Posrnuli gradić čeka pogone

Građanski list

U Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dosad su stigla četiri zahteva za otvaranje fabrika u opštini Beočin, čime bi se otvorilo oko 500 novih radnih mesta. U ovoj uveliko posrnuloj opštini od privatizacije cementare nije otvoreno nijedno radno mesto, pa Beočinci s nadom gledaju na te projekte. To, međutim, ne ide tako jednostavno.

Ekonomski pokazatelji u Beočinu zaista su poražavajući. U evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje registrovano je 3.200 radno sposobnih građana. U privredi je zaposleno oko 1.600 radnika, ili osam odsto od ukupnog broja stanovnika, a van privrede opštine radi oko 500 radnika.

Pad poslovnih aktivnosti u većini privrednih organizacija je evidentan, a kao posledica stalnog pada očekuje se dalji rast broja nezaposlenih. Takođe, u Beočinu nije sagrađen nijedan metar stambenog prostora za tržište već nekoliko godina. U Beočinu je građevinska vrednost kvadratnog metra stana i poslovnog prostora dvaput veća od tržišne. Poslednjih pet godina otpušteno je ili je ostalo bez posla oko 2.000 radno sposobnih građana. Imovina građana i privrednika je ugrožena, počele su krađe, a siromaštva i nemaštine ima sve više. Ipak, privredni potencijali u Beočinu postoje, a oslikavaju se kroz postojeće objekte ili objekte koji su zaustavljeni u završnoj fazi izgradnje u Industrijskoj zoni, koja je infrastrukturno opremljena.

– Ovo jeste naša šansa. Beočin ima idealan geografski položaj, repromaterijal, rudna i mineralna bogatstva, što su osnovni kriterijumi za otvaranje novih pogona. Interesovanje stranih i domaćih firmi postoji i neke kompanije su spremne da odmah otvore pogone u Beočinu, jer je ispunjen taj prvi segment – lokacija, transport i repromaterijal. Međutim, za ostvarenje najvažnijeg uslova – sigurnost ulaganja i poslovanja – ministarstvo nije moglo garantovati u opštini kakva je Beočin. Jer, konačno, potpisnici takvih ugovora ipak su predstavnici lokalne vlasti – kaže Milan Čačić, odbornik u lokalnom parlamentu.

Zasad su interesovanje pokazale kompanije koje žele da otvore fabriku silikatne opeke, jedna italijanska fabrika nameštaja, parketa i proizvoda od drveta i firma koja hoće da otvori fabriku za rafinisana ulja. Takođe, urađen je projekat i opštini je upućeno i pismo o namerama za otvaranje rekovalescentnog centra u Rakovcu. Još jedan projekat odnosi se na pogon za preradu mesnih proizvoda u Lugu, a svinjsko i živinsko meso bilo bi otkupljivano iz okolnih sela – Čerevića, Banoštora, Suseka i Sviloša.

– Nažalost, politika povećanja taksi odbija investitore, a beočinske vlasti nisu sledile primer Inđije ili Zrenjanina, opština koje su se otvorile za ulaganja, što je donelo i nova radna mesta. Propadaju, gase se i zatvaraju pogoni, a pored više od 1.500 otpuštenih radnika iz cementare, zavodu za tržište rada priključili su se i brojni radnici koji su radili upravo u Industrijskoj zoni. Beočinci su, nakon privatizacije cementare, masovno ostali bez posla, a ostali privredni subjekti koji bi mogli biti alternativa faktički i ne postoje – kaže Čačić.

Rad u genima

– Nezaposlenost, beznađe, besperspektivnost haraju Beočinom. Žitelji moje opštine su vredni i časni ljudi koji naviku za rad nose genetski, jer četiri generacije su navikle da rade i radile su najteže moguće poslove u cementari. Za razliku od nekih sredina, ovde se ne bira posao, samo im to treba obezbediti – objasnio je odbornik u beočinskom parlamentu Milan Čačić.