Ili akcija države ili crno leto na putevima

Damir Odalović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja upozorova

Blic nedelja, 6. jul 2008.

Blic

Damir Odalović

Foto: J. Vučetić

U julu i avgustu, u saobraćajnim nesrećama može da pogine 200 ljudi, a više od 4.000 da bude povređeno, ukoliko država ne preduzme hitne i odlučne mere i preseče opasan trend na domaćim putevima - upozorova Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Na pitanje šta bi valjalo uraditi da se crne prognoze ne ostvare, Okanović odgovara:

- Neophodna je intenzivnija policijska kontrola saobraćaja, pojačana medijska propaganda i hitno donošenje novog zakona o bezbednosti saobraćaja. Po bezbednosti saobraćaja, Srbija je na dnu evropske i svetske lestvice. Na 100.000 vozila imamo 46 poginulih. To je pet puta više žrtava nego u Velikoj Britaniji, ili sedam puta više u odnosu na Norvešku. Po ovim neslavnim brojkama, od zemalja u okruženju, samo je Crna Gora ispred nas. Naše vozače karakteriše i neshvatljiva nedisciplina za volanom, veliki broj konflikata, uključujući tuče i čak ubistva - iznosi direktor Okanović.

Dok se u ozbiljnijim zemljama cela javnost digne na noge zbog učestalih saobraćajki, kod nas se licitira brojem poginulih i visinama kazni. Okanović smatra da se broj strašnih slika na drumovima neće smanjiti dok država ne pokaže odlučnost i volju i počne da rešava ovaj sve veći problem za Srbiju.

- Nekoliko puta smo javno pozivali političke partije da jasno kažu kakav je njihov komentar činjenice da je broj poginulih u saobraćaju veći od ukupnog broja ubijenih, nastradalih u požarima, eksplozijama, nesrećama na gradilištima ili rudnicima... Očigledno je odsustvo političke volje da se rešava ovaj problem - smatra Okanović.

U Srbiji pogine 46 vozača na 100.000 vozila. Foto: A. Matijašević

Da država može u ovom trenutku efikasno da reaguje, pokazuje primer iz 2002. godine, kada je doneta odluka da saobraćajna policija, uz svesrdnu medijsku podršku i kampanju, pooštri kontrolu vezivanja pojaseva.

- U odnosu na 2001. godinu, kada je u saobraćajkama izgubilo život više od 1.200 ljudi, 2002. je broj poginulih smanjen za trećinu. Narednih godina, kako je kontrola slabila, rasla je krivulja smrti na srpskim saobraćajnicama. I dok je 2002. godine 95 odsto beogradskih vozača vezivalo sigurnosne pojaseve, danas to čini samo 28 odsto - ističe Okanović.

Uz ljudske žrtve, danak saobraćajnim nesrećama plaća se i ogromnom materijalnom štetom, koja po nekim procenama godišnje doseže do milijardu evra, što predstavlja jedan i po do dva odsto bruto nacionalnog dohotka. Zato su pre nekoliko godina predstavnici Svetske banke u razgovoru sa srpskim zvaničnicima ironično primetili: „Vi ste bogata zemlja kad možete toliki deo nacionalnog dohotka da bacate na takve stvari.“

Ilustracije radi, pomenuti iznos je dvostruko veći od budžeta koji se izdvaja za kompletno obrazovanje u Srbiji, odnosno ravan je trećini budžeta namenjenog zdravstvu.

- Jedna trećina svih bolničkih kreveta u Srbiji popunjena je povređenima u saobraćaju. Kada ne bi bilo toliko povređenih, može da se zamisli koliko bi bolje usluge naš zdravstveni sistem mogao da pruži drugim pacijentima - navodi Okanović.

On dodaje da je posebno neshvatljivo što nacrt novog zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je urađen još pre više od tri godine, a još nije krenuo u proceduru i čami u nečijoj fioci.

- Ne znam ko koči usvajanje novog zakona, ali ako imate zakonski projekat koji tri puta kreće u proceduru i nikako da stigne do vlade, onda to nije slučajno. Naravno, novi zakon nije čarobni štapić koji će sve da promeni preko noći. Ali, po našim procenama, primena novih odredbi bi u narednih pet godina prepolovila broj poginulih. Jer, smrt u saobraćaju nije elementarna nepogoda, već nešto što se može i predvideti i sprečiti - naglašava direktor Okanović.

Subota najkritičniji dan

Smrtonosni srpski drumovi svakoga dana u proseku „ugase“ tri života. Na tri poginule osobe, statistički gledano, svakodnevno ide 50 povređenih i 175 saobraćajnih nezgoda. Stradaju svi - vozači, pešaci, deca, motociklisti... Najsmrtonosniji meseci tek dolaze, pa se, kao i svake godine, u julu i avgustu očekuje veliki skok broja poginulih u saobraćaju. Osim ova dva letnja meseca, najviše udesa sa smrtnim ishodom dogodi se u oktobru. Kritični ili crni dan sa najvećim brojem smrti i nezgoda u saobraćaju je subota, a vreme između 17 i 19 sati. Iako se najteži udesi često dešavaju na magistralnim i regionalnim putevima, činjenica je da više od 70 odsto poginulih nastrada u naseljenim mestima. To su u velikoj većini mlade osobe od 19 do 25 godina. U skladu s tim, najviše teških saobraćajki izazivaju vozači u prvoj i šestoj godini vozačkog staža. Takođe, za više od 80 odsto udesa krivac je ljudski faktor, a glavni uzroci su neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola i nenošenje kacige.

Saveti vozačima i motociklistima

Damir Okanović savetuje vlasnicima četvorotočkaša da čim sednu za volan obavezno vežu pojas i uključe svetla.

- Ako se vozači budu pridržavali ovih pravila, mogućnost da postanu deo crne statistike smanjiće se za 70 odsto - kaže direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Istovremeno, Okanović motocikliste upozorava da na put ne kreću bez kacige i da stalno vode računa o opasnosti da mogu da se nađu u takozvanom mrtvom uglu vozača automobila ispred sebe.

Alarmantne brojke

godina

poginuli

povređeni

nezgode

2001.

1.275

19.906

61.711

2002.

847

14.736