Kulturna politika festivala

Brojnost, šarolikost i dinamika “zgusnutih svakodnevnica”, odnosno njihova različitost prema oblastima, tipovima, umetničkim dosezima, izvođačima, organizatorima, ciljnim grupama učesnika i posmatrača i mestima održavanja, čini da su oni potencijalni “kulturni inkubatori” i najbolji primeri interkulturnog dijaloga, kako unutar različitih društvenih struktura tako i naroda koje žive u Vojvodini. Da je to upravo tako možete se uveriti listajući publikaciju Kalendar kulturnih manifestacija u Vojvodini koja pored toga što donosi podatke o svim festivalima koji se održavaju tokom jedne godine, problematizuje pitanja mesta i uloge naših festivala u kontekstu savremeno vođenih kulturnih politika.

Otklon od običnog

Porast broja festivala i njihovog društvenog, ekonomskog i umetničkog značaja jeste fenomen savremenih modela kulturnih politika danas u Evropi i svetu. Danas je zajednička karakteristika savremenih festivala želja da se napravi otklon od običnog, svakodnevnog kulturnog života i umetničke ponude. U tom smislu cilj svih festivala je dekontekstualizacija svakodnevne kulturne ponude i umetničke produkcije. To je i razlog zašto festivali imaju kulturnu (umetničku), ekonomsku i socijalnu funkciju. Kao razloge za posebno značajno mesto koje danas imaju festivali u kulturnom životu možemo navesti trinaest.

Atraktivno organizovani festivali pružaju zajednički doživljaj; izjednačavaju socijalne razlike koje vladaju u svakodnevnom životu; okupljaju “najbolje”; smanjuju podozrivost prema nepoznatom; poboljšavaju osećanje identiteta; lokalni festivali mogu suzbijati standardizujuće efekte globalizacije; pružaju mnogo doživljaja inače “kulturno lenjim” ljudima; pružaju obrazovni učinak, koji uobličava ukus; preokreću izvesne oblasti svakodnevnog života, kao što su jelo i piće, u naročite događaje; jačaju veštinu timskog rada; pružaju priliku učesnicima da probude svoju kreativnost; omogućavaju susrete sa drugim umetnicima i produkcijama; podstiču ekonomski rast. Nažalost, u našem društvu nikada nisu postavljeni jasni kriterijumi, u kontekstu kulturne politike (ciljeva, prioriteta i instrumenata), koji opravdavaju i stimulišu organizovanje festivala.

Grupa istraživača iz više evropskih država koja je radila na Evropskom projektu istraživanja festivala (EFRP) postavila je šest osnovnih vrednosnih preduslova: umetničko rukovođenje; sposobnost interpretiranja društvenih promena i određivanje novih formi i sadržaja; komunikacija sa teritorijom gde se održava; sposobnost stvaranja publike koja ponovo dolazi; veština sagledavanja i dostizanja povezanosti i sinergije sa različitim partnerima i biračkim telom; sposobnost diversifikovanja izvora finansiranja.

Poslednjih decenija većina festivala u Vojvodini suočava se sa nedefinisanim mestom u kulturnoj politici, pravnim statusom i finansijskim stanjem, odnosno zakonska i fiskalna regulativa u sferi kulture nije na adekvatan način pratila društvene i privredne procese. Mnogi su svoje programe provincijalizovali što je posebno kod lokalnih festivala i sredina prouzrokovalo direktno osiromašenje kulturnog života, kao i kreativni poencijal Vojvodine i Srbije!

Spoj tradicionalnog i modernog

Na nepovoljne procese uticali su, pre svega: porast režijskih troškova održavanja; smanjivanje budžetskih izdvajanja za kulturu; odsustvo jasne kulturne politike; u mnogim slučajevima nezainteresovanost lokalne administracije; negativna makro i mikro privredna kretanja; destimulativna fiskalna politika u kulturi; vratolomni pad kupovne moći stanovništva; uspon agresivne industrije zabave. Pored toga, uočene su i određene unutrašnje slabosti većine festivala, kao što su: nedovoljne marketinške i PR aktivnosti; finansijska zavisnost od budžetskih dotacija, odnosno izostanak ili malo učešće drugih izvora finansiranja; odsustvo koordinacije između organizatora festivala - umrežavanje; slabo povezivanje na međunarodnom nivou.

Zahtevi publike, posebno mlađih generacija, danas se ne mogu zadovoljiti ustaljenim kulturnim programima. Zato kultura festivala, kao neosporno poprište i ishodište interkulturalnog dijaloga, preispitivanja društvenih vrednosti, kao i vrh umetničke produkcije (kulturni inkubatori) mora dobiti prioritetno mesto u kulturnoj politici Vojvodine. Istovremeno organizatori samih festivala trebali bi više pažnje da posvete inovativnim događajima, kao i da sami budu takvi - odnosno hrabrije da spajaju tradicionalno i moderno!

Dimitrije Vujadinović,

predsednik fondacije

Balkankult

Poslato 05.05.2008