Evro jača zbog izbora

BEOGRAD - Dinar je juče oslabio 0,71 odsto prema evru i dostigao najnižu vrednost prema evropskoj valuti od 17. marta. Za jedan evro, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije, juče je bilo potrebno izdvojiti 58 para više nego u četvrtak odnosno 83,51 dinara. Ekonomisti i bankari procenjuju da je reč o standardnom osciliranju domaće valute, što se dešavalo i ranije, mada ističu da razloge treba tražiti i u političkoj neizvesnosti pred izbore. NBS je saopštila u sredu da je normalno da pre važnih političkih odluka, kao što su izbori, devizno tržište reaguje u zavisnosti od očekivanja aktera i to kretanjem kursa u oba smera. Zvanični srednji kurs od 83,51 dinara za jedan evro važiće do ponedeljka.

Kurs je tokom ove sedmice varirao, pa je u ponedeljak iznosio 80,66 dinara za jedan evro ali je sredu zabeležio rekordni ovogodišnji pad od 2,4 odsto i prvi put posle 48 dana vrednost jednog evropske valute premašila je 83 dinara. U četvrtak je zaustavljeno slabljenje dinara uz zabeležen blagi rast od 0,18 odsto. Pre toga je tokom prošle sedmice jedan evro vredeo manje od 80 dinara. NBS je u utorak i sredu reagovala prodajom deviza na međubankarskom tržištu.

Ekonomista Jurij Bajec kaže da je reč o normalnim oscilacijama kursa pred izbore.

NOVI SNAŽAN UZLET INDEKSA

Juče su, drugi uzastopni dan, indeksi Beogradske berze zabeležili velike skokove , „beleks 15“ je porastao gotovo 4,5, a opšti „beleks lajn“ neznatno više od tri procenta. Ukupan promet vredeo je 793,46 miliona dinara (9,5 miliona evra) a odlučujuće mu je doprinela blok transakcija akcijama niške AIK banke u vrednosti 567,8 miliona. Najveći rast u kontinuiranoj trgovini ubeležile su „Telefonija“ od 16,4 odsto, na 7.800 dinara, i Komercijalna banka od 15,5 odsto, na 70.000 dinara. Akcija „Meser Tehnogasa“ poskupela je devet i po odsto, „Progresa“ nepunih devet, a „Energoprojekta“ gotovo osam procenata. Analitičar KBC Sekjuritisa Vladan Rankov kaže da su, i pored znatnog rasta vrednosti pojedinih akcija, obimi prometa na tim akcijama i dalje mali, što donekle svedoči o spekulativnoj trgovini baziranoj na očekivanjima u vezi sa političkom situacijom u zemlji.

Te promene nisu velike da NBS ne bi mogla da ih pokrije, ističe on. Bajec očekuje da se slično nastavi i narednih dana zbog izbora, ali naglašava da nema razloga za paniku. „U suštini nema tolike količine dinara da domaća valuta drastično izgubi na vrednosti. Istina, kao posledica predizbornih povećanja plata i deljenja povišica ima malo više dinara u opticaju, ali to nije previše opasno“, objašnjava Bajec. On kaže da će ozbiljnija prognoza kretanja kursa moći da se uradi tek posle izbora i nagoveštaja ko bi mogao da formira novu vladu. Na pitanje da li je neko namerno oborio vrednost dinara Bajec odgovara da ne veruje u tako nešto, a posebno ne u izjave da je to uradio guverner Radovan Jelašić.

Ivan Nikolić, saradnik u Ekonomskom institutu naglašava da postoje bar tri razloga za promenu vrednosti domaće valute, a prvi je svakako politička neizvesnost pred izbore, drugi je špekulativna aktivnost banaka i treći koji će se tek snažnije osetiti je visok deficit tekućih plaćanja. „Zbog političke neizvesnosti i smanjenog priliva, ali i povećanog odliva deviza smanjena je ponuda, a osim toga bankari znaju da je Narodna banka zacrtala da ostvari planiranu inflaciju, a za to joj je potreban bar stabilan kurs ili jak dinar i da će zbog ostvarenja toga intervenisati i da oni mogu zaraditi na kursnim razlikama, pa povećavaju tražnju za devizama. I narednih meseci će rasti tražnja za evropskom valutom jer je deficit tekućeg bilansa u januaru i februaru bio 988,6 miliona evra, što je za 46,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Banke će u takvim uslovima izlaziti na tržište da bi kupile devize za svoje klijente i da bi se platio ogroman uvoz i obaveze prema inostranstvu. Zbog povećane kupovine evra NBS je u februaru i martu prodala 230 miliona evra da bi smirila tražnju. Sasvim je jasno da ove probleme ne može da spreči NBS, ona samo gasi požar, a da problem velike javne potrošnje treba da rešava fiskalna politika- kategoričan je Nikolić.

Vlastimir Vuković, zamenik predsednika Izvršnog odbora Vojvođanske banke, tvrdi da se kod nas primenjuje fluktuirajući, odnosno plivajući kurs, čije je obeležje da se menja u zavisnosti od ponude i tražnje. „Jedan evro se u toku ove godine mogao kupiti i za 79, ali i za 84 dinara što govori da je već bilo kolebanja. Pred praznike je dinar dobio na vrednosti jer je bilo dosta deviza, a sada pada jer očigledno postoji manjak“, dodaje Vuković.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti