Dolar stao na “ludi kamen“

POKAZUJUĆI koliko je „narodni predsednik“, Džordž Buš bio je prošlog vikenda - pod dirigentskom palicom supruge Lore - zaista pravi domaćin jednog tradicionalnog američkog venčanja svoje mezimice Džene. Domaćin je, kažu, zasuzio nekoliko puta tokom te ceremonije, što se bar ne uklapa u imidž vrhovnog komandanta najmoćnije sile sveta, ali je, u svakom slučaju, priličilo svetkovini te vrste - mada, ovog puta, maksimalno van dometa novinara, ulogorenih oko ranča Bušovih u Krofordu, u Teksasu.

Američki svadbeni običaji, inače - kao i većina ostalih u ovoj zemlji - vuku korene iz tradicija i običaja drugih kultura. Prevashodno iz evropskih, iz kojih je stolećima na ove obale dolazila većina imigranata, dograđujući multinacionalnu mešavinu. Zajedničko je tim običajima da mogu da budu građanski - što će reći po jednostavnom i administrativnom protokolu (mada u Las Vegasu jača inicijativa da se i to osavremeni sklapanjem bračne zajednice preko Interneta, uz dva svedoka) - ili verski, po kanonima crkve za koju se mladenci opredele.

Nesporeno je, međutim, da se verifikovanje „najsrećnijeg dana u životu“ pretvorilo u jedan neverovatno razgranat biznis, čiji se godišnji promet meri milijardama i milijardama dolara. I sve to u jednoj kombinaciji nekih zaista lepih običaja i trenutaka za pamćenje, ali i kiča koji se, valjda može pronaći samo na ovoj američkoj teritoriji. U evidenciji je više od 20.000 firmi čiji je biznis vezan za ceremoniju venčanja - od onoga što mu prethodi, pa do onoga što vremenom neminovno sledi, kad se, posle medenog meseca, slegne sva prašina. Koliko da se zna, tom cifrom nisu obuhvaćene i advokatske kancelarije specijalizovane za brakorazvodne parnice.

„Planeri venčanja“ pretvorili su se vremenom u nezaobilazni svadbeni servis današnje Amerike i njihovo angažovanje se apsolutno podrazumeva u svakoj ovdašnjoj kući koja drži do sebe. Planeri su, po pravilu, ženska profesija. Non-stop kontaktiraju sa mladinom stranom, stupaju na scenu mesecima pre zakazanog datuma i njihove preporuke su omeđene jedino

dimenzijama budžeta predviđenog za tu priliku.

U nadležnosti im je sve - od organizovanja „devojačke večeri“ - i to je ovde institucionalizovano, uz prigodne poklone udavači, rentiranje muških stripera i odgovarajuće alkoholisanje - do pripremanja teksta zavetne besede pred oltarom i pratećeg višečasovnog slavlja. Tu već nema pravila, osim onog, nepisanog, da je ceh za to slavlje (ovekovečeno digitalnim kamerama za jednokratnu upotrebu, koje, pored cveća, čekaju svatove na svakom stolu svadbenog ručka) neuporedivo veći od onoga što je svojevremeno, prilikom planiranja tog cirkusa, bilo dogovarano.

Tradicija je u SAD da mladina strana snosi sve svadbene troškove, bez obzira na troškove i dimenziju slavlja. Nije poznato kad je i kako nastao taj običaj, ali čini se da je to veoma lepa američka tradicija. Bar gledano iz ugla porodice mladoženje.

SARAJLIJE KOPIRAJU

SARAJEVO - U kancelariji notarke Vesne Softić sklopljen je, po ugledu na ustaljenu praksi u Americi, prvi predbračni ugovor u BiH. „Mladoženja je kupio stan, koji je uknjižen na njegovo ime, ali mlada je u njega uložila veliku količinu novca“, kaže Softićeva. „Prema sadašnjem zakonu u slučaju razvoda na pola se deli sva zajednički stečena imovina. Pošto je mladoženja stan uknjižio pre braka, mlada bi izgubila sva prava, ukoliko bi se njenom dragom nešto dogodilo“. Napominje da je zakon prilično nepravedan, jer podela bračne imovine na pola diskriminiše bračnog druga koji je unosio veći deo novca u zajednicu. D. S.

POKLONI SA SPISKA

MESECIMA pre venčanja mladenci se registruju u nekoj boljoj radnji ili robnoj kući, na čiji se internet-portal postavlja spisak stvari koje će im biti potrebne za budući zajednički život. I to se sve obavi blagovremeno - bez dupliranja poklona, a pogotovu bez prekomernog trošenja na nepotrebne stvari.

POSLE SVEGA

POSLEDNjA nacionalna statistika za 2006. godinu upozorava da je procenat razvedenih brakova prešao 52 odsto, po čemu SAD drže primat u svetu.