Volonteri naljutili Novku Mojić

Građanski list

Tokom jučerašnje akcije na Štrandu povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama nasilja volonteri koji je trebalo da dele edukativni materijal Centra za socijalni rad u jednom momentu izgubili su se bez traga. Dok je članica Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici i deci Novka Mojić razgovarala s novinarima na ulazu, volonteri su otišli na drugu stranu novosadske plaže, gde im se izgubio trag. Mojićeva je sačekala oko pola sata i napustila akciju, uz komentar da je sve što se dogodilo, zapravo, opstrukcija sada već odlazećeg direktora Centra za socijalni rad Jovana Kočiša.

Pola sata nakon odlaska Mojićeve pojavili su se volonteri i predstavnici Centra za socijalni rad, a rukovodilac Sigurne dečje kuće Milica Čamangos istakla je da je nastao nesporazum i da nije reč o Kočiševoj opstrukciji, već su volonteri samoinicijativno otišli s ulaza na plažu ne bi li podelili promotivni materijal na drugom kraju Štranda. Od Kočiša juče nismo uspeli dobiti komentar u vezi sa svim što se dogodilo na Štrandu.

Akcija Centra za socijalni rad i Sigurne ženske kuće pod nazivom "Nasilje kao opasna pojava koju treba iskoreniti" održana je, dakle, na Štrandu, a volonteri su delili promotivni materijal.

Mojićeva je pre odlaska napomenula da je Sigurna ženska kuća novi celovit oblik društvene zaštite žena i dece ugroženih nasiljem. Adresa ove ustanove zbog sigurnosti štićenica nije poznata javnosti. U okviru Sigurne ženske kuće funkcioniše internet savetovalište, novi oblik rada sa žrtvama porodičnog nasilja. Ovaj vid pomoći obuhvata komunikaciju stručnog tima Sigurne ženske kuće sa žrtvama porodičnog nasilja putem onlajn savetovanja, pri čemu je omogućena i zagarantovana potpuna anonimnost korisnika. Internet savetovalište dostupno je svakog radnog dana 24 sata na adresi www.csrns.org.yu/forum.

Žene su, kao i deca, izložene fizičkom i seksualnom zlostavljanju. Žene su izložene ekonomskom i psihičkom zlostavljanju, a deca često bivaju zamemarivana od roditelja. Tako se deca lišavaju hrane, zdravstvene nege, lekova, obuće, odeće, te pojedini roditelji ne vode računa o dečjem izgledu, rastu, razvoju bezbednosti... Deca se zlostavljaju i kad se navode da piju, prose, skitaju, uzimaju drogu, rade za druge ono što nije primereno njihovom uzrastu i tako dalje.

Kako je napomenula rukovodilac Sigurne dečje kuće Milica Čamangos, u ovoj ustanovi trenutno boravi 15 mališana – pet beba i desetoro dece od tri do 18 godina., a među njima ima i žrtava trgovine ljudima. Uglavnom, u Sigurnu dečju kuću, kako je Čamangosova kazala, dospevaju veoma lošeg zdravstvenog stanja, neuhranjeni i neuredni. U ovoj ustanovi provode oko deset dana. Deca su uglavnom strani državljani, mahom iz Albanije i Turske, a preko naše države žele ilegalno da pređu u Italiju. Ipak, decu koju policija uhvati na graničnim prelazima dopremaju u Sigurnu dečju kuću, gde ostaju dok traje proces vraćanja u matične države.

Sigurna dečja kuća u Novom Sadu, prva ustanova ovakvog tipa u našoj zemlji, zbrine godišnje više od 200 zlostavljane i grubo zanemarivane dece iz Novog Sada i okolnih mesta. Ustanova raspolaže sa 20 mesta, koja su skoro uvek popunjena (rekord je 28 štićenika).

Hraniteljske porodice ili usvajanje

Deca koja su zbog različitih razloga izdvojena iz porodica u ovoj ustanovi dobijaju smeštaj i hranu, uz vaspitno-pedagoški rad. Dužina njihovog boravka u Sigurnoj kući zavisi od prirode problema.

Posle boravka u ovoj ustanovi deca odlaze u srodničke ili hraniteljske porodice, kao i ustanove za trajni smeštaj, dok deca koja su trajno oduzeta od roditelja idu na usvajanje.