Hezbolah pristao da povuče borce

Do ovoga je došlo pošto je libanska armija saopštila da je poništila

mere koje je vlada preduzela protiv Hezbolaha, a zbog kojih su borci te šiitske islmističke organizacije nasilno preuzeli kontrolu nad zapadnim, pretežno muslimanskim delom Bejruta.

Armija je saopštila da će ona rešiti pitanje privatne telekomunikacione mreže Hezbolaha i vratila je na položaj šefa obezbeđenja na bejrutskom aerodromu kojeg je vlada ranije smenila zbog navodnih veza sa Hezbolahom.

Armija je takođe naredila svim naoružanim ljudima da se sklone sa ulica.

Par sati pre ovog saopštenja armije, u prvom reagovanju na to što je Hezbolah preuzeo kontrolu nad zapadnim Bejrutom, premijer Libana Fuad Sinioara pozvao je vojsku da ponovo uspostavi bezbednost u zemlji

rekavši da njegova vlada ne može da dozvoli toj šiitskoj organizaciji da "nametne rat protiv libanskog naroda".

U govoru koji je uživo prenosila nacionalna televizija, gospodin Siniora je rekao "država neće da posrne" posle tri dana borbi između Hezbolaha i provladinih naoružanih grupa u kojima je osamneaest ljudi ubijeno.

On je apelovao na armiju da uspostavi bezbednost širom zemlje i ukloni sve naoružane ljude sa ulica.

Dodao je da njegova vlada nikada neće objaviti rat protiv Hezbolaha ali da država više ne može da toleriše da pripadnici tog pokreta slobodno koriste oružje.

Fuad Siniora je rekao da su za rešenje situacije potrebni pregovori bez ikakvih preduslova.

U subotu prepodne, Hezbolah je povukao svoje borce sa ulica zapadnog, uglavnom muslimanskog, dela Bejruta mada se sporadično nasilje nastavlja.

U jednom incidentu u zapadnom delu Bejruta napadači su otvorili vatru na jednu sunitsku pogrebnu povorku kada su ubijene dve osobe.

U vatrenim okršajima na severu zemlje je, pak, ubijeno najamnje deset ljudi.

SAD optužuju Hezbolah

Borci Hezbolaha i njihovi saveznici su potpuno skršili otpor naoružanih boraca koji podržavaju sunitske organizacije i prozapadnu vladu Libana.

Libanska vlada je, pak, na hitno sazvanom sastanku zaključila da je Hezbolah, zauzimanjem zapadnog dela Bejruta "izvršio krvavi državni udar".

Vladajuća koalicija, koja ima podršku Zapada, kaže da je cilj akcije Hezbolaha da se poveća uticaj Irana i obnovi uticaj Sirije u zemlji.

SAD su potvrdile svoju podršku vladi i tvrde da Hezbolah "ubija civile".

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs optužila je Iran in Siriju za podsticanje Hezbolaha da se sa oružjem usprotivi libanskim vlastima.

Američka administracija je rekla da će o daljim potezima zatražiti konsultacije u Savetu bezbednosti UN i da će povesti razgovore sa drugim državama na Bliskom istoku.

Arapska liga je povodom najnovijeg nasilja u Bejrutu zakazala sastanak u nedelju.

Borbe

Šiitska islamistička organizacija Hezbolah preutzela je kontrolu nad velikim delom uglavnom muslimanskog zapadnog dela Bejruta u petak tokom trećeg uzastopnog dana borbi između pristalica opozicije i vlade.

Tokom žestokih okršaja u noći između četvrtka i petka, borci Hezbolaha zauzeli su i uništili kancelarije provladinog sunitskog pokreta kojeg predvodi Saad al Hariri.

Dopisnik BBC-a u Bejrutu kaže da su borci Hezbolaha praktično pregazili mnoge zgrade u kojima su bile smeštene pristalice Saada al Haririja, lidera libanskih sunita i parlamentarne većine u zemlji.

Borbe su izbile posle pokušaja vlade ranije ove nedelje da zatvori telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.

"Objava rata"

U četvrtak, lider Hezbolaha u Libanu, Hasan Nasralah, izjavio je da su potezi vlade u Bejrutu da smanji uticaj tog islamističkog pokreta "ravni objavi rata".

Prozapadna libanska vlada je nedavno objavila da želi da zatvori privatnu telekomunikacionu mrežu Hezbolaha.

Lider tog pokreta je, međutim, izjavio da je ta mreža "najvažnije oružje pokreta otpora Izraelu" i da će svaki pokušaj njenog zatvaranja naići na otpor.

Hasan Nasralah je ujedno zatražio da vlada odustane od nedavno počete akcije protiv Hezbolaha, uključujući tu i odluku o smenjivanju šefa bezbednosti na bejrutskom aerodromu, zbog toga što je navodno bio isuviše blizak Hezbolahu.

"Naš odgovor jeste da ko god objavi i pokrene rat protiv nas, čak i ako je naš brat ili otac, a ne samo politički protivnik, mi imamo pravo da se branimo, branimo naše oružje i naše postojanje", rekao je on.

Ugroženo jedinstvo armije

Prethodno je libanska vojska upozorila da bi njeno jedinstvo moglo da bude ugroženo u slučaju da politička kriza u Bejrutu bude nastavljena.

Dopisnici kažu da je poslednjih godina vojska bila jedna od najneutralnijih instucija u Libanu, i upozoravaju na opasnost da bi zbog povećane napetosti mogla da bude uvučena u sukob sukobljenih političkih frakcija.

Libanska opozicija, predvođena Hezbolahom, osporava legitimitet aktuelne prozapadne vlade Fuada Siniore, koja očekuje podršku i pomoć svojih međunarodnih saveznika, najviše SAD, Francuske, i arapskih zemalja.

Od ishoda najnovije krize zavisi i rešenje šireg i dugotrajnog političkog spora oko podele vlasti u Vladi, pripreme parlamentarnih izbora 2009. i izbora generala Mišela Sulejmana za predsednika Libana.

Kriza ukazuje i na još vidljivo nasleđe građanskog rata, vođenog od 1975-te do 1990-te godine.