Džins bi mogao u Rusiju

NOVI PAZAR - Da iza novopazarskih proizvođača tekstila i obuće stoji država, da nas razume, prati i pomaže, sve što proizvedemo prodali bi kupcima u Evropskoj uniji i Rusiji. Bio bi to ogroman devizni prihod od koga bi veliku korist imali svi u lancu, počev od vlasnika pogona, preko zaposlenih do državnog budžeta.

Ovo za "Novosti" ističe Safet Krlić, vlasnik ugledne džins konfekcije "Kasaba" i predsednik moćne Unije proizvođača tekstila, odeće, kože i obuće koja u Novom Pazaru okuplja više stotina vlasnika manjih i većih pogona.

- Mnogi mali proizvođači džinsa su propali ili su spas našli u ukrupnjavanju, opstali su samo sposobni i veliki koji su postali još veći i moćniji. Nažalost, ni najmoćnijima ne cvetaju ruže: domaće tržište je tesno i preplavljeno stranom robom, a prodor u svet koče mnoge barijere. Ipak, ne predajemo se, izvozimo u bivše ju-republike i nadamo se boljem - ističe Krlić.

U Evropsku uniju, sem retkih izuzetaka, objašnjava Krlić, ne možemo jer nemamo baznu industriju i domaću sirovinu. Evropa neće naš džins od pakistanskog i turskog teksasa. Da bismo izvozili robu u Holandiju ili Nemačku, proizvođači su obavezni da negde u Evropi kupe repromaterijal, a kad to učine, onda više nisu konkurentni. Svi pokušaji da teksas platno proizvode u Novom Pazaru su propali. Delom i zbog toga što država nije pomogla da se Tekstilni kombinat "Raška", koji tavori i propada, preorijentiše u fabriku teksas platna.

Propali su i drugi veliki tekstilci u Srbiji, pa gro repromaterijala mora da se uvozi. Krlić naglašava da je velika izvozna šansa Srbije i Novog Pazara u CEFTA programu (osam okolnih zemalja sa oko 60 miliona stanovnika), ali i da tu ima problema, jer Srbija još nije potpisala sve ugovore.

- Posebna priča je Rusija koja je naša kolosalna šansa, nažalost potpuno neiskorišćena. Rusi su nam dali specijalni status i ogromnu privilegiju da tamo izvozimo bez carine, čak su i neki iz Evropske unije zainteresovani da ovde otvore pogone i preko nas, upravo zbog tih pogodnosti, izvoze u Rusiju - kaže Krlić. - Problem, međutim, nastaje zbog garancija: retko ko od nas se usuđuje da ugovara poslove sa ruskim firmama, jer nismo sigurni da ćemo isporučeno naplatiti. Država bi morala da nas ohrabri i pospeši tako što bi nam bila neka vrsta posrednika i garanta.

Novopazarski proizvođači tekstila, odeće i obuće kritikuju državu što je dozvolila da svako uvozi šta hoće, koliko hoće i kako hoće. Iz Kine i uopšte "sa istoka" ovde, primera radi, stižu košulje čija je osnovica za carinjenje samo 50 dinara. I to prolazi bez problema, u Srbiju ulaze hiljade kontejnera takve robe.

- Ta ista košulja odmah ide u prodavnice, na pijace ili ulicu gde se prodaje za 10, 15 ili 20 evra, basnoslovno zarađuju pojedinci i korumpirani državni činovnici, gubi cela država - upozorava Krlić.

POZDRAVLJAJU SPORAZUM

NOVOPAZARSKI proizvođači džinsa i obuće pozdravljaju potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, uvereni da je to još jedan korak ka osvajanju tržišta Evropske unije. Svi, međutim, strahuju da će Sporazum još dugo ostati "mrtvo slovo na papiru" i da se u praksi ništa neće promenitu u njihovu korist. Većina smatra da nije dovoljan samo potpis, već da Sporazum mora i u praksi da zaživi.

TAJKUNI

- KOMPLETNU prodajnu infrastrukturu u Srbiji drži nekoliko tajkuna koji određuju šta će da se proizvodi, gde će se prodavati i po kojoj ceni. Ako niste u toj ekipi, ako ne uđete u neki od takvih lanaca, propadate, jer drugačije ne možete prodati veću količinu robe. Otvaranje sopstvenih butika nema šansi, jer zakup lokala u Beogradu košta i do 3.000 evra - kaže Safet Krlić.