Pomen izbornoj volji Novosađana

Građanski list

Prošao je gotovo ceo mesec od lokalnih izbora a Novi Sad još nije dobio novu gradsku vlast. Ne samo što se vlast nije formirala već nema ni naznaka da će se to desiti, a navodno su zvanični pregovori počeli tek juče. Ko s kim pregovara – može se samo nagađati i pretpostavljati, jer su se demokrate izjasnile da jedino sa Srpskom radikalnom strankom neće sarađivati, a da su ostalim učesnicima gradskog skupštinskog života vrata otvorena. Posebno svetlo na pregovore baca tajnoviti stav demokrata da detalje o razgovorima s potencijalnim partnerima ne iznose u javnost, pa će se u narednom periodu u medijima svašta pojavljivati kao istinite tvrdnje. Iz DS-a od početka poručuju da će se vlast brzo formirati, šireći među građanima lažni optimizam, jer su Novosađani već kivni i razočarani što izbor vlasti nije pitanje volje birača, već dogovora između stranaka u Beogradu. Zapravo, sve je postizborni partijski paket buduće srpske vlade.

Iako Socijalistička partija Srbije u Novom Sadu nije prešla cenzus, ozbiljno se razmatraju opcije da i njima pripadne deo kolača novosadske vlasti, a sve kako bi se privoleli da formiraju srpsku vladu s Demokratskom strankom. Ta trgovina ide u nedogled, pa nikog ne treba da iznenadi ako kadar socijalista zasedne u direktorske fotelje gradskih preduzeća, a spisak upravnih, nadzornih, školskih i drugih odbora bude beskonačan. Da nisu gadljivi na vlast pokazuju i članovi Liberalno-demokratske partija, koja je navodna spremna da pruži podršku koaliciji demokrata sa socijalistima, a koja stidljivo pokušava da izboksuje bar jedno rukovodeće mesto u vojvođanskoj prestonici.

Mora se pomenuti i političko-izborni produkt demokrata Maju Gojković, koja jednostavno mora ostati na vlasti, pa makar i ne bila gradonačelnik, jer sledi dug period od četiri godine opozicionisanja. Kad čovek stavi prst na čelo i razmisli koliko se to ljudi mora namiriti iz novosadskog budžeta, jasno je da nema šanse da svi u budućoj vlasti budu zadovoljni, pa je onda bolje da svi ostanu nezadovoljni. Jer, ako stvari ne postave tako, podmetanje međusobnih klipova krenuće odmah po ulasku u Skupštinu grada. To radikalima otvara put da 2012. ponove uspeh iz 2004. godine i lako povrate vladavinu u Novom Sadu. Možda radikali neće čekati četiri godine na nove izbore, jer, kako je sve krenulo, nije isključeno da opcija novog poigravanja s biračima i trošenja para nadvlada razum i interes građana.

Liga socijaldemokrata Vojvodine čeka demokratsku ruku, a spisak zahteva i ustupaka već je sastavljen. I dalje LSV tvrdi da Maju ne želi u blizini, a ubeđeni su da cela situacija njima ide u prilog, jer smatraju da bi na novim izborima prošli još bolje, baš zbog nedefinisanog kalkulisanja demokrata. Sutra će se saznati kada će biti konstitutivna sednica i koju će taktiku zauzeti radikali. Hoće li zasedanje biti uskoro, pa na sednici neće biti većine, ili će se pak radikali ugledati na Beograd, pa tek u julu pozvati odbornike? A dok se to ne desi, aktuelnom rukovodećem kadru u gradu omogućiće da se baškari u preduzećima ne radeći ništa za velike pare.

Najpotresniji scenario bio bi da Beograd naloži novosadsku romansu između DS-a i DSS-a. Ako se ima u vidu da će DSS u Skupštini grada predstavljati ljudi što su četiri godine aktivno učestvovali u vlasti s radikalima, jasno je da se beogradski vrh DSS-a nije odrekao osoba koje su dovele na vlast radikale u Novom Sadu, iako su svih ovih godina govorili suprotno. Mora se priznati da novosadskim demokratima nije lako, pogotovo kad se zna da i nemaju baš neku autonomiju prilikom izbora budućih koalicionih partnera. Pri tom je budžetna slika Novog Sada katastrofalna, pa preuzimanje vrućeg krompira, to jest prazne gradske kase ne daje prostora za brze promene. To previše i ne zanima Novosađane, koji su svoje rekli 11. maja, a sada već pale sveće pred Gradskom kućom u pomen dolazećoj-odlazećoj demokratskoj vlasti.