Lisabon na mišiće

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

KAKO progurati Lisabonski sporazum, glavno je pitanje koje trenutno muči evropske rukovodioce, pre svega one koji su okupljeni oko osovine Brisel-Pariz. Magične šifre nema, a sve karte sada su položene na snalažljivost i energičnost francuskog predsednika Nikole Sarkozija.

Na sastanku Nacionalnog saveta francuske vladajuće desničarske partije UMP, koji je u subotu održan u Parizu, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering i šef francuske države Nikola Sarkozi pozvali su one zemlje koje izražavaju skeptičnost prema Lisabonskom sporazumu - misleći pri tom na Irsku, Poljsku i Češku - da poštuju one države koje su već ratifikovale ovaj sporazum.

Barozo je poručio da Evropa treba "zajedno da odgovori na globalne izazove" i, u tom smislu, naglasio da ima puno poverenje u Sarkozija da tokom francuskog predsedavanja ponovo okupi svih dvadeset i sedam zemalja

oko Lisabonskog sporazuma. A kako - to još niko ne zna.

Sarkozi je ponovio da je ratifikacija ovog dokumenta "pitanje morala", jer su se na njega, prvo u Briselu, a zatim i u Lisabonu, svojim potpisima obavezali šefovi država ili vlada svih članica EU, među kojima i Leh Kačinjski.

Poljski i francuski predsednik čuli su se, inače, dan ranije, u petak, telefonom, i Kačinjski je Sarkoziju obećao da njegova zemlja "neće biti prepreka" za Lisabonski sporazum. Do razgovora je došlo posle izjave poljskog predsednika od pre nekoliko dana da je sada, posle irskog "ne", za njega "bespredmetno" da definitivnim potpisom ozvaniči ovaj sporazum, i pored toga što su ga oba doma poljskog parlamenta već ratifikovala.

Nezvanična tumačenja izjave Kačinjskog da Poljska neće kočiti, kažu da će poljski predsednik, međutim, potpisati tek pošto Irska odluči da li će da se predomisli i da, u slučaju pozitivne odluke Dablina, Varšava neće biti prepreka.