Bugarski vozovi 200 na sat u EU

Blic

Bugarski vozovi će za par godina moći da putuju brzim kolosekom i do 200 kilometara na čas zahvaljujući dotaciji Evropske unije od 580 miliona evra za modernizaciju infrastrukturne mreže u ovoj zemlji koja je, zajedno sa Rumunijom, postala članica evropske porodice 1. januara 2007.

„Ulazak u Uniju je Bugarskoj u pravom smislu reči otvorio prozor u svet“, kaže nam jedan mladić na ulicama Sofije.

„Kad se govori o prednostima EU članstva, obično se spominju ekonomski pokazatelji poput rasta privrede, pada stope nezaposlenosti i snažnog priliva investicija koji stimuliše domaću privredu. Među argumentima se često navode i mogućnost slobodnog putovanja u sve evropske zemlje, razmena u sferi kulture i obrazovanja, koja širi vidike mladom pokolenju.

Ali najvažnije je osećanje sigurnosti proisteklo iz saznanja da smo postali deo visokorazvijene zajednice i član unije koja ima budućnost“, objašnjava naš slučajni sagovornik.

Ipak, i Bugarska i Rumunija ostaju najsiromašnije u EU. Anketa Evrostata, evropske statističke agencije, pokazala je da se od prvih deset najsiromašnijih regiona u Uniji, pet nalazi u Bugarskoj, a pet u Rumuniji. U nekima od njih stanovnici su skoro četiri puta siromašniji od standarda EU.

Novopridošle članice su takođe ispod polovine proseka EU u primeni inovacija, posebno u sposobnosti da investicije i obrazovanje prenesu u inovativne proizvode.

Iako je Bugarska po ulasku u Uniju postala jedna od najpoželjnijih destinacija za investicije, neki investitori se žale da im život zagorčava hronična korupcija i kriminal. Kažu, u Bugarskoj je gotovo nemoguće investirati bez plaćanja mita i pogađanja s mafijom, a situacija je gora nego u susednoj Rumuniji, koju je Transparensi internešenel svrstao u najkorumpiranije zemlje EU.

„To nije sprečilo investiranje, ali je zasigurno razlog za zabrinutost i čini Bugarsku manje konkurentnom u odnosu na druge destinacije u istočnoj Evropi“, ističe tim povodom Džon Levi, analitičar Grupe Evroazija.

Sofija se hvali da privuče godišnje oko šest milijardi evra stranih investicija. Prošle godine skoro polovina te sume otišla je u izgradnju i nekretnine, a najpopularnija je obala Crnog mora, gde se za 1.000 evra i manje po kvadratu može kupiti, ako je suditi po reklamama, stan „luks“ klase.

Ova zemlja ima privredni rast među najdinamičnijim u EU. Prognozirani rast Bugarske za ovu godinu je 5,8 odsto, a za iduću 5,6, dok se očekuje povećanje BNP ove godine od dva odsto, a iduće od 1,8 odsto, i pored globalne kreditne krize i rasta cena nafte.

Uslovi za poslovanje su se poboljšali sa jedinstvenom poreskom stopom od 16% i usaglašavanjem zakonodavstva sa zakonima EU, standard građana raste.

Sledeći korak je priključenje evrozoni, koje se, ako se ostvare planovi, očekuje 2014.

Bugarsku muči inflacija

Inflacija u Bugarskoj dostigla je 14,6 odsto u aprilu na godišnjem nivou, što je iznad martovske stope od 14,2 procenta. Hrana je u aprilu bila skuplja za jedan procenat u odnosu na mart, dok su proizvodi van prehrambenog sektora poskupeli za 0,3 odsto a usluge za 0,1.

Bugarska 2006 2007

Nominalni BNP*

25,1

26,7

Nominalni BNP po stanovniku

3.264

3.756

Indeks cena robe široke potrošnje**

6,5

12,5

Stopa nezaposlenosti (%)

9,1

6,9

Direktne investicije*

5,9

6,1

Izvoz robe*

16,2

18,2

Uvoz robe*

20,9

24,5

(Izvor: Bugarska narodna banka)* u milij. evra; ** promena u %