Nemoguć jedino savez demokrata i radikala

Politika

Građani Srbije birali su juče vlast na svim nivoima – lokalnu, pokrajinsku i republičku. Pravo glasa imalo je 6.749.688 birača, za koje je otvoreno 8.682 biračka mesta, a, kako je saopštila Republička izborna komisija, do 18 časova na birališta je izašlo 46,41 odsto birača. Najveći odziv, prema RIK-u, zabeležen je u centralnoj Srbiji-46,41 odsto, a u Vojvodini je glasalo 45,40 odsto birača. Brojanje glasova počelo je odmah posle zatvaranja biračkih mesta, a konačne rezultate izbora RIK je dužan da saopšti u roku od 96 sati.

Prema podacima RIK-a, u Beogradu je do 18 časova glasalo 45,61 odsto birača, a na Kosovu i Metohiji 38,37 odsto. Mada je u RIK-u, na osnovu prvog preseka odziva birača oko 10 časova, procenjeno da će odziv biti veći nego na predsedničkim izborima, izlaznost se posle podneva smanjivala, pa je do 18 časova odziv birača na parlamentarnim izborima bio za 10 odsto manji nego u drugom krugu predsedničkih izbora koji su održani 3. februara.

Prema podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) do 17 časova glasalo je 42,7 odsto birača.Izvršni direktor Cesida Zoran Lučić rekao je na konferenciji za novinare da je izlaznost četiri odsto na sat što je manje nego na prethodnim izborima kada je izlaznost bila pet ili šest odsto na sat. Kao jedan od razloga za slabiju izlaznost birača u popodnevnim časovima navedeno je interesovanje za finalni meč teniskog turnira u Rimu, gde je nastupao naš najbolji teniser Novak Đoković.

Po zatvaranju birališta, Republička izborna komisija ima rok od 96 sati da saopšti konačne rezultate parlamentarnih izbora, dakle do četvrtka, 15. maja u ponoć. Odmah posle toga počinje da teče rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine Srbije. Od trenutka kada to bude učinjeno, parlamentarne stranke imaju 90 dana da se dogovore o formiranju vlade. U suprotnom, skupština bi bila raspuštena i bili bi raspisani novi izbori. Prethodna vlada je, da podsetimo, formirana bukvalno nekoliko minuta pred isticanje zakonskog roka.

Posle sinoćnjeg zatvaranja biračkih mesta teško je proceniti da li nam ponovo predstoji dugotrajno i mučno međupartijsko cenkanje ili će vladajuća koalicija brzo biti formirana.

Naime, tokom kampanje moglo se čuti da su već napravljeni neki dogovori (između Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i Srpske radikalne stranke), ali su takve vesti brzo demantovane, iako ni radikali ni narodnjaci nisu skrivali da im se takva kombinacija čini najprivlačnijom.

Naime, lider radikala Tomislav Nikolić otvoreno je više puta izjavljivao da će posle izbora ponuditi lideru DSS-a Vojislavu Koštunici da zajedno prave vladu, ne isključujući mogućnost čak ni da Koštunici kao manjinskom partneru ponudi i premijersku poziciju.

On je povodom pisanja nekih medija da je predsednik SRS-a Vojislav Šešelj odobrio da ako radikali pobede na izborima premijer bude Vojislav Koštunica, rekao da „prihvata da život donosi koalicije i da u koalicijama manji, češće, pre ostvare ono što bi želeli nego veliki”. Kako je rekao pre petnaestak dana, razgovori nakon izbora moraće da budu otvoreni, a SRS i budući koalicioni partner moraće da budu spremni na mnoga odricanja.

I Velimir Ilić, lider NS-a, rekao je da se mora poštovati izborna volju naroda, a ako taj narod bira radikale, onda su oni u igri.

Čini se da su u u proteklih nekoliko godina Ilić i Nikolić zakopali ratne sekire (Ilić je govorio da je Nikolić kao potpredsednik vlade 1999. godine dobro znao zašto je dat nalog da on bude ubijen, dok je lider radikala govorio da bi, da je na mestu Koštunice, smenio Ilića, jer bruka Srbiju).

Kao druga izgledna postizborna kombinacija pominje se savez Liste za evropsku Srbiju – Boris Tadić i Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Jovanović je tokom kampanje više puta ponovio da mu je prihvatljiv savez s nekadašnjim stranačkim kolegama, ali pod određenim uslovima.

Kako je nedelju dana uoči izbora za „Politiku” rekao lider LDP-a oni koji računaju na podršku njegove stranke moraće da kažu šta očekuju od te vlade i koji su poslovi kojima će se ta vlada baviti. Za LDP, kako kaže, nije svejedno ko će biti premijer buduće vlade. Jovanović je u više navrata ponovio da neće praviti vladu s Tadićem po Koštuničinim principima i da bi voleo da čuje koga lider demokrata ima na umu kao kandidata za premijera. Takođe, LDP se oštro protivila gasnom sporazumu s Rusijom koji su podržali DS i G17 plus pa je pred Vladom Srbije organizovala protest pre tri dana kada se ovaj sporazum našao na dnevnom redu sednice vlade.

S druge strane, ni Tadić nije isključio mogućnost saradnje s LDP-om, ali pod uslovom da ta stranka promeni svoju politiku prema Kosovu, (što, uzgred rečeno, i LDP traži od DS-a). Tadić, kako je najavio, ostaje veran principima na kojima je formirana i prethodna vlada na čijem je čelu bio Koštunica (narodnjaci i demokrate se, inače, uzajamno optužuju za odustajanje od te, zajednički formirane, politike). A to znači očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, evropske integracije, okončanje saradnje s Haškim tribunalom, ekonomija i životni standard i borba protiv kriminala i korupcije.

Analitičari i istraživači javnog mnjenja, međutim, procenjivali su da nijedan od ova dva bloka neće imati potrebnu većinu u parlamentu bez trećeg partnera, a za tu ulogu je viđena koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije (sa socijalistima su i Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija).

Socijalisti sada, čini se, imaju najveći koalicioni potencijal. Naime, smatra se da mogu da prave koaliciju sa oba velika bloka, kao što je to posle prošlogodišnjih izbora bio slučaj s DSS-om. Lider socijalista Ivica Dačić je izrazio želju da odluku o tome s kim će donese u dogovoru s DSS-om, a ranije se već izjašnjavao da mu je koalicija DSS – SRS – SPS programski najbliža. Ipak, radikali ne pominju socijaliste kao moguće partnere, a Tomislav Nikolić je u poslednjim danima kampanje rekao da mu je „neprihvatljivo što se socijalisti predstavljaju kao stranka koja može i s njima i s DS-om”. S druge strane, u bloku koji se naziva proevropskim, socijalisti nisu prihvatljiv partner za LDP.

Analitičari ne isključuju sasvim ni mogućnost da DS i DSS ponovo prave koaliciju, iako je to teško zamisliti posle svega što su izgovorili jedni o drugima. Osim toga, ovoga puta bi dogovor ova dva bloka podrazumevao da jedan partner odustane od dosadašnje politike, pre svega kad je reč o evrointegracijama, što je ipak strateško pitanje.

Boris Tadić nije isključio eventualne razgovore o novoj vladi s DSS-om „ako se stvarno vrati evropskom putu”. On je objasnio da je spreman da zaboravi sve uvrede i optužbe iz predizborne kampanje i da posle izbora razgovara o formiranju vlade sa svim strankama koje su za evropsku budućnost i očuvanje integriteta Srbije. Prema njegovim rečima nema poželjnih ili nepoželjnih partnera, već onih s kojima je moguće da se ostvare ciljevi koji su navedeni u pet principa na kojima je formirana i odlazeća vlada.

Ni u DSS-u ne odbacuju potpuno ponovnu koaliciju s DS-om, ali kako je u intervjuu za „Večernje novosti” rekao potpredsednik ove partije Miloš Aligrudić „kada neko jednom odustane od politike koja je zajednički dogovorena više ne možete da mu verujete. Morali bismo mnogo više da razmislimo i da se osiguramo kada bismo s njima ponovo sklapali bilo kakve nove sporazume. I to bi bilo moguće isključivo ako bi oni prihvatili našu politiku, što znači neodustajanje od Kosova”, precizirao je on.

Pored Kosova, DSS je više puta u toku kampanje, nakon je što je formirana lista „Za evropsku Srbiju”, isticala da su im neprihvatljivi DS-ovi koalicioni partneri Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i G17 plus Mlađana Dinkića. Ali bez ovih stranaka teško je zamisliti da bi Koštunica i Tadić imali većinu, budući da „eksperti” na Tadićevoj listi imaju 60 od 250 kandidata, to jest 24 odsto. Primera radi, ako lista osvoji do 100 mandata, G17 plus će imati 23 poslanika, a ako lista osvoji više, povećaće se i broj mesta za G17 plus. „Ligaši” će imati zagarantovana tri poslanička mesta.

Nije nemoguće ni da se ovoga puta dogovor ne postigne, pa da se ide na nove izbore. U razgovoru za AP Tomislav Nikolić je ustvrdio da su moguća samo dva postizborna scenarija – njihova koalicija s Koštunicom ili novi izbori. Koštunica se nikada nije otvoreno izjašnjavao o saradnji s radikalima (za razliku od svog koalicionog partnera Velimira Ilića), ali se čini da nije ni spreman za drugi scenario koji pominje Nikolić, budući da je na pitanje da li je verovatna i takva mogućnost, odgovorio da veruje da će rešenje biti nađeno, te da nije dobro da posle jednih izbora uslede drugi. Postavlja se pitanje: zašto bi ti drugi dali rezultate.

--------------------------------------------------------------------------

Koštunica: Nova vlada što pre

Predsednik Vlade Srbije i nosilac liste koalicije DSS – NS Vojislav Koštunica izjavio je juče da je „veoma važno da se posle izbora vrlo brzo obrazuje nova vlada”, kako bi se „očuvala državna celovitost Srbije i sveukupan stabilan napredak Srbije”. „Smatram da je veoma važno da se posle izbora vrlo brzo obrazuje nova vlada, kako bi se omogućila politika očuvanja državne celovitosti Srbije i sveukupan stabilan napredak Srbije”, rekao je Koštunica posle glasanja.

Koštunica, koji je i predsednik DSS-a, kazao je da građani slobodnom voljom i na demokratskim izborima biraju novu Skupštinu Srbije, novu Skupštinu Vojvodine i nove skupštine gradova i opština u celoj Srbiji. „Ovo su, važno je istaći, prvi pokrajinski i lokalni izbori saglasni novom Ustavu. Verujem da će građani na ove izbore izaći u velikom broju i time potvrditi važnost ovih izbora i stabilan demokratski razvoj Srbije”, kazao je Koštunica.

Koštunica je glasao juče oko 11 sati sa suprugom Zoricom Radović, na biračkom mestu 42, u Ulici gospodar-Jevremovoj, u opštini Stari grad, u prostorijama Svetosavske omladinske zajednice Srpske pravoslavne crkve.

Tanjug

----------------------------------------------------------------------

Nikolić: Za vladu SRS i DSS

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izrazio je juče nadu da će u toku naredne nedelje biti formirana vlada radikala i Demokratske stranke Srbije i da će, nakon toga, Srbija izaći brzo iz političkih turbulencija.

Nakon glasanja na Novom Beogradu Nikolić je rekao da očekuje da će vlada biti brzo formirana i da će radikali i DSS „konačno formirati jednu dobru vladu”.

Nikolić je izrazio očekivanje da će građani nakon izbora osetiti velike promene nabolje i obećao da će radikali suzbiti mito, korupciju i kriminal, da će zaposliti Srbiju i odbraniti granice.

On je najavio je da će buduća vlada sarađivati i sa istokom i sa zapadom, „s prijateljima otvoreno, a sa onima koji to nisu – oprezno”.

Nikolić je ocenio da Srbija ne postavlja nikakve uslove Evropskoj uniji, ali želi da u nju bude primljena u granicama koje priznaju Ujedinjene nacije.

On je dodao da EU zahtevima za priznanjem Kosova pokazuje da ne želi Srbiju u svom članstvu.

Odgovarajući na pitanje novinara da li će lider SRS-a i haški optuženik Vojislav Šešelj biti član buduće vlade, Nikolić je rekao da svaki građanin Srbije ima pravo da bira i da bude biran i dodao je da se iskreno nada da će tako i biti.

Beta

Jelena Cerovina

[objavljeno: 12/05/2008.]