Kultura je uvek ispred diplomatije

Glas javnosti

Francuski ambasador Teral uručiće danas u prostorijama francuske ambasade reditelju Goranu Paskaljeviću orden reda umetnosti i književnosti u rangu oficira. Ovo visoko priznanje dodeljuje francusko ministarstvo kulture „osobama koje su se istakle stvaralaštvom na polju umetnosti ili književnosti i time doprineli francuskoj i svetskoj umetničkoj i kulturnoj baštini“.

- Provobitni plan bio je da mi priznanje bude uručeno na otvaranju Festa. Neposredno pre toga Kosovo je samoproglasilo nezavisnost, pa smo francuski ambasador i ja odlučili da izbegnemo svaku mogućnost da se jedna svečanost u oblasti kulture pretvori u politiku. Zato smo odlučili da svečanost bude održana danas na Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom - kaže u razgovoru za Glas Goran Paskaljević (Pas koji je voleo vozove, Varljivo leto 68, Bure baruta), naš u svetu najnagrađivaniji reditelj.

- Reč je o posebnom priznanju, jer mi je dodeljeno za ukupno stvaralaštvo. Ponosan sam što dolazi iz zemlje pod čijim uticajem je formirana moja lična kultura. Vaspitavan sam na francuskom i italijanskom filmu. A ne treba zaboraviti ni da sam privatno vezan za Francusku (supruga Kristina Francuskinja - prim. V.M.). U oblasti kinematografije Francuska je uspela da zaštiti evropski film od potpuno preovlađujućeg pohoda američkog filma na evropsko tržište. Za vreme Žaka Langa, kao ministra kulture, uspeli su da spreče pritisak Amerike da se film tretira kao roba i nema pravo na subvencije. Bez posebnih dotacija autorski film bi se ugasio. Francuzi su uvek imali odlične ministre kulture. Takođe, redovno su izdvajali ogromna sredstva za kulturu, dobro znali da kultura ide pre diplomatije. Pridavali su joj veliki značaj, za razliku od domaćeg terena, gde je kultura uvek na poslednjem mestu.

Goran Paskaljević će na predstojećem Kanskom festivalu, koji počinje 14. maja provesti nekoliko dana. Imaće sastanke sa producentima i poslovnim ljudima o dva buduća projekta.

- Realizacija prvog projekta planirana je za proleće iduće godine i vezana je za Irsku, mada postoji mogućnost da snimanje bude prebačeno u Ameriku. Takođe, i dalje sam vrlo zagrejan za prvu albansko-srpsku koprodukciju, u koju će se uključiti Nemci i Italijani, a na kojoj radim već duže vreme, jer je priča odlična. Lep projekat, human, neme veze sa Kosovom, treba da počnemo da sarađujemo sa Albanijom. Priča je kritička prema Evropi. Pokazuje koliko jedni druge ne poznajemo i koliki animozitet postoji između Albanaca (iz Albanije) i nas. Međutim kada se nađemo u Evropi tretirani smo istovetno - kao građani drugog reda. Ne bojim se takvih projekata...Iduće godine u Kinoteci u Amsterdamu Goranu Paskaljeviću biće priređena retrospektiva istovetna onoj kojom se početkom ove godine predstavio u NJujorku u Muzeju moderne umetnosti Moma. Svih četrnaest filmova prema mišljenju njihovog autora imaju zajednički imenitelj - jednostavnost.

- Iz mojih filmova vidi se Srbija, a pre svega stanje duše u određenim periodima razvoja. Priče su jednostavne, a govore o ljudima sa margine. Svi moji filmovi čvrsto su povezani sa realnošću. Ne pravim onirične, fantastične filmove, uvek se inspirišem stvarnošću. Uvek razmišljam o realnosti i svetu koji nas okružuje. U Irskoj sam snimio film Kako je Hari postao drvo, o čoveku koji ne može bez mržnje da živi, pa tako stalno proizvodi neprijatelje. Hteo sam da ga snimim u Srbiji, ali tada to nisam mogao...   

Autor:

Vesna Milivojević