Vesti » Večernje novosti 06.07.2008
Zatvaraju pa onda pitaju
Večernje novosti nedelja, 6. jul 2008.
Cvetković i Marinković napuštaju pritvor
DRAGAN Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković pušteni su na slobodu posle pet meseci pritvora. Da li će i koliko optužbe policije i tužilaštva protiv njih uopšte biti potkrepljene - ostaje da se vidi (a ako ne budu država će morati „debelo“ da odreši kesu i plati odštetu). Ipak, nesporno je pitanje koje već nedeljama postavljaju njihovi advokati, pa i javnost: zašto su trojica bivših funkcionera Crvene zvezde morali toliko vremena da provedu iza rešetaka, iako protiv njih nijedan svedok nije izneo konretnu optužbu. Čak, naprotiv... U nekom drugom pravnom sistemu, oni bi položili kauciju i verovatno istog trenutka bili u svojim kućama. Situacija u Srbiji je, međutim, pokazala da jemstvo, iz raznih raloga, još nije zaživelo.
Razlog više da se tako nešto postavi kao ozbiljno pitanje jesu slični slučajevi, raznih „mafija“ koje su se našle iza rešetaka i čiji su, neki članovi, relativno brzo napustili zatvorske ćelije, iako se terete i za dela sa mnogo „jačim“ kaznama od, na primer, Džajića.
Kako, uopšte, stoji stvar kod određivanja i produžavanja pritvora...
Prema rečima profesora krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr Gorana Ilića, najbolji primer za poređenje koliki značaj ima jemstvo su postupci protiv srpskog studenta u Americi Miladina Kovačevića koji se tereti da je surovo pretukao svog kolegu, i istraga koja se vodi protiv Džajića i Cvetkovića za zloupotrebu službenog položaja.
- Tu se vidi kako veliki pravni sistemi postupaju sa jemstvom kao institutom - obašnjava dr Ilić. - Suština je u tome da se u anglosaksonskom pravu, u Americi i Engleskoj, jemstvu daje prioritet u odnosu na pritvor. S druge strane, međutim, u kontinentalnom pravu, jemstvo nije toliko rasprostranjeno.
Ovaj stručnjak kaže da se prema Zakoniku u krivičnom postupku jemstvo određuje kao zamena za pritvor koji je određen osobi kod koje postoji opasnost od bekstva. Ali, pored njega, kao korisna se pokazala i mera zabrana napuštanja boravišta.
Kod ovih mera kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenih, uvek je pravilo da se mora odrediti najblaža mera ukoliko njome može da se postigne svrha, a to je da se obezbedi prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku - napominje Ilić. - Kod nas, svakako, ima prostora da se jemstvo mnogo više promeni.
Dr Ilić dodaje i da u prilog tome ide i podatak da je novi Ustav Srbije ukinuo pritvor nakon što se protiv nekoga podigne optužnica, za dela koja ne spadaju u najteža.
Kako sudije uopšte vagaju koliko „košta“ sloboda za određeno krivično delo? I da li je novac uopšte glavni faktor?
- Zakonik o krivičnom postupku kaže da se prilikom određivanja jemstva uzima u obzir, pre svega, težina krivičnog dela - objašnjava naš sagovornik. - Posle toga ide imovinsko stanje osobe koja daje jemstvo. Suština je da je za sudije dovoljno da neko dođe i ponudi određeni novac, ili stavi hipoteku na kuću za koju postoje jasni dokazi da je u njegovom vlasništvu, i tako pokaže spremnost da time garantuje da će se pojavljivati u postupku. To važi i za treći element koji je bitan za visinu određivanja jemstva, a to je imovinsko stanje onoga ko daje jemstvo. Vodi se računa i da li jemstvo nudi neko ko je veoma bogat ili neko ko je prosečnog imovinskog stanja.
Na pitanje da li sudije mogu da provere celu imovinu osobe koja nudi jemstvo, jer na primer, nije isto ako jednaku sumu novca nude i bogataš kome bi lakše palo da ostane bez novca, i onaj koji to nije, naš saovornik kaže da sudovi to nisu usvojili kao praksu.
- To je posao koji dugo traje i sudije ne ulaze u te detaljne analize. Vodi se računa o imovini okrivljenog, ali i o njegovim obavezama prema porodici. Sud ne bi smeo da ide preko granice koja bi dovela u pitanje izdržavanje okrivljenog i onih koje on prema zakonu mora da izdržava.
Predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, sudija mr Miodrag Majić, takođe kaže da se jemstvo u Srbiji ne primenjuje kao u nekim drugim državama. Ali, on napominje da bi trebalo uzeti u obzir i materijalne mogućnosti građana koji žive u tim državama, kao i težinu krivičnih dela koja se ovde čine.
- Vrlo teško će se sudija odlučiti da prihvati hiljadu-dve evra jemstva koje ponudi neko ko se tereti za krivično delo koje nosi veoma visoku kaznu zatvora - kaže Majić. - Jemstvo bi tu osobu trebalo da spreči da pobegne, a u ovom slučaju to nije realno.
Novac koji se položi kao garancija, deponuje se na račun banke čije ga službe zatim proveravaju. Međutim, da li se u praksi može dogoditi da okrivljeni, pogotovo ako se tereti za finansijske malverzacije, kao jemstvo ponudi oprani novac?
- Nažalost, mi nismo dovoljno uređeno društvo koje može automatski da proveri podatke u bankama i koliko su legalni tokovi na računima. Ostavlja se sudijama da iz nekih opštih saznanja o određenim osobama utrđuju i zaključuju da li oni imaju daleko veća sredstva kojima pokušavaju nešto drugo da maskiraju. To je dosta težak proces i možda se sudije zbog toga ređe odlučuju na taj korak u odnosu na neke druge sisteme. Kada bismo imali uređenije društvo u kome bi se daleko lakše utvrđivali legalni tokovi novca, a i kada bi imovinsko stanje građana bilo bolje, verujem da bi se ovaj institut daleko češće primenjivao.
KAKO SU BIVŠI ČELNICI PROSLAVILI SLOBODU
DŽAJIĆ UZ TELEVIZOR, CVELE SA PORODICOM
KAKO su Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, proslavili slobodu. Na ovo pitanje, za „Novosti“, odgovaraju njihovi branioci.
Advokat Dragan Savić, jedan od Džajićevih branilaca, kaže:
- Čuo sam se sa svojim klijentom. Presrećan je što mu je konačno omogućeno da se u daljem postupku brani sa slobode. Džajić je posle vesti o puštanju iz pritvora ostao da laži na VMA, jer u ponedeljak, posle kardiopregleda, trebalo bi da ga podvrgnu operaciji prostate. Sa njim su, od trenutka kako je pušten, supruga Branka i ćerke. Redovno ga posećuju, a zovu i za njegovo zdravstveno stanje, interesuju se mnogobrojni rođaci i prijatelji.
Džajićev advokat napominje i to da je njegov klijent noć pošto je pušten iz pritvora proveo mirno, u bolničkom krevetu, gledajući TV i čitajući štampu, obradovan što ga, posle pet meseci, više ne nadgleda i zatvorski čuvar.
Advokat Sead Spahović, branilac Vladimira Cvetkovića, kaže da se čuo sa svojim klijentom i da su obojica zadovoljni odlukom Vrhovnog suda Srbije. Spahović tvrdi da ne zna kako je Cvetković proveo prvu noć na slobodi, ali naglašava da pretpostavlja da je to bilo u krugu porodice i prijatelja.
Dragoslav Cvetković, advokat Miloša Marinkovića, u trenutku kad smo s njim stupili u kontakt bio je sa svojim klijentom. I on je za „Novosti“ rekao da nije prisustvovao slavlju, a sam Marinković nam je rekao: - Ne znam šta bih komentarisao. Naravno da sam srećan što više nisam u pritvoru i u CZ. Ukidanje pritvora i puštanje na slobodu proslavio sam mirno, u krugu porodice.
J. D. LJUTIĆ
ŠTA PROPISUJE ZAKON O KRIVIČNOM POSTUPKU
1. Pritvor se može odrediti samo ako se ista svrha ne može ostvariti nekom drugom merom
2. Dužnost je svih organa da postupaju sa naročitom hitnošću ako je okrivljeni u pritvoru
RAZLOZI ZA ODREĐIVANJE PRITVORA
1. Ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela
2. Protiv osuđenog prvostepenom presudom na pet godina ili težu kaznu
3. Ako se lice krije, ne može se utvrditi identitet ili postoji opasnost od bekstva
4. Ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti ili sakriti tragove, odnosno da će ometati svedoke
5. Ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti delo
6. Ako uredno pozvani optuženi očigledno izbegava glavni pretres
7. Ako je za delo propisana kazna preko deset godina, a okolnosti izvršenja su osobito teške
TRAJANJE PRITVORA
1. Policijsko zadržavanje može trajati najviše 48 časova
2. Istražni sudija pritvor može produžiti za još mesec dana
3. Sudsko veće može odrediti pritvor još najviše dva meseca
4. Veće Vrhovnog suda može pritvor produžiti još najviše tri meseca
5. Ako se po isteku šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni se mora pustiti na slobodu
PRITVOR KAO KAZNA
ZA vreme policijske akcije „Sablja“ nisu bili retki slučajevi da je pritvor pre bio kazna za okrivljenog nego mera obezbeđenja njegovog prisustva. Među 11.665 privedenih, bile su i sudije, političari, ali i „obični“ građani koji su proveli nedelje iza rešetaka, a da protiv njih nije podneta ni krivična prijava, a kamoli podignuta optužnica. Primer za to su bivši funkcioneri DB Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović koji su bili u pritvoru više od dva meseca. Odatle su pravo izručeni Haškom tribunalu, koji ih danas označava kao pritvorenike koji su se dobrovoljno predali, jer su bili - protivpravno uhapšeni!
PROPALA JEMSTVA
1. Supruga bivšeg predsednika SRJ, Mirjana Marković, ponudila je jemstvo od 15.000 evra, kako bi za njom bila povučena poternica i ukinut pritvor. Pošto se nije pojavila na zakazanom suđenju, predsednik sudskog veća je opozvao odluku, a novac je uplaćen kao vanredni prihod u korist pravosudnog budžeta Srbije.
2. Vlasnik propale štedionice „Jugoskandik“, Jezdimir Vasiljević, ostao je bez vile na Dedinju. Gazda Jezda je još 2001. godine ponudio sudu jemstvo, nekretninu, ali kako se nije pojavio na nekoliko suđenja tokom 2006. godine, sud je odlučio da mu se kuća od 524 kvadrata, vrednosti pola miliona evra, oduzme.
KAKO SU PRITVARANI I PUŠTANI:
DRUMSKA MAFIJA
KRAJEM novembra 2006. godine Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv 53 osobe zbog sumnje da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, od jula 2004. do maja 2006. godine izvršili najveću elektronsku pljačku u Srbiji prilikom naplate putarina i time oštetili državu za 6,5 miliona evra.
Suđenje je počelo krajem maja prošle godine kad se u pritvoru nalazilo 29 optuženih, u bekstvu su dvojica, dok se sa slobode branilo njih 22. Krajem juna 2006. u Institutu za mentalno zdravlje „Toponica“ kod Niša u trenucima nervnog rastrojstva ubio se tada osumnjičeni Mića Đukić. Dve nedelje kasnije u beogradskom CZ o omču od čaršava obesio se Zoran Nedeljković.
Trenutno, u pritvoru su samo dvojica optuženih, koji su označeni kao organizatori grupe - Milan Jovetić, zvani Beli i Živojin Đorđević.
STEČAJNA MAFIJA
PRVA hapšenja počela su još sredinom aprila 2006. godine. Optužnica je podignuta u oktobru 2006. protiv 29 osoba, od kojih je optuženi Slobodan Radulović, bivši direktor „Ce marketa“ u bekstvu, dok se optuženi vlasnik „Eko produkta“ Miko Brašnjović, označen kao organizator grupe ubio u ćeliji CZ. Vlastima je sve do kraja prošle godine bila nedostupna i Brašnjovićeva supruga Svetlana Pantović-Brašnjović.
Suđenje je započelo 22. januara 2007. godine, kada je svih 26 optuženih i dalje bilo iza rešetaka. Međutim, tokom trajanja sudskog postupka uz ponuđena jemstva na slobodi se našlo četvoro. Optuženi advokat Nemanja Jolović, kao i optuženi Milinko Brašnjović pušteni su na slobodu za 100.000, odnosno 50.000 evra. I optužena Jasmina Kojić-Pavlović obrela se na slobodi, jer je sudu kao zalog dala stan. Poslednja u nizu kojoj su sudski organi omogućili odbranu sa slobode bila je Svetlana Pantović-Brašnjović, koja je dala u zalog 30.000 evra i stan čija je vrednost procenjena na 88 hiljada evra.
Interesantno da, iako su advokati odbrane optuženih Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika beogradskog Trgovinskog suda i biznismena Sekule Pjevčevića sudu nudili jemstva za svoje klijente u visini od 100.000 (ponuđen stan u toj vrednosti), odnosno čak milion evra, ova dvojica su i dalje u pritvoru. Slično je prošla i optužena Jelica Živković, bivša direktorka „Poštanske štedionice“, koja je u zamenu za slobodu ponudila stan u vlasništvu.
DUVANSKA MAFIJA
AKCIJA raskrinkavanja švercera cigareta započela je još u junu 2003. godine. Prva hapšenja usledila su tek početkom juna prošle godine. Ova akcija rezultirala je pokretanjem tri postupka pred Specijalnim sudom. Tačnije, u toku su suđenja dvema grupama švercera cigareta, tzv. „Badžinoj duvanskoj mafiji“ i „Canetovoj duvanskoj mafiji“. Interesantno je da se optuženi Mihalj Kertes pojavljuje u sva tri procesa.
Postupak protiv treće grupe koju su, kako se tvrdi organizovali Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević, trenutno je u fazi istrage. U ovoj grupi našla se i Bojana Bajrušević, među još šest osoba koje se terete za šverc cigareta od 1996. do 2001. godine, kojoj je u martu ove godine sud prihvatio ponuđeno jemstvo od 350.000, kad je i obustavljena potraga za njom. Pored Bajruševićeve na slobodi su se našli i svi ostali osumnjičeni.
Optužnica protiv „Badžine grupe“ podignuta je sredinom decembra prošle godine i obuhvata devet osoba. Tokom postupka sud je prihvatio predloge odbrane da se za osam optuženih ukine pritvor, dok je Siniša Stojčić zadržan i dalje.
Sredinom maja ove godine pred Specijalnim sudom započeo je glavni pretres protiv grupe Stanka Subotića Caneta, protiv koga je postupak razdvojen. Na početku suđenja sa slobode se branilo njih dvoje, Mihalj Kertes i Miroslav Pešić. Međutim, tokom procesa sud je uvažio zahteve optuženih Miodraga Zavišića i Ivane Olujić i omogućio im da se brane sa slobode. Tokom ove nedelje iz CZ je pušten i Luka Nenadić. Sud nije prihvatio ponuđeno jemstvo optužene Ivane Krčmaričić, koja je u bekstvu, od 15.000 evra. Sud je odbio i predloge odbrane da se puste iz pritvora Milovan Popivoda, Milan Milovanović Mrgud, Nebojša Nikolić Tarzan i još troje optuženih.
SAOBRAĆAJNA MAFIJA
AKCIJA hapšenja kriminalne grupe koju su činile osobe iz Beograda, Novog Sada, Obrenovca, Ljiga, započela je u junu 2006. godine. Optužnica protiv njih 29 podignuta je u decembru iste godine. U prvom trenutku svi članovi tzv. „saobraćajne mafije“ našli su se iza rešetaka.
Međutim, već posle mesec dana suđenja, njih 16 steklo je „privilegiju“ da se brani sa slobode, a nedugo je usledila i naredna da se i gotovo svi preostali članovi „saobraćajne mafije“ puste. U pritvoru su jedino zadržani optuženi Slobodan Knežić i Zoran Stanojević, koji su prema optužnici označeni kao organizatori grupe.
SRETEN JOCIĆ
U MARTU 2006. godine u Srbiju je iz Holandije izručen Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, kome se pred Okružnik sudom u Beogradu sudi zbog optužbi da je pre 13 godina podstrekao Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića na ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš na beogradskom Olimpu. Dva meseca po izručenju, Joca Amsterdam izašao je iz istražnog pritvora pošto je sud prihvatio njegovo jemstvo od 300.000 evra.
DRAGAN Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković pušteni su na slobodu posle pet meseci pritvora. Da li će i koliko optužbe policije i tužilaštva protiv njih uopšte biti potkrepljene - ostaje da se vidi (a ako ne budu država će morati „debelo“ da odreši kesu i plati odštetu). Ipak, nesporno je pitanje koje već nedeljama postavljaju njihovi advokati, pa i javnost: zašto su trojica bivših funkcionera Crvene zvezde morali toliko vremena da provedu iza rešetaka, iako protiv njih nijedan svedok nije izneo konretnu optužbu. Čak, naprotiv... U nekom drugom pravnom sistemu, oni bi položili kauciju i verovatno istog trenutka bili u svojim kućama. Situacija u Srbiji je, međutim, pokazala da jemstvo, iz raznih raloga, još nije zaživelo.
Razlog više da se tako nešto postavi kao ozbiljno pitanje jesu slični slučajevi, raznih „mafija“ koje su se našle iza rešetaka i čiji su, neki članovi, relativno brzo napustili zatvorske ćelije, iako se terete i za dela sa mnogo „jačim“ kaznama od, na primer, Džajića.
Kako, uopšte, stoji stvar kod određivanja i produžavanja pritvora...
Prema rečima profesora krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, dr Gorana Ilića, najbolji primer za poređenje koliki značaj ima jemstvo su postupci protiv srpskog studenta u Americi Miladina Kovačevića koji se tereti da je surovo pretukao svog kolegu, i istraga koja se vodi protiv Džajića i Cvetkovića za zloupotrebu službenog položaja.
- Tu se vidi kako veliki pravni sistemi postupaju sa jemstvom kao institutom - obašnjava dr Ilić. - Suština je u tome da se u anglosaksonskom pravu, u Americi i Engleskoj, jemstvu daje prioritet u odnosu na pritvor. S druge strane, međutim, u kontinentalnom pravu, jemstvo nije toliko rasprostranjeno.
Ovaj stručnjak kaže da se prema Zakoniku u krivičnom postupku jemstvo određuje kao zamena za pritvor koji je određen osobi kod koje postoji opasnost od bekstva. Ali, pored njega, kao korisna se pokazala i mera zabrana napuštanja boravišta.
Kod ovih mera kojima se obezbeđuje prisustvo okrivljenih, uvek je pravilo da se mora odrediti najblaža mera ukoliko njome može da se postigne svrha, a to je da se obezbedi prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku - napominje Ilić. - Kod nas, svakako, ima prostora da se jemstvo mnogo više promeni.
Dr Ilić dodaje i da u prilog tome ide i podatak da je novi Ustav Srbije ukinuo pritvor nakon što se protiv nekoga podigne optužnica, za dela koja ne spadaju u najteža.
Kako sudije uopšte vagaju koliko „košta“ sloboda za određeno krivično delo? I da li je novac uopšte glavni faktor?
- Zakonik o krivičnom postupku kaže da se prilikom određivanja jemstva uzima u obzir, pre svega, težina krivičnog dela - objašnjava naš sagovornik. - Posle toga ide imovinsko stanje osobe koja daje jemstvo. Suština je da je za sudije dovoljno da neko dođe i ponudi određeni novac, ili stavi hipoteku na kuću za koju postoje jasni dokazi da je u njegovom vlasništvu, i tako pokaže spremnost da time garantuje da će se pojavljivati u postupku. To važi i za treći element koji je bitan za visinu određivanja jemstva, a to je imovinsko stanje onoga ko daje jemstvo. Vodi se računa i da li jemstvo nudi neko ko je veoma bogat ili neko ko je prosečnog imovinskog stanja.
Na pitanje da li sudije mogu da provere celu imovinu osobe koja nudi jemstvo, jer na primer, nije isto ako jednaku sumu novca nude i bogataš kome bi lakše palo da ostane bez novca, i onaj koji to nije, naš saovornik kaže da sudovi to nisu usvojili kao praksu.
- To je posao koji dugo traje i sudije ne ulaze u te detaljne analize. Vodi se računa o imovini okrivljenog, ali i o njegovim obavezama prema porodici. Sud ne bi smeo da ide preko granice koja bi dovela u pitanje izdržavanje okrivljenog i onih koje on prema zakonu mora da izdržava.
Predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, sudija mr Miodrag Majić, takođe kaže da se jemstvo u Srbiji ne primenjuje kao u nekim drugim državama. Ali, on napominje da bi trebalo uzeti u obzir i materijalne mogućnosti građana koji žive u tim državama, kao i težinu krivičnih dela koja se ovde čine.
- Vrlo teško će se sudija odlučiti da prihvati hiljadu-dve evra jemstva koje ponudi neko ko se tereti za krivično delo koje nosi veoma visoku kaznu zatvora - kaže Majić. - Jemstvo bi tu osobu trebalo da spreči da pobegne, a u ovom slučaju to nije realno.
Novac koji se položi kao garancija, deponuje se na račun banke čije ga službe zatim proveravaju. Međutim, da li se u praksi može dogoditi da okrivljeni, pogotovo ako se tereti za finansijske malverzacije, kao jemstvo ponudi oprani novac?
- Nažalost, mi nismo dovoljno uređeno društvo koje može automatski da proveri podatke u bankama i koliko su legalni tokovi na računima. Ostavlja se sudijama da iz nekih opštih saznanja o određenim osobama utrđuju i zaključuju da li oni imaju daleko veća sredstva kojima pokušavaju nešto drugo da maskiraju. To je dosta težak proces i možda se sudije zbog toga ređe odlučuju na taj korak u odnosu na neke druge sisteme. Kada bismo imali uređenije društvo u kome bi se daleko lakše utvrđivali legalni tokovi novca, a i kada bi imovinsko stanje građana bilo bolje, verujem da bi se ovaj institut daleko češće primenjivao.
KAKO SU BIVŠI ČELNICI PROSLAVILI SLOBODU
DŽAJIĆ UZ TELEVIZOR, CVELE SA PORODICOM
KAKO su Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, proslavili slobodu. Na ovo pitanje, za „Novosti“, odgovaraju njihovi branioci.
Advokat Dragan Savić, jedan od Džajićevih branilaca, kaže:
- Čuo sam se sa svojim klijentom. Presrećan je što mu je konačno omogućeno da se u daljem postupku brani sa slobode. Džajić je posle vesti o puštanju iz pritvora ostao da laži na VMA, jer u ponedeljak, posle kardiopregleda, trebalo bi da ga podvrgnu operaciji prostate. Sa njim su, od trenutka kako je pušten, supruga Branka i ćerke. Redovno ga posećuju, a zovu i za njegovo zdravstveno stanje, interesuju se mnogobrojni rođaci i prijatelji.
Džajićev advokat napominje i to da je njegov klijent noć pošto je pušten iz pritvora proveo mirno, u bolničkom krevetu, gledajući TV i čitajući štampu, obradovan što ga, posle pet meseci, više ne nadgleda i zatvorski čuvar.
Advokat Sead Spahović, branilac Vladimira Cvetkovića, kaže da se čuo sa svojim klijentom i da su obojica zadovoljni odlukom Vrhovnog suda Srbije. Spahović tvrdi da ne zna kako je Cvetković proveo prvu noć na slobodi, ali naglašava da pretpostavlja da je to bilo u krugu porodice i prijatelja.
Dragoslav Cvetković, advokat Miloša Marinkovića, u trenutku kad smo s njim stupili u kontakt bio je sa svojim klijentom. I on je za „Novosti“ rekao da nije prisustvovao slavlju, a sam Marinković nam je rekao: - Ne znam šta bih komentarisao. Naravno da sam srećan što više nisam u pritvoru i u CZ. Ukidanje pritvora i puštanje na slobodu proslavio sam mirno, u krugu porodice.
J. D. LJUTIĆ
ŠTA PROPISUJE ZAKON O KRIVIČNOM POSTUPKU
1. Pritvor se može odrediti samo ako se ista svrha ne može ostvariti nekom drugom merom
2. Dužnost je svih organa da postupaju sa naročitom hitnošću ako je okrivljeni u pritvoru
RAZLOZI ZA ODREĐIVANJE PRITVORA
1. Ako je to opravdano zbog posebno teških okolnosti dela
2. Protiv osuđenog prvostepenom presudom na pet godina ili težu kaznu
3. Ako se lice krije, ne može se utvrditi identitet ili postoji opasnost od bekstva
4. Ako postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti ili sakriti tragove, odnosno da će ometati svedoke
5. Ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti delo
6. Ako uredno pozvani optuženi očigledno izbegava glavni pretres
7. Ako je za delo propisana kazna preko deset godina, a okolnosti izvršenja su osobito teške
TRAJANJE PRITVORA
1. Policijsko zadržavanje može trajati najviše 48 časova
2. Istražni sudija pritvor može produžiti za još mesec dana
3. Sudsko veće može odrediti pritvor još najviše dva meseca
4. Veće Vrhovnog suda može pritvor produžiti još najviše tri meseca
5. Ako se po isteku šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni se mora pustiti na slobodu
PRITVOR KAO KAZNA
ZA vreme policijske akcije „Sablja“ nisu bili retki slučajevi da je pritvor pre bio kazna za okrivljenog nego mera obezbeđenja njegovog prisustva. Među 11.665 privedenih, bile su i sudije, političari, ali i „obični“ građani koji su proveli nedelje iza rešetaka, a da protiv njih nije podneta ni krivična prijava, a kamoli podignuta optužnica. Primer za to su bivši funkcioneri DB Srbije Jovica Stanišić i Franko Simatović koji su bili u pritvoru više od dva meseca. Odatle su pravo izručeni Haškom tribunalu, koji ih danas označava kao pritvorenike koji su se dobrovoljno predali, jer su bili - protivpravno uhapšeni!
PROPALA JEMSTVA
1. Supruga bivšeg predsednika SRJ, Mirjana Marković, ponudila je jemstvo od 15.000 evra, kako bi za njom bila povučena poternica i ukinut pritvor. Pošto se nije pojavila na zakazanom suđenju, predsednik sudskog veća je opozvao odluku, a novac je uplaćen kao vanredni prihod u korist pravosudnog budžeta Srbije.
2. Vlasnik propale štedionice „Jugoskandik“, Jezdimir Vasiljević, ostao je bez vile na Dedinju. Gazda Jezda je još 2001. godine ponudio sudu jemstvo, nekretninu, ali kako se nije pojavio na nekoliko suđenja tokom 2006. godine, sud je odlučio da mu se kuća od 524 kvadrata, vrednosti pola miliona evra, oduzme.
KAKO SU PRITVARANI I PUŠTANI:
DRUMSKA MAFIJA
KRAJEM novembra 2006. godine Specijalno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv 53 osobe zbog sumnje da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe, od jula 2004. do maja 2006. godine izvršili najveću elektronsku pljačku u Srbiji prilikom naplate putarina i time oštetili državu za 6,5 miliona evra.
Suđenje je počelo krajem maja prošle godine kad se u pritvoru nalazilo 29 optuženih, u bekstvu su dvojica, dok se sa slobode branilo njih 22. Krajem juna 2006. u Institutu za mentalno zdravlje „Toponica“ kod Niša u trenucima nervnog rastrojstva ubio se tada osumnjičeni Mića Đukić. Dve nedelje kasnije u beogradskom CZ o omču od čaršava obesio se Zoran Nedeljković.
Trenutno, u pritvoru su samo dvojica optuženih, koji su označeni kao organizatori grupe - Milan Jovetić, zvani Beli i Živojin Đorđević.
STEČAJNA MAFIJA
PRVA hapšenja počela su još sredinom aprila 2006. godine. Optužnica je podignuta u oktobru 2006. protiv 29 osoba, od kojih je optuženi Slobodan Radulović, bivši direktor „Ce marketa“ u bekstvu, dok se optuženi vlasnik „Eko produkta“ Miko Brašnjović, označen kao organizator grupe ubio u ćeliji CZ. Vlastima je sve do kraja prošle godine bila nedostupna i Brašnjovićeva supruga Svetlana Pantović-Brašnjović.
Suđenje je započelo 22. januara 2007. godine, kada je svih 26 optuženih i dalje bilo iza rešetaka. Međutim, tokom trajanja sudskog postupka uz ponuđena jemstva na slobodi se našlo četvoro. Optuženi advokat Nemanja Jolović, kao i optuženi Milinko Brašnjović pušteni su na slobodu za 100.000, odnosno 50.000 evra. I optužena Jasmina Kojić-Pavlović obrela se na slobodi, jer je sudu kao zalog dala stan. Poslednja u nizu kojoj su sudski organi omogućili odbranu sa slobode bila je Svetlana Pantović-Brašnjović, koja je dala u zalog 30.000 evra i stan čija je vrednost procenjena na 88 hiljada evra.
Interesantno da, iako su advokati odbrane optuženih Gorana Kljajevića, bivšeg predsednika beogradskog Trgovinskog suda i biznismena Sekule Pjevčevića sudu nudili jemstva za svoje klijente u visini od 100.000 (ponuđen stan u toj vrednosti), odnosno čak milion evra, ova dvojica su i dalje u pritvoru. Slično je prošla i optužena Jelica Živković, bivša direktorka „Poštanske štedionice“, koja je u zamenu za slobodu ponudila stan u vlasništvu.
DUVANSKA MAFIJA
AKCIJA raskrinkavanja švercera cigareta započela je još u junu 2003. godine. Prva hapšenja usledila su tek početkom juna prošle godine. Ova akcija rezultirala je pokretanjem tri postupka pred Specijalnim sudom. Tačnije, u toku su suđenja dvema grupama švercera cigareta, tzv. „Badžinoj duvanskoj mafiji“ i „Canetovoj duvanskoj mafiji“. Interesantno je da se optuženi Mihalj Kertes pojavljuje u sva tri procesa.
Postupak protiv treće grupe koju su, kako se tvrdi organizovali Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević, trenutno je u fazi istrage. U ovoj grupi našla se i Bojana Bajrušević, među još šest osoba koje se terete za šverc cigareta od 1996. do 2001. godine, kojoj je u martu ove godine sud prihvatio ponuđeno jemstvo od 350.000, kad je i obustavljena potraga za njom. Pored Bajruševićeve na slobodi su se našli i svi ostali osumnjičeni.
Optužnica protiv „Badžine grupe“ podignuta je sredinom decembra prošle godine i obuhvata devet osoba. Tokom postupka sud je prihvatio predloge odbrane da se za osam optuženih ukine pritvor, dok je Siniša Stojčić zadržan i dalje.
Sredinom maja ove godine pred Specijalnim sudom započeo je glavni pretres protiv grupe Stanka Subotića Caneta, protiv koga je postupak razdvojen. Na početku suđenja sa slobode se branilo njih dvoje, Mihalj Kertes i Miroslav Pešić. Međutim, tokom procesa sud je uvažio zahteve optuženih Miodraga Zavišića i Ivane Olujić i omogućio im da se brane sa slobode. Tokom ove nedelje iz CZ je pušten i Luka Nenadić. Sud nije prihvatio ponuđeno jemstvo optužene Ivane Krčmaričić, koja je u bekstvu, od 15.000 evra. Sud je odbio i predloge odbrane da se puste iz pritvora Milovan Popivoda, Milan Milovanović Mrgud, Nebojša Nikolić Tarzan i još troje optuženih.
SAOBRAĆAJNA MAFIJA
AKCIJA hapšenja kriminalne grupe koju su činile osobe iz Beograda, Novog Sada, Obrenovca, Ljiga, započela je u junu 2006. godine. Optužnica protiv njih 29 podignuta je u decembru iste godine. U prvom trenutku svi članovi tzv. „saobraćajne mafije“ našli su se iza rešetaka.
Međutim, već posle mesec dana suđenja, njih 16 steklo je „privilegiju“ da se brani sa slobode, a nedugo je usledila i naredna da se i gotovo svi preostali članovi „saobraćajne mafije“ puste. U pritvoru su jedino zadržani optuženi Slobodan Knežić i Zoran Stanojević, koji su prema optužnici označeni kao organizatori grupe.
SRETEN JOCIĆ
U MARTU 2006. godine u Srbiju je iz Holandije izručen Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, kome se pred Okružnik sudom u Beogradu sudi zbog optužbi da je pre 13 godina podstrekao Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića na ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš na beogradskom Olimpu. Dva meseca po izručenju, Joca Amsterdam izašao je iz istražnog pritvora pošto je sud prihvatio njegovo jemstvo od 300.000 evra.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari