Na jednoj adresi upisano 205 glasača

Gradska izborna komisija saopštila je da će 11. maja u Novom Sadu na 192 biračka mesta glasati 294.162 birača. Ali uvidom u biračke spiskove, kako je skrenuo pažnju šef odborničke grupe Demokratske stranke u Skupštini grada Mihajlo Brkić, uočavaju se brojne nelogičnosti. Na pojedinim adresama upisano je i po stotinu i više glasača koji tamo uopšte ne žive.

Birački spisak je u odnosu na prošle parlamentarne izbore duži za oko 10.000 imena. Opozicija navodi da je ubrzan porast broja birača „veštački stimulisan“ i sumnja da se aktuelna vlast u gradu sa ovim „fantomskim glasačima“ spremila da na predstojećim izborima „namakne“ određeni broj glasova.

Nastavak teksta ▼

Posle uvida u spiskove, „Blic“ je proverio i njihovu validnost na nekoliklo adresa, pošto je nekoliko prezimena izbeglih Aškalija i Roma s Kosova podstaklo sumnju. U trošnoj kući na Temerinskom putu 6 prema biračkim spiskovima živi 205 glasača rodom s Kosmeta. U ovoj jednospratnici, prema evidenciji Javnog preduzeća „Informatika“, živi 19 osoba, 17 osoba je registrovano kao raseljeno s Kosova, kojima je regulisano boravište, dok se 45 osoba vode kao privremeno raseljeni, a za 124 birača upisana u birački spisak status nije poznat. Najveći broj ovih svojevrsnih stanara, kako je upisano u spisak, ima prezimena kakva, inače, imaju Aškalije i kosovski Romi. Tako se u kući na Temerinskom putu 6, prema izbornim spiskovima, smestilo 12 punoletnih članova familije Jašari, osam glasača porodice Gaši, po dva manje s prezimenom Gaši i Kovaći, a po pet punoletnih se prezivaju Hasani i Ibrahimi...

Dok su podaci „Informatike“ i Gradske službe za pripremanje spiskova različiti, pravo stanje na pomenutoj adresi daje novu, treću sliku. Jer, u ovoj kući s dve male stambene jedinice živi sedmoro ljudi, petoro punoletnih i dvoje dece. U jednom stanu od dve prostorije Centar za socijalni rad smestio je Đurđinu Knežević pre 27 godina.

- Stan od 33 kvadrata, u kojem živim sa sinom, snahom i dvoje unučadi, otkupila sam 1992. godine. Ljude za koje pitate, Gaši, Jašari i ostale ne znam, pošto ovde nikada nisu živeli - navodi Đurđina Knežević (61) i pokazuje na deo zida tik uz stepenište koji je skorio zazidan.

- Tu su bila vrata od sobe u kojoj je živela Vera Jovanović. Posle njene smrti vrata od sobe je neko zazidao - kaže ona.

Ni Đurđinin sin Osman Zlipa ne poznaje nijednog Jašarija, Hasanija ili Ibrahimaja sa biračkog spiska, kao ni njihova komšinica Nada Tutnjević, koja živi u stanu s teško obolelim D. S., o kojem se stara.

- Te za koje pitate ne znam, ovde ih nema, niti ih je ikada bilo. Ovde živim decenijama, pa poznajem sve sadašnje i bivše stanare. Proverite, vidite da ovde ne može ni da stane 200 ljudi, a kamoli da živi - kaže Nada Tutnjević.

Gotovo ista situacija je i na jednoj adresi u Velikom ritu, gde je registrovano ravno 80 birača, svi odreda rodom s Kosova. Tu, prema podacima „Informatike“, živi samo jedan stanar.

U formiranju biračkih spiskova očigledno postoje rupe kroz koje se masovno povlače novi birači. Za izradu glasačkih spiskova po zakonu su zadužene opštinske ili gradske uprave za opšte poslove. Načelnica Gradske uprave za opšte poslove u Novom Sadu Vesna Tubić kaže da oni nisu zaduženi da proveravaju adrese.

- Mi nismo istražni organi da proveravamo da li neko živi na datoj adresi. Bilo bi smešno da obilazimo ljude i proveravamo koliko ih živi na nekoj kvadraturi. To nije naš zadatak - navodi Vesna Tubić i dodaje da se spiskovi „formiraju na osnovu izvoda iz matičnih knjiga rođenih i umrlih i naloga MUP-a Srbije, sačinjenog na osnovu prijava i odjava prebivališta građana“.

Inače, na osnovu nepotpunih spiskova o izašlim glasačima na birališta u drugom krugu predsedničkih izbora 3. februara 2008. godine, za nekoliko desetina ljudi s ovih adresa utvrđeno je da su glasali. Budući da se radi o pripadnicima etničkih grupa (Aškalije i Romi s Kosova) koje su uglavnom izolovane od šire društvene zajednice, kojima je preko njihovih vođa lako manipulisati i porodičnih starešina, opozicija je uverena da ih vladajuća stranka u Novom Sadu koristi kao „fond sigurnih glasova“. To navode i članovi biračkih odbora koji u Novom Sadu predstavljaju opoziciju (DS, G17 plus, LSV...). Oni, naime, kažu da su birači iz ovih etničkih zajednica do sada na birališta dolazili u grupama, te da ih obično dovodi jedan čovek. Stoga, u Novom Sadu, gde je gotovo izjednačen odnos snaga između pozicije i opozicije, „ulaganje“ u glasače iz manjinskih zajednica s Kosova, može prevagnuti i doneti odlučujuću prednost onoj stranci koja je bila u prilici da formira biračke spiskove, a to je u ovom slučaju SRS, kojem su u formiranju vlasti pritekli u pomoć odbornici koji su se „otrgnuli“ od Demokratske stranke Srbije.