Toroman s Irancima u Pekingu

Politika

Odavno je Rajko Toroman otišao iz srpske košarke, a mediji su sporadično prenosili informacije šta je uradio u Grčkoj, Belgiji, Holandiji, Poljskoj, Kini i na Kipru. Tako je i iz dalekog Irana prošle godine stigla štura vest da su košarkaši ove zemlje predvođeni srpskim stručnjakom postali prvi put u istoriji azijski prvaci, što je istovremeno značilo i učešće na 29. olimpijskim igrama u Pekingu (8-24. avgust).

Da je Toroman talentovan trener videlo se odmah po okončanju igračke karijere, kada je preuzeo radnički klub IMT, posle njegovog najvećeg uspeha, osvajanja Kupa Jugoslavije (trener Dragan Šakota). Padali su pred popularnim „traktoristima” i evropski prvak Jugoplastika, najbolji tim u istoriji srpske košarke, Partizan, s Divcem, Đorđevićem, Grbovićem, Savovićem i Nakićem i Crvena zvezda koju je preporodio Moka Slavnić. Ubrzo je postao selektor mlade reprezentacije Jugoslavije (bronza na EŠ u Turskoj), a na evropskim šampionatima u Italiji i Grčkoj (zlatne medalje), bio je asistent Dušanu Ivkoviću. I onda je krenuo „trbuhom za kruhom”.

Kada je četiri meseca pre održavanja Azijskih igara preuzeo selekciju Irana, malo ko je mogao i da sanja o tituli, a o Olimpijskim igrama još manje. Toroman trenutno sprema ekipu za Peking, a ukoliko Irance neko potceni, mogao bi da prođe kao naš nacionalni tim u duelima s „tamo nekim” Novim Zelandom, Nigerijom ili Kinom. Uostalom, Toroman će biti jedini košarkaški trener s ovih prostora koji će učestvovati na najvećoj smotri sporta, a rivali Irana biće olimpijski šampion Argentina, evropski prvak Rusija, treća u Evropi Litvanija i ekipa iz kvalifikacija.

– Još se ovde prepričava naš trijumf u Japanu, mečevi s Kazahstanom u finalu i Libanom za titulu. Košarka je doživela veliku ekspanziju. U Teheranu izlazi 20 dnevnih sportskih listova, što je jasan pokazatelj koliko vole, pre svega fudbal, a zatim i ostale sportove, – istakao je Toroman.

Naš stručnjak kaže da su iranski košarkaši odskaču u fizičkim predispozicijama, da su prave atlete i da je najviše radio na taktici i disciplini u igri.

– Oni su kao vojnici, bespogovorno slušaju i rade kako ih učim, što je rezultiralo velikim napretkom za samo četiri meseca. Iako su očekivanja nacije velika, predsednik i ljudi iz košarkaške federacije su realni što se tiče učinka u Pekingu. Uostalom, Olimpijske igre i nisu naš krajnji cilj, već Svetsko prvenstvo u Turskoj, 2010. Reprezentaciju čine mladi igrači, prosečno stari 23 godine i s obzirom da svi žive i igraju u Iranu, ovaj sastav može dugo da traje. Želja nam je da u Pekingu odigramo najbolje što možemo i namučimo velesile i podignemo igru na viši nivo. Do sada su moji igrači samo na televiziji gledali olimpijskog prvaka Argentinu koja ima pet NBA zvezdi, a sada ćemo da se „kidamo” s njima.

Iskusni stručnjak tokom čitave sezone ima uvid u formu svakog igrača. Iranska liga broji 12 klubova, a pet su uvek u krugu favorita. Posećenost je na zavidnom nivou, a obrće se i veliki novac. Od stranaca najviše je Amerikanaca, a najkvalitetniji mogu mesečno da zarade između 30 i 40 hiljada dolara. Ipak, zaželeo se svakodnevnog rada, pa će od naredne sezone trenirati klub koji je 2007. bio šampion.

– Posle Pekinga ističe mi ugovor, ali prvi čovek košarkaške federacije mi je rekao da ću voditi nacionalni tim dok god budem želeo. Oni su i posredovali da dobijem klupski angažman, jer je to u interesu reprezentacije, – objasnio je Toroman.

Od 1. juna Iranci će gostovati u Srbiji, gde ih očekuju četiri kontrolne utakmice (Metalac, Megaishrana, Superfund, Novi Sad), a pre toga igrati na turnirima u Italiji, Australiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Zatim sledi američka turneja, što je iznenađujuće, imajući u vidu odnose ove dve zemlje u poslednjih nekoliko godina.

– Imamo poziv iz NBA. Amerikanci su pogledali snimke naših mečeva s Libanom i Katarom i 18. juna bi trebalo da stignemo u Solt Lejk Siti i odigramo nekoliko utakmica u Letnjoj ligi. Očigledno da u planu imaju i iransko košarkaško tržište, a sada im je zanimljiv Hamen Hadadi , momak od 218 cm koji je prošle godine trebalo da potpiše za Partizan. Procena Amerikanaca je da ćemo gubiti sa oko 20 poena razlike, što i nije strašno ako se ima u vidu nedostatak internacionalnog iskustva i jakih mečeva kod mojih igrača. Sve utakmice su u službi konačnog cilja: da Iran postane stabilan svetski košarkaški faktor.

M. Stojaković

[objavljeno: 18/05/2008.]