Kinezi očekuju Medvedeva

Politika

Kina će biti prva zemlja, van Zajednice nezavisnih država, koju će posetiti novi predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, saopšteno je, sa neskrivenim zadovoljstvom, u Pekingu još pre zvanične smene u Kremlju. Na poziv predsednika Hu Đintaoa, koji mu je upućen još 3. marta, zajedno s čestitkama povodom njegovog izbora za novog šefa ruske države, predsednik Rusije će boraviti u zvaničnoj poseti Kini 23. i 24. maja – osim ako vanredna situacija, izazvana katastrofalnim zemljotresom u Sečuanu, ne poremeti kineski diplomatski kalendar. Pre Kine Medvedev će posetiti Kazahstan.

Pozdravljajući dolazak predsednika Medvedeva u Peking, kineski ministar spoljnih poslova Jang Điječi podsetio je, u intervjuu ruskim novinarima, da Kina i Rusija već celu jednu deceniju neguju „strateško kooperativno partnerstvo”. Kina je spremna da to partnerstvo unapređuje u duhu Kinesko-ruskog sporazuma o dobrosusedskom prijateljstvu i saradnji.

Kinesko-ruska trgovina dosegla je prošle godine, naglim skokom od 44 odsto, vrednost od 48 milijardi dolara. To je pouzdan znak da će obim razmene do 2010. godine dostići iznos od 80 milijardi dolara, kako su se dve strane obavezale. Kina je postala treći po značaju trgovinski partner Rusije, dok se Rusija nalazi, među kineskim trgovinskim partnerima, na osmom mestu. Peking smatra da buduća saradnja treba da se, mimo energetike (uvoza nafte i gasa i izgradnje dve nuklearke na bazi ruske tehnologije u Kini) i klasične trgovine, usmeri na sofisticiranu tehniku, nauku, uzajamne investicije, transport, astronautiku, aeronautiku, informatiku, bankarstvo i zaštitu životne sredine. Kinezi su spremni da u rusku privredu investiraju 12 milijardi dolara do 2010. i pozdravljaju ruske investicije u Kini.

Zvaničnici, inače, ne propuštaju priliku da za jačanje strateškog partnerstva između dve sile i jačanje Sporazuma o dobrosusedskom prijateljstvu i saradnji, koji je omogućio da bilateralni odnosi dosegnu „najviši domet u istoriji”, odaju posebno priznanje bivšem predsedniku, a sadašnjem premijeru, Rusije Vladimiru Putinu. Duga granica između dva kolosa jedna je od najmirnijih i najstabilnijih u Aziji, uprkos potresima koje su na azijski prostor doneli ratovi u Avganistanu i Iraku.

U novembru prošle godine Putin je u Kremlju uveravao premijera Ven Đijabaoa da se ruska politika prema Kini neće menjati po njegovom odlasku sa predsedničkog položaja i da „Rusija, kakva god da bude njena domaća situacija, ostaje privržena jačanju kinesko-ruske strateške saradnje”.

Međutim, kako je smena u Kremlju svetski događaj, Kinezi njen značaj ne vrednuju samo sa stanovišta kinesko-ruskog strateškog partnerstva. Vrlo su pomno, iako bez mnogo javnih znakova, procenjivali moguće posledice te smene po odnose između velikih sila, posebno između Rusije, na jednoj, i SAD i Evropske unije, na drugoj strani, jer se eventualni novi tokovi, u međuzavisnom svetu, neminovno moraju ticati i Kine.

Ako su, prošle jeseni, prednjačili u oproštaju od Putina, sada među prvima žele da srdačno dočekaju Medvedeva. Prema oceni jednog hongkonškog komentatora, kineska diplomatija se u ruskom interegnumu trgla iz zimske hibernacije i ovog proleća ušla u neviđenu dinamiku – u očiglednom nastojanju da Kinu stalno drži u dioptriji kremaljskih stratega.

Hu se lično oprostio od Putina (13. marta) sa mnogo dobrih želja. Zahvalio se i na pomoći Rusije na ublažavanju teških zimskih elementarnih nepogoda koje su bile zadesile Kinu. Dan kasnije, ministri odbrane Anatolij Serdjukov i Cao Gangčuan uspostavili su „vrelu liniju” između dva ministarstva. Putin i Medvedev su, čestitajući u odvojenim porukama Hu Đintaou ponovni izbor za predsednika (18. marta), pozdravili saradnju dve zemlje na jačanju svetskog mira i bezbednosti i izgradnji multipolarnog sveta. Jang Điječi je zvao Sergeja Lavrova (24. marta) da se s njim dogovori o poseti Medvedeva i da izrazi veliko zadovoljstvo zbog uspešne strateške saradnje. A u Pekingu su (19. aprila) održane zajedničke stručne „konsultacije o strateškoj stabilnosti” – neka vrsta uzajamnog opipavanja pulsa pred predsedničku inauguraciju Medvedeva i izbor Putina za premijera – posvećene zajedničkim akcijama na međunarodnoj sceni.

Dok se na Zapadu novi stanar Kremlja najčešće vidi u jakoj senci starog predsednika, Kinezi procenjuju da je za kontinuitet ruske politike, koju oni smatraju najboljom po razvoj i međunarodni ugled Rusije, veoma važno upravo to što je Putin za naslednika predložio svog najbližeg saradnika i saveznika. I kineski lideri, od Deng Sjaopinga do danas, sami su sebi nalazili i predlagali naslednike.

Kinezi dobro poznaju Medvedeva, posebno njegovu političku čvrstinu i pregovaračku spretnost. Kao prvi vicepremijer ruske vlade on je, poslednjih godina, bio stalni partner gospođe Vu Ji, potpredsednice vlade, „gvozdene ledi” kineske ekonomske diplomatije. Njih dvoje su inicijatori mnogih od desetina velikih zajedničkih projekata. U kineskim vladinim krugovima Medvedev važi sa savesnog izvršioca Putinove strategije prema Kini, posebno u oblasti energetike i energetske bezbednosti.

„Medvedev će u spoljnopolitičkim odnosima Rusije sa velikim silama dati prioritet Kini”, tvrdi profesor Su Tao iz Instituta za savremene međunarodne odnose. „On je bio taj koji je obavljao glavni posao u primeni Putinove velike strategije. To znači da će on zadržati Putinov spoljnopolitički kurs”.

Kinezi se mogu nadati da će im predsednik Medvedev, koji je dugo godina bio i predsednik „Gasproma”, najmerodavnije objasniti zašto kasni dogovorena izgradnja ruskog naftovoda od Sibira do Kine. A Medvedev se može nadati da će Kinezi prvi podržati njegovu želju da Rusija, već ove godine, uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Dragoslav Rančić

[objavljeno: 18/05/2008.]