“Kirš“ nije u modi

PROIZVOĐAČI žestokih pića u Švajcarskoj bore se za opstanak. Kažu da od rakije ne mogu više da žive i da i onako malu proizvodnju dodatno smanjuju. Preti zatvaranje mnogih pečenjara rakije. Pre pet godina u ovoj zemlji bilo ih je 683, a sada samo 254. I dok je pre dve godine proizvedeno 15.500 hektolitara rakije, danas se to svelo na 9.000 hektolitara. Razlog - slobodan uvoz žestokih pića iz zemalja Evropske unije koje su im smanjile cenu, kao i smanjena potražnja domaćeg stanovništva za ovom vrstom proizvoda.

- Šljivovica i „kirš“ (specijalna i veoma poznata švajcarska rakija od višanja) danas više nisu u modi. Švajcarci sada više vole strani alkohol, pre svega viski i votku. - Trenutno su ova pića na vrhu liste potrošnje žestokih pića - kaže Serđo Majer, naučni saradnik Saveznog upravnog odbora za pitanja alkohola.

Do pre osam godina domaća rakija je na ovdašnjem tržištu bila privilegovana i zaštićena. I tada je cena bila visoka, ali cena uvoznih, stranih pića

bila je duplo veća. Tada se za flašu viskija „džoni voker“ plaćalo oko 40 franaka.

I dok su cene stranih pića snižene, domaće rakije su skupe. Flaša od sedam decilitara dobre rakije od višnje, šljive ili kajsije, ne može da se kupi za manje od 35 franaka, dok ona uvezena iz Nemačke košta za trećinu, ili polovinu manje.

- Ko hoće da opstane mora da se prilagodi, da nađe neki drugi put i potrošačima ponudi nešto specijalno, nešto što su spremni dobro da plate - kaže Majer.

ŠVAJCARSKA VOTKA

ROLF Lang, šef marketinga najveće švajcarske fabrike žestokih pića „Divisa AG“ u Vilisau, kaže da su izgradili „drugu nogu“ za opstanak. To praktično znači da proizvode razne alkoholne koncentrate koji se piju tako što se mešaju sa vodom - i sa tim imaju uspeha. A imaju sluha i za potrebe tržišta, pa i oni sada proizvode, na primer, votku - koja nema odrednicu ruska ili poljska - već se jednostavno zove „švajcarska votka“.