pećini u ovom kraju - Dubočkoj, koja se razjapila iznad sela, živeo zmaj koji je strašno zviždao, pa je celo područje nazvano Zviždom. Po drugima to nije bio zmaj već aždaja čiji duh luta i zviždi povremeno i posle smrti. Po trećoj verziji ispred pećine su se na Duhove potukle dve kraljice. Jedna je pre smrti navodno rekla „Da bog da, kako ja padala, padale i Dubočanke“. Kažu meštani da na Biljani petak, kada se na obližnjem potoku obavljaju vlaški obredi, sa visokog pećinskog svoda kaplje voda, ali samo taj dan. Veruje se da su to suze za nastradalom kraljicom.

Pećina Duboka je, tvrde speleolozi, najduža u ovom kraju. Duga je više od dva kilometra i ima uslova za turističku eksploataciju. Posebno ulazna dvorana, izvori i vodopadi. Kroz pećinu protiče ponorska reka, koja u vlažnom periodu sprečava dublji prolaz u pećinu. Meštani i speleolozi su nedavno pronašli zube pećinskog medveda. Posebno je impresivan ulaz koji je visok i širok po 20 metara. Glavni pećinski kanal je siromašan nakitom, ali se odlikuje zanimljivim erozivnim oblicima, dok su sporedni kanali bogatiji nakitom. U pećini stanuju samo slepi miševi, i po koja buljina, pa meštani speleolozi kažu da im je to pravi hotel. Tu su se skrivali i narodi u zbegovima, hajduci i odmetnici, koji su začas mogli na drugu stranu prema Rumuniji, prema kojoj zjapi drugi izlaz. U vreme Kočine krajine tu su se sklanjali ustanici.

- Homolje je poznato po pričama i legendama o sakrivenom i zakopanom zlatu, pa smo često nailazili na tragove kopača, koji su po ko zna koji put prekopavali delove pećine gde su mislili da je sakriveno zlato i druge dragocenosti. U Radenki i Kamenici smo naišli na sveže iskopanu zemlju, a u Dubočkoj pećini na ljude koji su kopali i nešto tražili - tvrdi amater speleolog Stevan Ilić, koji nastavlja dalja istraživanja.

U Dubočkoj pećini razlikuju se tri celine, Glavni, Glineni i Rusaljkin kanal. Zanimljivi objekti su Cvijićev vir, figure Dubočani, amblem pećine Rusaljka, Carske dveri i Carska riznica, Paklena gora, Stalagmitski kanal, Bela Vlajna i drugi. Pored pećine žubori Dubočka reka u nedirnutoj prirodi, sa slapovima i jezercima i davno napuštenim vodenicama potočarama.

Autor:

Dragan Stodić