SRS – DSS – SPS dogovorili osnove „nacionalne vlade”

Predstavnici koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija, Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera – Jedinstvena Srbija i Srpske radikalne stranke juče su posle dvočasovnih pregovora u sedištu DSS-a utvrdili principe za formiranje nacionalne Vlade Srbije. Na osnovu ovog sporazuma biće nastavljeni razgovori o utvrđivanju koalicionog sporazuma za konstituisanje parlamentarne većine u novom sazivu Skupštine Srbije. U novu vladu, prema tekstu Sporazuma o principima za formiranje nacionalne Vlade Srbije, predstavnici DSS – NS, SPS – PUPS – JS i SRS pozvaće i Bošnjačku listu, kao i vanstranačke ličnosti koje „zastupaju nacionalnu politiku očuvanja državnih interesa”.

Sastanku u sedištu DSS-a prisustvovali su lideri koalicije SPS – PUPS – JS, Ivica Dačić, Jovan Krkobabić i Dragan Marković Palma, kao i predstavnici SRS-a Zoran Krasić i Gordana Pop-Lazić, koji su novinarima nakon završenog sastanka potvrdili spremnost da nastave pregovore koji će dovesti do brzog formiranja nove vlade. Dačić je posle pregovora izjavio da se „vlada formira onda kada se formira parlamentarna većina i kada se potpiše koalicioni sporazum”.

– Pošto su predstavnici SRS-a, DSS-a i NS-a prihvatili da posebno mesto u zajedničkim principima nađe i princip socijalne pravde i jednakih šansi za sve ljude u Srbiji, mi smo se dogovorili o principima za formiranje zajedničke vlade i razgovori o koalicionom sporazumu i formiranju koalicije će se nastaviti – rekao je juče Dačić. Na novinarsko pitanje da li će se danas u Moskvi sastati sa Mirom Marković, Dačić je odgovorio da „u Moskvi ima zakazan sastanak sa predsednikom Pravedne Rusije Sergejom Mironovom, sa kojim SPS ima potpisan sporazum o saradnji”.

– Sergej Mironov nije Mira Marković – kazao je Dačić.

Potpredsednica SRS-a Gordana Pop-Lazić izjavila je da „samim tim što je postignut dogovor oko osnovnih principa ostaje još tehnički deo posla oko koalicionog sporazuma”.

– Postoje velike šanse da se ubrzo formira skupštinska većina – rekla je ona, naglašavajući da za tako nešto „nema kočnica”. Pop-Lazićeva je kazala da u ovoj fazi pregovora nije bilo reči o kadrovskim rešenjima, ne želeći da potvrdi da li će Vojislav Koštunica ponovo biti premijer. Na novinarsko pitanje da li predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić može, kako je najavio, da spreči postizbornu koaliciju DSS – NS, SPS – PUPS – JS i SRS, Pop-Lazićeva je odgovorila „demokratskim sredstvima sigurno ne”.

Računajući na ovakav koalicioni dogovor, „narodnjaci” su, nezvanično saznajemo, već „izračunali” da će ova koalicija moći da oformi vlast u više od 120 opština i gradova (Beograd je „šlag na torti”), budući da će se sporazum sa socijalistima i radikalima odnositi na sve nivoe vlasti. Za osvajanje vlasti u Vojvodini potrebna su im još 34 poslanička mandata u vojvođanskom parlamentu, koja će pokušati da dobiju u drugom krugu pokrajinskih izbora.

Pre trojnog sastanka u sedištu DSS-a, u SPS-u je održana sednica Predsedništva stranke, na kojoj je utvrđeno pet principa za razgovore o vladi. Vrh SPS-a je bio jednoglasan u odluci da se nastave razgovori sa DSS-om, ali, kako „Politika” nezvanično saznaje, na sastanku u sedištu socijalista, koji je trajao više od tri sata, članovi Predsedništva izrazili su i spremnost da o novoj vladi razgovaraju sa svima, osim sa Liberalno-demokratskom partijom. Kako je naveo naš sagovornik iz SPS-a, socijalisti osećaju obavezu da pomire raspolućenu Srbiju.

Neposredno pre obelodanjivanja da je postignut dogovor SRS-a, DSS – NS-a i SPS – PUPS – JS-a o formiranju vlade, u bloku stranaka objedinjenih na listi „Za evropsku Srbiju”, kako nezvanično saznajemo, smatrali su da i dalje imaju šansu da se dogovore sa Dačićem, Krkobabićem i Palmom. Pored toga, moglo se čuti da će koalicija koju predvodi Demokratska stranka pokušati da privoli socijaliste da prave zajedničke koalicione aranžmane na lokalnom nivou, u kojima bi učestvovao i LDP.

Ali, i sinoć su, nezvanično, neki od predstavnika „Liste za evropsku Srbiju” izrazili očekivanje da pregovori sa koalicijom oko socijalista, ili bar delom te koalicije, mogu da se nastave i posle jučerašnjeg sastanka u DSS-u. Prema tim izvorima, ovakvi načelni dogovori o principima ne moraju da znače i da je Srbija već dobila vladu, te da i dalje ima prostora da se neko od učesnika ovih pregovora – povuče.

Kao jednu od potencijalnih slabijih „karika” naši sagovornici sa liste DS-a vide Dragana Markovića Palmu i ukazuju na njegove nedavne izjave o neophodnosti nastavka evropskih integracija.

U prilog spekulacijama da socijalisti koketiraju i sa Tadićevim blokom i sa savezom Nikolić – Koštunica uzima se i prekjučerašnja izjava potpredsednika SPS-a Milutina Mrkonjića, koji je izjavio da je mnoge razvojne projekte „nemoguće realizovati bez učešća evropskih banaka i fondova”.

Upravo je pitanje daljih evropskih integracija, kako se spekulisalo, ona tačka na kojoj su se socijalisti udaljavali od SRS-a i DSS – NS-a i približavali DS-u. Kao dokaz tome služila je činjenica da socijalisti nikada nisu bezrezervno osudili potpisivanje SSP-a, izjavljujući da neće podržati njegovu ratifikaciju u srpskom parlamentu ako se ispostavi da je on protiv državnih i nacionalnih interesa. To, po njima, tek treba utvrditi.

Zbog toga su i pomenutu Mrkonjićevu izjavu mnogi protumačili kao namigivanje evroreformistima. Na pitanje „Politike” da li ta izjava znači da u SPS-u ima podela, portparol SPS-a Đorđe Milićević je juče posle sednice Predsedništva stranke odgovorio da „naravno da nema podele u SPS-u”, ponavljajući da je odluka o nastavku razgovora sa DSS-om doneta jednoglasno.

Mrkonjićeva pohvala evropskim fondovima svakako nije potpuno u skladu sa onim što je govorio o EU u predsedničkoj kampanji pre samo četiri meseca. Tada je, recimo, u intervjuu za naš list izjavio da ga uopšte ne interesuje Evropa, odnosno da ne treba ići nigde, već u Srbiji stvoriti uslove kakvi su u Evropi.

„Do sada su nam jedini prijatelji Rusi, Kipar i još neke zemlje koje nam ne uzimaju Kosovo. Onaj ko hoće da nam uzme deo teritorije taj nam prijatelj nije bio – i nikada neće ni biti. Šta ćemo s njima raditi, videće naša diplomatija”.

U isto vreme, socijalisti su podržavali radikale i „narodnjake” u njihovoj nameri da se u Skupštini Srbije usvoji rezolucija o Kosovu, kojom se EU poziva da jasno i nedvosmisleno potvrdi celovitost državne teritorije Srbije, kao jedini uslov za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije EU. Ipak, treba podsetiti, Ivica Dačić je tada, najavljujući svoj glas za stavljanje ovog dokumenta na dnevni red parlamenta, ocenio da taj papir ne znači „ne” evropskim integracijama, već da „tera EU da na drugi način gleda na Srbiju”.

Odgovarajući na pitanje da li utvrđeni princip evropskih integracija znači da će SPS podržati ratifikaciju SSP-a, portparol te stranke juče je samo odgovorio: „Bio sam jasan oko pet principa”.

-----------------------------------------------------------------------

Osnov za formiranje vladajuće koalicije

DSS – NS, SRS i SPS – PUPS – JS predlažu dogovor o formiranju nacionalne Vlade Srbije koju bi sačinjavali DSS – NS, SRS, SPS – PUPS – JS, Bošnjačka lista i vanstranačke ličnosti koje zastupaju nacionalnu politiku očuvanja državnih interesa Srbije. Nacionalna vlada ima pet ključnih ciljeva koji predstavljaju temelj budućeg programa rada Vlade Srbije:

1. Očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i očuvanje Republike Srpske na osnovu Dejtonskog sporazuma čiji je garant Republika Srbija. Ova obaveza proizilazi iz ustavne obaveze svih državnih institucija, a pre svega Vlade Srbije da čuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.

2. Snažan ekonomski i ravnomerni regionalni razvoj Srbije i pokretanje izgradnje autoputa Horgoš – Požega, ruskog magistralnog gasovoda, koridora 7 i 10, hidroelektrane „Đerdap 3”, kao i povećano ulaganje u razvoj privrede, a posebno poljoprivrede, energetike i saobraćaja, što će omogućiti povećanje zaposlenosti i podstaći celokupni privredni razvoj zemlje. Nacionalna vlada mora da obezbedi snažan ekonomski razvoj kako bi svi građani mogli dostojanstveno da žive od svog poštenog rada.

3. Ostvarivanje socijalne pravde, uz izmenu postojećih ili donošenje novih zakona.

– Do kraja 2008. godine doneti Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim treba regulisati da prosečna penzija iznosi 70 odsto od prosečne plate i da se usklađivanje penzija ubuduće vrši na toj osnovi, kao i da najniža penzija uvek mora biti iznad nivoa socijalne pomoći. Odmah po formiranju vlade penzije povećati za deset odsto i isplatiti zaostali dug penzionerima.

– Doneti izmene i dopune, ili nove zakone o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti kojima će se obezbediti besplatna zdravstvena zaštita za sve građane.

– Doneti izmene i dopune, ili novi zakon o radu koji će poboljšati prava radnika.

– Sistem obrazovanja učiniti besplatnim i dostupnim najširem broju građana.

4. Srbija će kao celovita država sa svojom pokrajinom Kosovom i Metohijom nastaviti evropske integracije i harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Srbija želi na ravnopravnim osnovama da razvija prijateljske odnose sa svim državama, Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama, poštujući međunarodno pravo i sve međunarodne norme koje je potpisala država Srbija. Nacionalna vlada nikada ne može pristati da prepolovljena Srbija bez Kosova i Metohije ulazi u evropske integracije ili u bilo koji drugi vid međunarodnih integracija.

5. Odlučna borba protiv svih vidova korupcije i kriminala i dosledno sprovođenje zakona i normi pravne države. Građani Srbije s punim pravom traže i očekuju da se svako ko je prekršio zakon i obogatio na račun građana i države izvede pred lice pravde. Nastavak najodlučnije borbe protiv kriminala je ne samo zakonska, nego i moralna obaveza nacionalne vlade prema građanima Srbije.

M. Albunović– J. Cerovina– B. Baković

[objavljeno: 16.05.2008]