Pravno nesporno, politički diskutabilno

Obrazlažući ovakav predlog poslaničke liste „Za evropsku Srbiju“ i Koalicije SPS–PUPS–JS-a, Boško Ristić iz Demokratske stranke je na početku parlamentarne rasprave precizirao da je, kad eventualno dođe do blokade Vlade po nekom pitanju, odluka doneta ako za nju glasa najmanje polovina članova kabineta, pod uslovom da za nju glasa i premijer. Dakle, po Ristiću, premijer ima „zlatan glas“, a kao dokaz da to nije nikakav „naš specijalitet“ on je naveo da takvo rešenje već postoji u Sloveniji i Hrvatskoj.

I dok su opozicioni političari i politički analitičari na predlog o „zlatnom glasu“ istakli da s vlašću u kojoj se unapred mora štititi od preglasavanja nema sreće, mišljenje pravnih stručnjaka je da uvođenje takve mogućnosti nije u suprotnosti s Ustavom Srbije, iz prostog razloga što to pitanje njime nije ni regulisano. S druge strane, oni ukazuju i na to da koncept presuđujućeg, odnosno „zlatnog glasa“, nije novina i da je star koliko i demokratija, podsećajući da je još antička Atina, u kojoj je dosledno bio sproveden princip neposredne demokratije „jedan čovek – jedan glas“, poznavala i koncept „zlatnog glasa“. Uz to, ako ćemo i o domaćoj praksi, u Ustavnom sudu Srbije već funkcioniše „zlatni glas“ koji ima predsednik te najviše pravne instance.

U svakom slučaju, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević tvrdi da je uvođenje „zlatnog glasa“ potpuno u skladu s principom efikasnog odlučivanja i da je to pitanje koje treba regulisati Zakonom o Vladi, pa samim tim i nema veze s Ustavom Srbije. Čak i kada bi opozicija, kao što najavljuje, podnela Ustavnom sudu zahtev za ocenu ustavnosti uvođenja „zlatnog glasa“, po Ivoševićevom mišljenju, on ne bi oborio njegovu valjanost.

– Kada bi Ustavni sud oglasio to rešenje kao protivustavno, radio bi protiv sebe jer je i sam organizovan na isti način. Predsednik Ustavnog suda je sada prvi među jednakima, ali njegov glas presuđuje u slučaju nerešenog rezultata – tvrdi Ivošević.

Literatura i praksa

Politikolog Zoran Krstić, docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, tvrdi, pak, da princip „zlatnog glasa“ ne poznaju ni parlamentarni sistemi razvijenih zapadnih demokratija jer su njihove vlade formirane na principu konsenzusa. „U literaturi se ne pominje mogućnost da premijer ima pravo odlučujućeg glasa. Možda negde postoji neko nepisano pravilo, ali u normativnim aktima to ne postoji. Britanski premijer, na primer, prvi je među jednakima, ali je u Nemačkoj kancelar uticajniji od ostalih članova vlade, mada ni on nema pravo da svojim glasom presuđuje”, objasnio je Krstić.

Profesor Pravnog fakulteta dr Stevan Lilić objašnjava da ne postoji nijedno pravno ograničenje za uvođenje „zlatnog glasa“, i dodaje da je ono stvar procene o političkoj celishodnosti.

– Strogo posmatrano, o tome nema ni potvrde ni zabrane ni u Ustavu ni u nekom drugom zakonu, pa samo to što opozicija smatra da je ova kombinacija neustavna nije dovoljno da bi Ustavni sud tako i odlučio. Oni nemaju pravni argument za to. Uostalom, to pravilo odgovara situacijama koje mogu biti delikatne, a istovremeno premijer tako preuzima veću odgovornost – rekao je profesor Lilić.

Davanje privilegovanog glasa predsedniku Vlade, i po oceni profesora Pravnog fakulteta „Union“ u Beogradu Bogoljuba Milosavljevića, u skladu je s načinom na koji srpski ustav i zakoni tretiraju funkciju premijera.

– Pozicija premijera je Ustavom naglašena i jače postavljena u poređenju s ostalim članovima vlade. Ostavka premijera ili izglasavanje nepoverenja znači ostavku čitave vlade, što se ne odnosi na ministre. Ovaj princip se, inače, primenjuje i u radu sudskih veća u slučaju da presuda ne može da se donese zbog podeljenog mišljenja sudija – istakao je Milosavljević, dodajući da se i u dosadašnjem Zakonu o Vladi, u kojem se vidi da je pozicija predsednika jača jer su ministri odgovorni premijeru i Skupštini, može naći opravdanje za „zlatni glas“.

LJ. Malešević

DANAŠNJIM IZBOROM NOVE VLADE BIĆE ZAOKRUŽEN

„PRIRODNI CIKLUS” U VIŠESTRANAČKOM ŽIVOTU SRBIJE

Od Zelenovića do Cvetkovića

Srbija bi danas trebalo da dobije novu vladu, za čiji izbor mora da glasa najmanje 126 poslanika u Skupštini Srbije. Novu vladu će formirati stranke liste „Za evropsku Srbiju“, koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija i stranke nacionalnih manjina. Mandatar za sastav nove vlade biće nestranačka ličnost Mirko Cvetković, koji bi na sednici parlamenta trebalo da predloži i program i sastav vlade.

Poslovnikom o radu parlamenta pretres o kandidatu za premijera, programu i kandidatima za clanove vlade može trajati pet sati, ukoliko poslanici ne odluče da ga produže. Po završetku pretresa predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović zakazaće dan za glasanje (to može biti i ovaj ponedeljak) koje će biti tajno, osim ako parlament ne odluči da se o vladi glasa javno. Posle glasanja, članovi vladinog kabineta pred poslanicima polažu zakletvu.

Inače, vlada liste Za evropsku Srbiju, koalicije SPS-PUPS-JS i stranaka manjina biće 11. od uspostavljanja višestranačja 1990. godine. Srbija je u tih 18 godina imala deset premijera i vršioca dužnosti premijera, pri čemu su dvojica bili predsednici Vlade u dva mandata – Mirko Marjanović i Vojislav Koštunica. Posle prvih višestranačkih izbora održanih 1990. godine na čelu prve vlade SPS-a bio je Dragutin Zelenović - od januara do decembra 1991. godine.

Radoman Božović rukovodio je vladom od decembra 1991. do februara 1993. godine, kada je za premijera izabran Nikola Šainović. Od marta 1994. do marta 1998. godine i potom u drugom mandatu do 24. oktobra 2000. godine premijer je bio Mirko Marjanović. Od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine na čelu prelazne vlade bio je Milomir Minić.

Zoran Đinđić bio je premijer od 25. januara 2001. do 12. marta 2003. godine, kada je ubijen u atentatu. Prema „rasporedu za vođenje sednica i potpisivanje akata“, objavljenom u Službenom glasniku, vršioci dužnosti premijera faktički su bili Nebojša Čović (12-16. marta) i Žarko Korać (17-18. marta).Od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. premijer je bio Zoran Živković. Predsednik odlazeće Vlade Srbije Vojislav Koštunica izabran je prvi put za premijera 3. marta 2004, dok mu je drugi mandat počeo 5. maja 2007. godine. E. D.

Poslato 06.07.2008