Vesti » Glas javnosti 06.05.2008
Uvozne „političke veštine“
Potpredsednik LDP-a Nebojša Ranđelović hvali se da je vodio programe Ju-Es-Ejda i britanske Vestminsterske fondacije za demokratiju Amerikanci su 2006. organizovali posetu svojoj zemlji „grupe političara mlađe generacije“ u kojoj su bili i Nenad Milić i Vlajko Senić
Glas javnosti utorak, 6. maj 2008.
Kako se u partijskim ešalonima ide niže, tako raste uticaj organizacije kojom predsedava Srbima predobro poznata Medlin Olbrajt.
Primera radi, član Demokratske omladine Bojan Lešović u svojoj biografiji otkriva da je „završio školu Osnovnih političkih veština i Naprednu školu u okviru Nacionalnog demokratskog instituta (NDI), a 2002. godine završio je edukacije o ljudskim pravima“. Eto, NDI ima i škole za „napredne“. NJegov kolega Aleksandar Niškanović ne skriva da je „završio školu ‘Političkih veština’ za edukaciju mladih lidera pri NDI.“ A njihove kolege Igor Salak i Danijel Borbaš - da su završili „napredni kurs političkih veština Nacionalnog demokratskog instituta“.
Borbaš se još „hvali“ da je „učestvovao u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji i NDI treninzima.“ U istom stroju je i LJubomir Mazalica - još jedan član Omladine DS-a koji je „završio kurs političkih veština Nacionalnog demokratskog instituta, IRI i RENNER.“ U ovom kontekstu, slogan liste DS-a koji uverava birače da ih stranka vodi „u Evropu“ postaje krajnje problematičan. Jer, kao što se vidi - vodi ih preko Amerike.
I LDP - otvoreno
Među korisnicima uvoznih novih tehnika partijske borbe je i LDP. NJen potpredsednik, Nebojša Ranđelović, u svojoj biografiji hvali se da je vodio programe Ju-Es-Ejda (pod nazivom „Overi pobedu - izađi na izbore“) i britanske Vestminsterske fondacije za demokratiju (Zajednički život Srba i Albanaca u Preševskoj dolini, i Tranzicija u Srbiji). A „međunarodna sekretarka“ LDP-a, Vukosava Crnjanski (1978), bivša članica Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije u svojoj biografiji ne krije da „sarađuje sa Nacionalnim demokratskim institutom od 2001. godine, a od decembra 2004. radi za NDI kao regionalna trenerica“. Dalje: da je kroz NDI angažman radila sa svim demokratskim strankama, nevladinim organizacijama i institucijama. Specijalnost su joj kampanje, strateško planiranje, javno zagovaranje, kontrola izbora i organizacijski menadžment.
BISERKO, ČANAK, DARMANOVIĆ...
NED je za jedan od svojih deklarisanih ciljeva postavio - „uspostavljanje svetske demokratije“. Nije ni čudo s obzirom na to da mu je „otac“ Ronald Regan i da mu je vidljivi godišnji budžet veći od 30 miliona dolara, a da ima „upravljački udeo“ u stostruko većem budžetu Ju-Es-Ejda.
SSSR je hteo svetsku komunističku revoluciju. A NED-ova nova svetska demokratska revolucija zamišljena je da bude izvedena pod neprikosnovenim vođstvom Sjedinjenih Američkih Država. Zato je samo mesec pre bombardovanja SRJ - u februaru 1999. - NED u NJu Delhiju osnovao „Svetski pokret za demokratiju“. Za Srbiju je bitno da zna da u upravnom odboru tog pokreta sedi Igor Blažević, češki „soroševac“ rodom iz Trebinja, koji vodi praški festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima. Takođe: da su tom skupu prisustvovali Sonja Biserko, u ime Helsinškog komiteta Srbije, NED-ov sindikalac Branislav Čanak, Srđan Darmanović iz Crne Gore i Saša Mirković u ime ANEM-a i B92.
STIGLI I DO PIROTA
Vestminsterska fondacija za demokratiju takođe je kod nas izvodila program pod nazivom „Građansko angažovanje mladih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori“. Nakon što je Srbiji postavila dijagnozu da su u njoj „komunikacije između građana i vlasti ograničene“, VFD je organizovala „program koji se sastojao od serije seminara za mlade ljude o ulogama i odgovornostima lokalnih vlasti, različitim načinima da se aktiviraju u javnom životu, i kako da razviju kooperativnu vezu sa lokalnim vlastima.“ Ovaj projekat je odrađen u regionu Pirota. VFD se pohvalio i da je „projekat kulminirao strateškim planom da se napravi jedan Razvojni centar za mlade“.
BIO I COBEL
Od 2005. godine, omladina Demokratske stranke Srbije, shodno svom programu evropskih integracija i jedinstvene Evrope, dobila je status posmatrača Mladih evropskih narodnjačkih partija (YEPP). Jula 2006, u saopštenju za javnost povodom ovog partijskog događaja, omladina DSS se pohvalila da je „ove godine više od 80 mladih lidera iz 36 zemalja Evrope boravilo u Beogradu i na Zlatiboru imalo priliku da čuju neke od srpskih političara i predstavnika Fondacije „Konrad Adenauer“. Uvodno izlaganje u Beogradu održao je ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel“.
Nije ni nabeđena „samoizolacionistička“ Demokratska stranka Srbije imuna na ovakvu globalizovanu „saradnju“. Naime, posle lokalnih izbora 2004. godine, Vestminsterska fondacija za demokratiju (VFD), dovela je „u pomoć“ Alstersku unionističku partiju (UUP) iz Severne Irske. Na veb-sajtu te partije može se pročitati: „U saradnji sa Konzervativnom partijom (britanskih Torijevaca), UUP je učestvovao u obuci novoizabranih poslanika u lokalnim parlamentima za političke partije DSS i G17. Radionice su organizovane od kraja 2004. do početka 2005. i održavane su širom Srbije.“
I DSS ima svog „međunarodnog sekretara“. Pre nešto više od dve godine, zamenica međunarodnog sekretara Omladine DSS, Mia Magazin, izabrana je za potpredsednika Zajednice demokratske omladine Evrope (DEMYC), „jedne od najstarijih evropskih omladinskih organizacija koja okuplja 37 podmladaka stranaka centra i desnog centra“. Gospođica Magazin se u svojoj biografiji pohvalila da je 2005. dobila „BFPE diplomu iz međunarodnih poslova“, to jest, za neupućene - diplomu Beogradskog fonda za političku izvanrednost pod vođstvom Sonje Liht - u okviru programa „500 mladih političkih lidera Srbije“. Gospođica Magazin se, takođe, pohvalila da je pohađala i seminare o „prikupljanju novca“ i „izradi političke strategije“ Beogradske otvorene škole.
Zanimljivo je i da omladina DSS-a na svom sajtu ima još uvek ima parolu „Zrelo za Evropu - omladina DSS-a“ sa slikom dve zrele šljive na plavoj pozadini uokvirene sa dvanaest žutih zvezdica, izvornih članica Evropske ekonomske zajednice. Ovo je možda posledica puke neažurnosti unutar te stranke (sajt je u izradi), a možda i - odsustva kontrole nad svojim mlađim kadrom.
Doduše, DSS je 18. jula 2007. sa Sveruskom političkim strankom Jedinstvena Rusija potpisao sporazum o saradnji. Potpisali su ga Vojislav Koštunica i Boris Grizlov, a dve stranke su se njime obavezale da će „razmenjivati iskustva u organizacionom radu u strankama, obuci kadrova“ i formirati zajedničko koordinaciono telo.
Inače, Amerikancima je pojam „mladih lidera“ prilično rastegljiv, što govori o tome da organizatorima „programa za mlade“ možda godine i nisu toliko važne koliko politička opredeljenja. Tako je, na primer, avgusta 2006. god. američki Stejt department organizovao „posetu grupe političara mlađe generacije“ Vašingtonu u kojoj se nalazio i funkcioner LDP-a Nenad Milić - rođen 1962. godine. Uz sve dužno poštovanje gospodinu Miliću, novinari Glasa Amerike koji su o ovome izvestili na srpskom jeziku, morali su da na njegov uzrast obrate pažnju, naročito zato što su prikazane slike ovih „stipendista“. U istoj poseti su bili: Milićeva sadašnja partijska koleginica, a tada članica GSS-a - Jovana Tavčar, član omladine DS-a Ivan Mišić i Vlajko Senić, koji je predstavljen kao zamenik ministra turizma, čime se izbegla njegova partijska veza sa SPO (možda se spremao „transfer“ u G17?).
Problematični Ju-Es-Ejd
Trenerima podmlatka naših stranaka ne ide baš uvek sve glatko. Godine 2000. na Harvardovom univerzitetu je izbio skandal kada su dva profesora - konsultanta Ju-Es-Ejda - uhvaćena na delu: koristili su zajmove Kongresa da preko ove organizacije kupuju deonice u ruskim naftnim firmama na ime svojih rođaka! Skandal je ubrzo dobio nacionalne razmere i iskorišćen je u Bušovoj kampanji. Na udaru se našao i program Ju-Es-Ejda u Poljskoj. Jedan poljski konsultant Ju-Es-Ejda je tada izjavio za Vašington post da „na desetine Amerikanaca koji stižu sa svojim ženama, psima, mačkama i decom prouzrokuju mnogo više problema nego što su u stanju da reše“.
Mnogi su se, i u Americi, nadali da će se Bušova administracija obračunati sa korupcijom u ovoj organizaciji, koja je tada raspolagala sa budžetom od 15 milijardi dolara godišnje. To se nije dogodilo, a što se Srbije tiče, od tada je Ju-Es-Ejd samo povećao svoje prisustvo u našoj zemlji. Jedna od „domaćih“ organizacija - preko koje Ju-Es-Ejd plasira svoja sredstava - bila je toliko raspojasana da je njen direktor suprugu postavio za zamenika, a sina za jednog od menadžera. Ovo nije smetalo ni toj organizaciji (a ni srpskim vlastima!) da finansira programe protiv korupcije koji su bili prepuni osuda lokalnog nepotizma.
Autor:
G. J.
Primera radi, član Demokratske omladine Bojan Lešović u svojoj biografiji otkriva da je „završio školu Osnovnih političkih veština i Naprednu školu u okviru Nacionalnog demokratskog instituta (NDI), a 2002. godine završio je edukacije o ljudskim pravima“. Eto, NDI ima i škole za „napredne“. NJegov kolega Aleksandar Niškanović ne skriva da je „završio školu ‘Političkih veština’ za edukaciju mladih lidera pri NDI.“ A njihove kolege Igor Salak i Danijel Borbaš - da su završili „napredni kurs političkih veština Nacionalnog demokratskog instituta“.
Borbaš se još „hvali“ da je „učestvovao u Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji i NDI treninzima.“ U istom stroju je i LJubomir Mazalica - još jedan član Omladine DS-a koji je „završio kurs političkih veština Nacionalnog demokratskog instituta, IRI i RENNER.“ U ovom kontekstu, slogan liste DS-a koji uverava birače da ih stranka vodi „u Evropu“ postaje krajnje problematičan. Jer, kao što se vidi - vodi ih preko Amerike.
I LDP - otvoreno
Među korisnicima uvoznih novih tehnika partijske borbe je i LDP. NJen potpredsednik, Nebojša Ranđelović, u svojoj biografiji hvali se da je vodio programe Ju-Es-Ejda (pod nazivom „Overi pobedu - izađi na izbore“) i britanske Vestminsterske fondacije za demokratiju (Zajednički život Srba i Albanaca u Preševskoj dolini, i Tranzicija u Srbiji). A „međunarodna sekretarka“ LDP-a, Vukosava Crnjanski (1978), bivša članica Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije u svojoj biografiji ne krije da „sarađuje sa Nacionalnim demokratskim institutom od 2001. godine, a od decembra 2004. radi za NDI kao regionalna trenerica“. Dalje: da je kroz NDI angažman radila sa svim demokratskim strankama, nevladinim organizacijama i institucijama. Specijalnost su joj kampanje, strateško planiranje, javno zagovaranje, kontrola izbora i organizacijski menadžment.
BISERKO, ČANAK, DARMANOVIĆ...
NED je za jedan od svojih deklarisanih ciljeva postavio - „uspostavljanje svetske demokratije“. Nije ni čudo s obzirom na to da mu je „otac“ Ronald Regan i da mu je vidljivi godišnji budžet veći od 30 miliona dolara, a da ima „upravljački udeo“ u stostruko većem budžetu Ju-Es-Ejda.
SSSR je hteo svetsku komunističku revoluciju. A NED-ova nova svetska demokratska revolucija zamišljena je da bude izvedena pod neprikosnovenim vođstvom Sjedinjenih Američkih Država. Zato je samo mesec pre bombardovanja SRJ - u februaru 1999. - NED u NJu Delhiju osnovao „Svetski pokret za demokratiju“. Za Srbiju je bitno da zna da u upravnom odboru tog pokreta sedi Igor Blažević, češki „soroševac“ rodom iz Trebinja, koji vodi praški festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima. Takođe: da su tom skupu prisustvovali Sonja Biserko, u ime Helsinškog komiteta Srbije, NED-ov sindikalac Branislav Čanak, Srđan Darmanović iz Crne Gore i Saša Mirković u ime ANEM-a i B92.
STIGLI I DO PIROTA
Vestminsterska fondacija za demokratiju takođe je kod nas izvodila program pod nazivom „Građansko angažovanje mladih ljudi u Srbiji i Crnoj Gori“. Nakon što je Srbiji postavila dijagnozu da su u njoj „komunikacije između građana i vlasti ograničene“, VFD je organizovala „program koji se sastojao od serije seminara za mlade ljude o ulogama i odgovornostima lokalnih vlasti, različitim načinima da se aktiviraju u javnom životu, i kako da razviju kooperativnu vezu sa lokalnim vlastima.“ Ovaj projekat je odrađen u regionu Pirota. VFD se pohvalio i da je „projekat kulminirao strateškim planom da se napravi jedan Razvojni centar za mlade“.
BIO I COBEL
Od 2005. godine, omladina Demokratske stranke Srbije, shodno svom programu evropskih integracija i jedinstvene Evrope, dobila je status posmatrača Mladih evropskih narodnjačkih partija (YEPP). Jula 2006, u saopštenju za javnost povodom ovog partijskog događaja, omladina DSS se pohvalila da je „ove godine više od 80 mladih lidera iz 36 zemalja Evrope boravilo u Beogradu i na Zlatiboru imalo priliku da čuju neke od srpskih političara i predstavnika Fondacije „Konrad Adenauer“. Uvodno izlaganje u Beogradu održao je ambasador Nemačke u Srbiji Andreas Cobel“.
Nije ni nabeđena „samoizolacionistička“ Demokratska stranka Srbije imuna na ovakvu globalizovanu „saradnju“. Naime, posle lokalnih izbora 2004. godine, Vestminsterska fondacija za demokratiju (VFD), dovela je „u pomoć“ Alstersku unionističku partiju (UUP) iz Severne Irske. Na veb-sajtu te partije može se pročitati: „U saradnji sa Konzervativnom partijom (britanskih Torijevaca), UUP je učestvovao u obuci novoizabranih poslanika u lokalnim parlamentima za političke partije DSS i G17. Radionice su organizovane od kraja 2004. do početka 2005. i održavane su širom Srbije.“
I DSS ima svog „međunarodnog sekretara“. Pre nešto više od dve godine, zamenica međunarodnog sekretara Omladine DSS, Mia Magazin, izabrana je za potpredsednika Zajednice demokratske omladine Evrope (DEMYC), „jedne od najstarijih evropskih omladinskih organizacija koja okuplja 37 podmladaka stranaka centra i desnog centra“. Gospođica Magazin se u svojoj biografiji pohvalila da je 2005. dobila „BFPE diplomu iz međunarodnih poslova“, to jest, za neupućene - diplomu Beogradskog fonda za političku izvanrednost pod vođstvom Sonje Liht - u okviru programa „500 mladih političkih lidera Srbije“. Gospođica Magazin se, takođe, pohvalila da je pohađala i seminare o „prikupljanju novca“ i „izradi političke strategije“ Beogradske otvorene škole.
Zanimljivo je i da omladina DSS-a na svom sajtu ima još uvek ima parolu „Zrelo za Evropu - omladina DSS-a“ sa slikom dve zrele šljive na plavoj pozadini uokvirene sa dvanaest žutih zvezdica, izvornih članica Evropske ekonomske zajednice. Ovo je možda posledica puke neažurnosti unutar te stranke (sajt je u izradi), a možda i - odsustva kontrole nad svojim mlađim kadrom.
Doduše, DSS je 18. jula 2007. sa Sveruskom političkim strankom Jedinstvena Rusija potpisao sporazum o saradnji. Potpisali su ga Vojislav Koštunica i Boris Grizlov, a dve stranke su se njime obavezale da će „razmenjivati iskustva u organizacionom radu u strankama, obuci kadrova“ i formirati zajedničko koordinaciono telo.
Inače, Amerikancima je pojam „mladih lidera“ prilično rastegljiv, što govori o tome da organizatorima „programa za mlade“ možda godine i nisu toliko važne koliko politička opredeljenja. Tako je, na primer, avgusta 2006. god. američki Stejt department organizovao „posetu grupe političara mlađe generacije“ Vašingtonu u kojoj se nalazio i funkcioner LDP-a Nenad Milić - rođen 1962. godine. Uz sve dužno poštovanje gospodinu Miliću, novinari Glasa Amerike koji su o ovome izvestili na srpskom jeziku, morali su da na njegov uzrast obrate pažnju, naročito zato što su prikazane slike ovih „stipendista“. U istoj poseti su bili: Milićeva sadašnja partijska koleginica, a tada članica GSS-a - Jovana Tavčar, član omladine DS-a Ivan Mišić i Vlajko Senić, koji je predstavljen kao zamenik ministra turizma, čime se izbegla njegova partijska veza sa SPO (možda se spremao „transfer“ u G17?).
Problematični Ju-Es-Ejd
Trenerima podmlatka naših stranaka ne ide baš uvek sve glatko. Godine 2000. na Harvardovom univerzitetu je izbio skandal kada su dva profesora - konsultanta Ju-Es-Ejda - uhvaćena na delu: koristili su zajmove Kongresa da preko ove organizacije kupuju deonice u ruskim naftnim firmama na ime svojih rođaka! Skandal je ubrzo dobio nacionalne razmere i iskorišćen je u Bušovoj kampanji. Na udaru se našao i program Ju-Es-Ejda u Poljskoj. Jedan poljski konsultant Ju-Es-Ejda je tada izjavio za Vašington post da „na desetine Amerikanaca koji stižu sa svojim ženama, psima, mačkama i decom prouzrokuju mnogo više problema nego što su u stanju da reše“.
Mnogi su se, i u Americi, nadali da će se Bušova administracija obračunati sa korupcijom u ovoj organizaciji, koja je tada raspolagala sa budžetom od 15 milijardi dolara godišnje. To se nije dogodilo, a što se Srbije tiče, od tada je Ju-Es-Ejd samo povećao svoje prisustvo u našoj zemlji. Jedna od „domaćih“ organizacija - preko koje Ju-Es-Ejd plasira svoja sredstava - bila je toliko raspojasana da je njen direktor suprugu postavio za zamenika, a sina za jednog od menadžera. Ovo nije smetalo ni toj organizaciji (a ni srpskim vlastima!) da finansira programe protiv korupcije koji su bili prepuni osuda lokalnog nepotizma.
Autor:
G. J.
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari