Gruzija se naoružava

Večernje novosti

MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

RUSIJA je javno upozorila da vlasti u Gruziji nabavljaju oružje i pripremaju se da silom zauzmu Abhaziju i Južnu Osetiju. Deo oružja Gruzija kupuje, a ostalo dobija besplatno. Ruska vojna obaveštajna služba tvrdi da Gruzine naoružavaju SAD, Češka, Turska, Bugarska i Izrael. Gomilanje vojne tehnike u Gruziji, tvrde ruski generali, destabilizuje vojno-političku situaciju na Kavkazu.

U Ministarstvu odbrane Rusije tvrde da je Gruzija dobila 175 tenkova, 126 oklopnih vozila, 67 jedinica artiljerijskog oružja, četiri aviona i 12 helikoptera, osam brodova i patrolnih čamaca, kao i drugo oružje. U planu je da dobije još 100 oklopnih vozila, 14 aviona, među kojima su i četiri "miraža 200", 15 američkih helikoptera "blek hok" i desetak brodova.

General Jurij Netkačov, koji je bio zamenik komandanta ruskih jedinica na Zakavkazju, tvrdi da Gruzija planira da prvo napadne Južnu Osetiju i osvoji glavni grad Cinvali, jer su mu najbliže gruzinske jedinice, a zatim bi krenuli na Abhaziju.

- Gruzinska armija sada ima 30.000 vojnika, ali, ako se doda policija i nacionalna garda, predsednik Mihail Sakašvili može da ima 60.000 naoružanih ljudi - objašnjava Netkačov.

Rusija protivvazdušnom odbranom može efikasno da zatvori nebo nad Južnom Osetijom i Abhazijom, a što se tiče borbi na zemlji, sigurno bi bilo mnogo poginulih sa obe strane. On otvoreno kaže da će u slučaju gruzinskog napada, Rusija ući u rat, jer ima obavezu da brani svoje građane u Abhaziji i Južnoj Osetiji. Da podsetimo, većina Osetina i Abhaza imaju i rusko državljanstvo.

Što se tiče šansi da Gruzija osvoji teritorije, general Netkačov kaže da to nije realno, a NATO neće ratovati sa Rusijom zbog Gruzije. Druga je stvar što u slučaju ratnog sukoba Gruzije i Rusije Zapad sigurno kreće u ekonomsko-političku blokadu Rusije. No, koliko ona može biti efikasna, teško je reći,

kad se zna koliko Zapad zavisi od ruskog gasa, nafte i drugih sirovina.

Za razliku od ruskih generala, jedan broj ruskih političara, među kojima je i Vitalij Šlikov, član Saveta za spoljnu politiku i odbranu, smatra da Gruzija nabavlja oružje da bi pravila pritisak na Abhaziju i Južnu Osetiju, ali u rat neće krenuti.

Predsednik Abhazije Sergej Bagapš nudi Rusiji da napravi svoju vojnu bazu "koja bi bila garant mira u tom delu". Na tu ponudu predsednika Abhazije nema reakcije iz Kremlja.

Temur Jakobašvili, gruzijski ministar za reintegraciju, rekao je u petak da bi bilo najbolje da se u Moskvi održi međunarodna konferencija, koja bi se bavila regulisanjem abhaskog i južnoosetinskog pitanja. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da Gruzija nije zainteresovana da mirnim putem reši svoj spor sa Abhazjom i Južnom Osetijom, zato želi da ga internacionalizuje.

RADAR U GRUZIJI

POSLE Putinove ponude da Rusija i SAD zajednički koriste bivšu veliku sovjetsku radarsku stanicu u Gabali u Azerbejdžanu, američki eksperti procenjuju da bi Vašingtonu bilo bolje da sam napravi veliki radar u Adžariji, u Gruziji. Gruzija je 5. maja izašla iz dogovora o saradnji sa Rusijom u protivvazdušnoj odbrani.

UN O IZBEGLICAMA

NJUJORK (Tanjug) - Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom podržava prava gruzijskih izbeglica i raseljenih lica da se vrate u otcepljenu Abhaziju. Pored SAD, za rezoluciju su glasale Rumunija, Poljska, Ukrajina, Slovačka, Mađarska, Latvija, Estonija, Litvanija, Albanija, Gruzija i Moldavija. Protiv su bile Rusija, Venecuela, Sirija, Sudan, Mjanmar, Belorusija, Severna Koreja, Indija i Iran.

ENERGETSKI PROSTOR

VARŠAVA (Beta) - Poljski predsednik Leh Kačinjski tražio od NATO da garantuje teritorijalni integritet Gruzije i pokaže Rusiji da će bilo kakva akcija naići na reakciju. "Mislim da je sukob oko Abhazije za NATO momenat kada polaže ispit", rekao je Kačinjski i dodao da je "bez Gruzije apsolutno nerealno stvaranje evropskog energetskog prostora". Predsednik SAD Buš podržava aktivnosti Poljske u vezi sa očuvanjem teritorijalnog integriteta Gruzije.

KOSOVSKI MODEL

AMBASADOR Ukrajine u UN Jurij Sergejev, kaže da su "tenzije oko Abhazije i teritorijalnih pretenzija prema Ukrajini rezultat odluke o pitanju Kosova". Pojedine organizacije na Krimu i jugoistoku Ukrajine u kojima mnogi govore ruski jezik, prete da će otcepiti te teritorije ukoliko se vlasti u Kijevu opredele za ulazak u NATO. Ambasador Azerbejdžana Agšin Mehdijev je osudio "agresivni separatizam" na teritoriji članica GUAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan, Moldavija). Nagorno-Karabah, teritorija koju u okviru Azerbejdžana nastanjuju pretežno Jermeni, od početka devedesetih se oružanom borbom otcepila.