„Fijatom” u novu industrijsku eru

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i potpredsednik “Fijata” Alfredo Altavila potpisaće danas memorandum o strateškoj saradnji. Tim dokumentom gradska uprava Kragujevca obavezaće se da kompaniju iz Torina oslobodi plaćanja svih poreza i taksi u narednih deset godina i da joj besplatno ustupi zemljište za moguće proširenje proizvodnih kapaciteta. Memorandum lokalnih vlasti i jednog od najvećih evropskih proizvođača automobila predstavlja razradu strateškog dokumenta, koji su već ozvaničili Srbija i “Fijat”, a koji predviđa da italijanska kompanija, sa uloženih 700 miliona evra, postane vlasnik 70 odsto kapitala “Zastave”, dok bi država kontrolisala preostalih 30 procenata.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je sindikalnim čelnicima “Zastave” da će Kragujevac dobiti status slobodne carinske zone, čime će se otvoriti prostor ne samo za razvoj automobilske industrije, već i za druga mala i srednja preduzeća, jer će takav tretman grada omogućiti uvoz sirovina i repromaterijala za izvoznu proizvodnju bez plaćanja carine i PDV-a.

Memorandumom o razumevanju i zajedničkom ulaganju Srbije i “Fijata” predviđeno je da italijanska kompanija već naredne godine podigne sadašnju proizvodnju (manje od 10 hiljada vozila) na 200 hiljada automobila, a do kraja 2010. na čak 300 hiljada vozila. U Kragujevcu bi se proizvodila dva potpuno nova modela A i B klase, čija promocija tek treba da usledi.

S druge strane, Srbija bi već od 1. januara 2009. trebalo da prepolovi visinu prateće carine, dok bi za dve godine ovaj vid zaštite domaće proizvodnje bio potpuno ukinut. Ovaj veliki posao, smatra Dinkić, ne bi bio moguć da Srbija nije potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom (EU). Sporazumom se garantuje bescarinski izvoz automobila proizvedenih u Srbiji na tržište EU, što je presudilo da se “Fijat” opredeli za Kragujevac.

Drugi razlog treba tražiti u činjenici da je proizvodnja u “Zastavi” počivala na italijanskoj tehnologiji, tako da su stručnjaci iz Torina procenili da se rekonstrukcijom postojećih kapaciteta može uštedeti 7-8 meseci i brže stići do proizvodnje novih modela nego da se podižu potpuno nova postrojenja u Rumuniji. Kako će se čak 95 odsto proizvodnje izvoziti na tržište EU, ministar Dinkić, s razlogom, kaže da su sva osporavanja značaja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pretnje njegovim raskidanjem uperene protiv domaće industrije. Ne samo zato što nam EU može vratiti carine na izvoz, već i zbog toga što je čak 60 odsto srpskog izvoza namenjeno tržištu Unije.

Strateški dogovor sa “Fijatom” po mnogo čemu je istorijski i mogao bi da predstavlja prelomnu tačku srpske tranzicije. Ako ne bude neprijatnih iznenađenja, njime bi mogla da se završi dvodecenijska agonije domaće automobilske industrije, tokom koje je gubljena proizvodnja i srozavana tehnološka osnova fabrike u Kragujevcu. Pogled u statistiku provocira mučna sećanja i izaziva nelagodu. Neposredno pred otvaranje jugoslovenske krize, tokom 1989. godine automobilska industrija tadašnje SFRJ proizvela je 409.207 vozila, a Srbija je nosila najveći deo te produkcije. Potpun sunovrat usledio je u poslednjoj decenija XX veka.

Sada su u igri velike brojke, jer sa godišnjom produkcijom od 300 hiljada vozila srpski “Fijat” postaje respektabilna evropska fabrika. Na tu proizvodnju mogle bi se vezati stotine i hiljade kooperanata i otvoriti brojna radna mesta. Tako bi se stvorili uslovi da Kragujevac postane regionalni centar automobilske industrije, kome bi gravitirale brojne domaće fabrike, ali i preduzeća iz susednih zemalja. Odmah posle zaključenja ugovora između “Zastave” i “Fijata” o sklapanju “zastave 10” u Kragujevcu, u Šumadiju su pre tri godine dotrčali predstavnici nekoliko hrvatskih preduzeća, nudeći saradnju. Iluzija je da Srbija nema potencijala da se uključi u proizvodnju dva nova “Fijatova” modela. Ne samo što će “Fijatovi” italijanski kooperanti preseliti svoje pogone u Srbiju, nego su i brojna domaća preduzeća već spremna za takav izazov. Pneumatici “Tigra” i “Trajala” već ispunjavaju svetske norme, “Aling” iz Gajdobre izrađuje složene alate za BMV, svoju šansu traže “Teleoptik”, “Frad” i kulska “Tehnika”.

Stručnjak “Autoinstituta” iz Gelzerkirhena Ferdinanda Dudenhofera smatra mogućim i jedan dodatni motiv u sklapanju posla: u eventualnom proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije i na motorna vozila. Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije, koji je potpisan 2000. godine, počiva na klauzuli da se na svaku robu, za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije, primenjuje carina od jedan posto, ako je ta roba namenjena ruskom tržištu. Izuzetak čini nekoliko proizvoda, među kojima se sada nalaze i motorna vozila.

Ako ministar Dinkić priču o oživljavanju domaće autoindustrije ne zatvara sa “Fijatom”, već i dalje ostavlja otvoren prostor za poslove sa “Folksvagenom” i “Opelom”, najavljujući da će se razgovori sa Rusima o dodatnim trgovinskih pogodnostima i o naftno-gasnom aranžmanu, nastaviti odmah posle izbora, onda bi se moglo dogoditi da Srbija ponovo postane industrijska zemlja sa zapaženim mestom na globalnoj ekonomskoj sceni.

V. Harak

Poslato 05.05.2008