A sada vlada

Nacionalni građanski

NOVI SAD – Na parlamentarnim izborima najviše glasova osvojila je koalicija Za evropsku Srbiju – Boris Tadić (ZES) koju čine Demokratska stranka, G17 plus i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Kako je rečeno nakon obrađenih podataka sa oko 80 odsto biračkih mesta, koalicija ZES osvojila je blizu 39 odsto glasova ili 103 mesta u republičkom parlamentu. Srpska radikalna stranka zaostaje za njima deset odsto, odnosno osvojili su 29,1 odsto glasova što im donosi 77 mandata. Za koaliciju Demokratska stranka Srbije/Nova Srbija glasalo je 11,3 odsto glasača u Srbiji, što će toj koaliciji doneti 30 mandata. Socijalistička partija Srbije/PUPS/Jedinstvena Srbija osvojili su oko osam odsto glasova pa će u Skupštini Srbije imati 20 poslanika, dok će Liberalno-demokratska partija imati 13 poslanika jer su osvojili 5,2 odsto glasova. Cenzus su, prema podacima Cesida, prešle i Mađarska koalicija koja će imati četiri poslanika, lista Za evropski Sandžak dva poslanička mesta (jedan odsto), dok je koalicija Albanaca Preševske doline osvojila jedan mandat sa 0,4 odsto glasova. Odziv je do zatvaranja biračkih mesta bio 60,7 odsto, što znači da je izašlo oko 4,1 milion glasača.

Približno iste pokazatelje o rezultatima izbora iznela je i Republička izborna komisija (RIK), koja je posle 22 sata saopštila da je koalicija Za evropsku Srbiju osvojila 35,06 odsto, dok je Srpska radikalna stranka dobila 28,21 odsto glasova birača. Prema privremenim rezultatima RIK-a, koalicja DSS/NS osvojila je 15,21 odsto glasova, koalicija SPS/PUPS/JS 10,75 odsto, dok je LDP osvojio 3,95 odsto glasova. Ti podaci su dobijeni na osnovu obrađenih 612 biračkih mesta na kojima je odziv bio 64,3 odsto.

Šta kažu stranke

Šef izbornog štaba Demokratske stranke Marko Đurišić objavio je sinoć izbornu pobedu liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, precizirajući da je ta lista osvojila 39 odsto glasova, odnosno 103 mandata u novom sazivu Skupštine Srbije. Prema njegovim rečima, sledi SRS sa 28,4 odsto (77 mandata), a zatim koalicija DSS/NS sa 11 odsto glasova (29 mandata). Đurišić je naveo da je koalicija SPS/PUPS/JS osvojila osam odsto (20 mandata), a LDP – 5,4 odsto, odnosno 14 mandata u novom sazivu parlamenta. Da je lista ZES osvojila najviše mandata potvrdio je i šef izbornog štaba Srpske radikalne stranke Dragan Todorović koji je sinoć izjavio da je, prema podacima te stranke, lista Za evropsku Srbiju – Boris Tadić osvojila 103 mandata, radikali 80, koalicija DSS/NS 40, socijalisti 26 mandata. Todorović je rekao i da su sve stranke osvojile svoje glasove. A portparol DSS-a Andreja Mladenović saopštio je sinoć da je, prema podacima te stranke, najviše glasova dobila koalicija ZES – 38,3 odsto, dok su radikali osvojili 29,1 odsto glasova. Narodnjačka koalicija je, prema sopstvenim podacima, osvojila je 11,8 odsto, koalicija SPS/PUPS/JS 7,9 odsto, koalicija okupljena oko Stranke demokratske akcije 0,8 odsto i Mađarska koalicija 1,9 odsto glasova. DSS nije govorio koliko je to mandata, jer, kako su objasnili, obrađeno je 55 odsto materijala.

Nova koaliciona većina?

Predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris Tadić rekao je sinoć kako je jasno da je lista Za evropsku Srbiju odnela ubedljivu pobedu na ovim izborima. On je takođe ustvrdio da će DS dati mandatara za sastav nove vlade.

– Vama ću ostaviti da slavite, a mi već sad počinjemo da radimo jer je potrebno formirati vladu – kazao je Tadić i dodao da su građani, nakon predsedničkih izbora, nedvosmisleno potvrdili da žele da Srbija bude u Evropskoj uniji.

– Pored učlanjenja u EU, kao našeg prvog strateškog cilja, drugi cilj je očuvanje teritorijalnog integriteta i celovitosti Srbije. Ono što mogu reći jeste to da nova vlada neće priznati nezavisno Kosovo i Metohiju – rekao je on. Tadić je rekao i da će Demokratska stranka biti ključni činalac buduće vlade i podsetio na postojećih pet principa za njeno formiranje. To su članstvo u Evropskoj uniji, odbrana integriteta zemlje, što podrazumeva Kosovo i Metohiju u okviru Srbije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, nastavak saradnje s Haškim tribunalom, borba za životni standard i uspostavljanje socijalne pravde. Tadić je pojedine političke partije koje, kako je rekao, pokušavaju da Srbiju vrate u devedesete godine prošlog veka upozorio na to da se ne igraju izbornom voljom građana jer će taj pokušaj biti sprečen.

Dosadašnji premijer Vojislav Koštunica se takođe založio za što brže formiranje nove vlade. On je rekao da koalicija na čijem je čelu "nema nikakve posebne kombinacije" i naglasio da se koalicija DSS/NS može naći samo u koalicionoj većini koja će slediti principe za koje se i dosad zalagala.

– Za nas je rezultat očekivan, jer su sva istraživanja pokazivala da ćemo osvojiti otprilike toliko glasova koliko smo i dobili. Bili smo dva mandata u vladi i ne možemo biti iznenađeni – rekao je Koštunica

Odziv manji od očekivanog

U prvim komentarima o odzivu građana na jučerašnjim izborima, politički analitičari su ocenili da su birači izašli u manjem broju nego na nedavne predsedničke izbore zbog negativne kampanje koja je vođena, prenela je Beta. Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Medijum galup" Srbobran Branković rekao je RTS-u da su na manji odziv uticale i negativne kampanje koje su obeshrabrile birače da glasaju i da će manji odziv doneti prednost Srpskoj radikalnoj stranci, za koju je ocenio da ima "čvrste birače". Analitičar Dušan Pavlović ocenio je da je zamor nastao jer je Srbija neprekidno u izbornoj kampanji više od godinu dana i da je važno i to što su "građani videli da se izborima malo toga rešava".

– Servirana je priča da su ovo presudni izbori i zašto bi birači tome poverovali, kada su to treći presudni izbori za godinu dana – rekao je Pavlović RTS-u. Politički analitičar Jovo Bakić je u prvoj reakciji ocenio da je negativna kampanja odbila birače, ali da ne veruje da će to uticati na odnos snaga i raspodelu glasova. On je za B92 rekao da je odziv sasvim u skladu s odzivom na parlamentarnim izborima 2007. godine, a da je bio veliki na nedavnim predsedničkim izborima zbog dobre i veoma pozitivne kampanje. Analitičar Milan Nikolić rekao je za RTS da "prljavost kampanje" nije glavni razlog za nešto niži odziv nego ranije, nego "zbunjenost građana, koje su političari uspeli da zbune u kampanji". Nikolić je naveo da su stranke uspele da nametnu referendumsku atmosferu o odbrani Kosova i ulasku Srbije u EU.

Izlaznost

Prema podacima Cesida, u Srbiji je odziv do zatvaranja biračkih mesta bio 60,7 odsto, što znači da je izašlo oko 4,1 milion glasača. Izvršni direktor Cesida Zoran Lučić naveo je da je do 19 sati u Vojvodini glasalo 55,1 odsto, u Beogradu 53,8 odsto, centralnoj Srbiji 54,1 odsto, a na Kosovu i Metohiji 52 odsto birača. Lučić je procenio da je odziv birača relativno dobar i da je u poslednja dva sata glasalo šest odsto birača na sat. Prema njegovim rečima, od 14 do 18 sati glasala su četiri procenta birača po satu. U drugom krugu predsedničkih izbora do 19 sati glasalo je 63,8 odsto, a na parlamentarnim 2007. godine 56,7 odsto. Manja izlaznost je, prema Lučićevim rečima, posledica činjenice da su kampanje bile promašaj jer su se političari ponašali prema biračkom telu "kao da je nedoraslo". A kako se sinoć činilo, ubedljivo najveća izlaznost bila je na biračkom mestu u prigradskom naselju Gradina u opštini Sombor gde je do 18 sati glasalo 99,10 odsto birača upisanih u birački spisak!