Podrška Edvardsa – dar s neba za Obamu

Mogućnost da senatorka Klinton preokrene trku postoji samo teorijski: do kraja sezone morala bi da pobeđuje s najmanje 80 odsto glasova, dakle da napravi čudo u državama koje su naklonjene Obami

Ubedljiv poraz na prošlonedeljnim predizborima u Zapadnoj Virdžiniji senatora Baraka Obamu nije preterano uzbudio, ali ne toliko zbog toga što je takav ishod svako iole upućen i očekivao, koliko zbog događaja koji su prethodili izborima i onima koji su usledili narednih dana. Naime, vikend uoči izbora u „duvanskoj državi“, Obama je konačno uspeo da sustigne senatorku Hilari Klinton po broju pridobijenih „superdelegata“. To je, izvesno, ključa odluke o tome ko će za demokrate trčati u novembru protiv republikanskog predsedničkog kandidata DŽona Mekejna.

Pravi dar sa neba usledio je narednog dana: Obami je stigla podrška od jednog od rivala s početka trke, senatora DŽona Edvardsa, inače kandidata za potpredsednika SAD na poslednjim izborima. Time je rešena nedoumica svih nedomica, koja vlada još od 30. januara kada se ovaj uticajni političar povukao iz trke .

Obami je njegova podrška, kao uostalom i svaka koja dolazi od demokrata „velikog kalibra“ značajna, ali ova je nekako posebna. Najpre, Edvardsovih šest od 11 delegata koje je osvojio u prvom mesecu sezone predizbora odmah je najavilo da će na stranačkoj konvenciji podržati senatora iz Ilionoisa, a tim putem krenulo je i 16 od 28 Edvardsu sklonih superdelegata, čime je Obama prešao u vođstvo i u toj kategoriji, dugo vremena jedinoj u kojoj je senatorka Klinton bila superiornija. Tajming saopštavanja podrške uslovio je upravo poraz u Zapadnoj Virdžiniji. Struktura birača u toj državi, kao i u okolnim u kojima je odreda pobeđivala Klintonova, upravo je ciljna grupa kojoj se Edvards obraćao tokom svoje kampanje. Edvards svojom podrškom želi da određene grupe birača – starije, neobrazovane i pripadnike radničke klase, u velikoj meri naklonjenih Klintonovoj – ohrabri. Po njemu je Obama dobar izbor, kadar da ulaskom u Belu kuću ispuni njihova očekivanja, pre svega na polju ekonomije. Koliko će Edvardsova podrška imati odjeka kod birača, prvi put će biti testirano već u utorak, na predizborima u Kentakiju – opet jednoj od država koja slovi za naklonjenu senatorki Klinton. Ako već ne može da je dobije, Obamin je cilj da pobeda njegove rivalke ne bude ubedljiva, te da pri deobi 51. delegata njemu ne pripadne manje od 20.

Istog dana izbori se održavaju i u Oregonu (na raspolaganju 52 delegata), na američkom severozapadu, gde je Obama dosad bio vrlo uspešan. Pobeda u toj državi i tesan poraz u Kentakiju, Obamu bi doveli na samo 70-tak delegata od „magične cifre“ od 2.025 delegata. NJih, naravno, neće uspeti da nakupi na preostala tri megdana – 1. juna u Portoriku (55 delegata) i 3. juna u Montani (16), odnosno Južnoj Dakoti (15), ali s ovim, po njega povoljnim trendom izjašnjavanja superdelegata, postoji mogućnost da poslednji dan sezone unutarstranačkih izbora bude samo potvrda njegovog trijumfa. Da li je njegova trenutna prednost (zasad Obama na svom saldu ima 1899 delegata a Hilari Klinton 1719) i nedostižna? Prema našim kalkulacijama mogućnost da senatorka Klinton preokrene trku postoji samo teorijski: do kraja sezone morala bi da pobeđuje s najmanje 80 odsto glasova, dakle morala bi da napravi čudo u državama koje su naklonjene Obami, i da pokupi najmanje 150 superdelegata, od oko 220 koliko pred vikend još nije izabralo stranu.

NJih, inače, Klintonova duže vreme pokušava da slomi na razne načine, gurajući pritom u drugi plan svoj izborni skor, ali zato ističući svoju sposobnost da pobeđuje u državama koje se na predsedničkim izborima redovno pokazuju kao ključne za konačni uspeh demokrata, kao i prednost svog iskustva u državnim poslovima. U agitovanju kakav je cirkularni i-mejl upućen svim neopredeljenim superdelegatima, ona „puca“ na sasvim logično očekivanje demokrata da pored one glavne, predsedničke trke, u novembru odnesu pobedu i na izborima za Predstavnički dom, i tako zadrže većinu u tom domu američkog Kongresa. Činjenica je da bez većine među zakonodavcima, američki predsednik ima težu situaciju, a Klintonova podseća da je pobede odnela upravo u za demokrate ključnim kongresnim okruzima – onima u kojoj su demokrate na poslednjim izborima 2006. godine pobedile republikanske kandidate i tako obezbedile većinu u Predstavničkom domu.

Denis Kolundžija

Poslato 17.05.2008