Vesti » Večernje novosti 07.07.2008
Samo pomirenjem branimo naciju
Večernje novosti ponedeljak, 7. jul 2008.
Boris Tadić
NEKADAŠNJI ljuti politički protivnici, a od pre tri dana koalicioni partneri, Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije potpisaće ove nedelje deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti u vođenju Srbije u narednom periodu. Staviće pečat na ono što ih spaja.
Šta za njega stvarno znači ideja pomirenja, koju je prvi plasirao rizikujući osudu dela javnosti, pa čak i nekih koalicionih partnera, na dan formiranja nove vlade, za “Novosti” govori Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS:
- Apsolutno verujem u nacionalnu politiku koja ide u pravcu pomirenja, jer samo na taj način mogu da se čuvaju legitimni interesi srpskog naroda koji živi u svim državama regiona. Samo ako se napravi okvir za rešavanje legitimnih interesa našeg naroda, Srbija može ponovo da zauzme svoje mesto na Balkanu. Bez toga, reći da je Srbija stub Balkana ili njegova motorna snaga, bila bi prazna floskula. Jednako, verujem u onu nacionalnu politiku koja, na primer, prati nastup naših kompanija na regionalnom tržištu.
* Treba li ovakav stav, ipak, posmatrati kao zaokret u politici DS?
- Još u predsedničkoj kampanji 2004. godine moja glavna ideja bila je da Srbija mora da se dogovori gde ide, kojom brzinom i na kakav način. Reč je o veoma važnoj stvari, tada je to bio - dogovor, a sada idemo korak dalje - ka pomirenju, i to je jako dobro. Od tada do danas DS je bila u vladi samo poslednjih godinu dana, i za to vreme, nažalost, nismo uspeli da postignemo dogovor oko svih ključnih pitanja. Napravljen je konsenzus kako da se brani Kosovo, i tu politiku nastavljamo, ali nismo napravili jasan dogovor kakva nam je nacionalna strategija na Balkanu. Koja nam je politika prema državama iz regiona. Kako da se ide u pravcu pomirenja sa narodima sa kojima moramo da rešimo nesporazume i nezalečene rane iz devedesetih godina. Takođe, do sada nismo napravili jasnu koncepciju našeg ekonomskog nastupanja u regionu, zbog čega privrednici, predstavnici krupnog kapitala ili javnih preduzeća, vode svako svoju pojedinačnu akciju umesto da imamo jednu sinhronizovanu. Na taj način gubimo ogromne resurse kojima raspolažemo, umesto da ih ugradimo u jedinstvenu politiku kojom obezbeđujemo legitimne interese Srbije.
* Može li se dogoditi da, zbog odsustva te nacionalne strategije o kojoj govorite, druge zemlje preuzmu vodeću ulogu u ovom delu Evrope, iako je Srbija za to bila “viđena”?
- Ne da to može da se desi, nego su se nacije oko ovih pitanja dogovorile i već počele da preuzimaju tu ulogu. Evo praktičnog primera: imamo ovih dana naslove u novinama da izgradnjom Koridora 10 treba da prestignemo Rumuniju i Bugarsku koje su počele da grade most na potezu Vidin - Kalafat, što će biti mimoilaženje Srbije na putu robe od Azije do centralne Evrope. A da ne govorimo o ekonomskim investicijama ili bezbednosnim integracijama, jer ćemo se uskoro naći u NATO okruženju pošto je u NATO ušla Hrvatska, Makedonija samo što nije, tu su i Bugarska, Rumunija i Mađarska, a uskoro Albanija i Crna Gora. Zato je važno odluke donositi na vreme, predviđati procese i smanjivati troškove našoj državi. Zbog svega ovoga govorim o političkoj ideji pomirenja, a ona je neophodna i blagotvorna. Da li Srbija može da ima vodeću ulogu na Balkanu ukoliko nastavljamo sukobe iz devedesetih i ukoliko još ima krajeva zemlje gde se obnavaljaju sukobi iz Drugog svetskog rata? Da bismo ostvarili pomirenje, svi moramo bar malo da odstupimo od svoje pozicije, makar mislili da je ona najbolja na svetu, kako bi svi skupa dostigli viši cilj.
* Mislite li da će vaša ideja o pomirenju ipak biti prihvaćena i od onih koji je sad osuđuju?
- U vreme kada sam trpeo napade da sam sklon komprimisima dobijao sam poverenje građana koji znaju da neko mora da napravi iskorak, da odstupi od svog tvrdog stava u ime opšteg nacionalnog cilja. Novu vladu čekaju konkretni zadaci i, kao nikada u našoj istoriji, od realizacije tih zadataka zavisi i ostvarenje našeg nacionalnog cilja. Ti praktični zadaci su kilometri autoputa i pruga, izgradnja infrastrukture, modernizacija i obnova bolnica, nastavak reforme obrazovanja... Preuzimajući ulogu stožera na Balkanu, Srbija mora da se menja i izgrađuje, jer ako ostane ista, sa istom strukturom privrede, ona tu ulogu neće moći da preuzme. Stranke koje to nisu shvatile i koje su na izborima pokušale da nametnu stare teme i promašenu retoriku podela i lažnog patrioizma, po kojoj se opet prebrojavamo na izdajnike i neprijatelje, doživele su poraz na izborima, jer je građanima dosta podela, oni hoće šansu za bolji život.
* Najavili ste da u novim uslovima mora da se promeni i strategija za Kosovo. Šta je novo?
- Pre svega, naglašavam da Srbija neće odustati od Kosova. Naprotiv! Naša politika na Kosovu treba da ostane jedinstvena i principijelna, i mora da pronalazi nove odgovore u novim okolnostima, kao što treba da još snažnije nastavimo svoj put ka EU. Ima i naših i evropskih političara koji smatraju da treba staviti znak jednakosti između evropske politike i odricanja od Kosova. Moj stav je potpuno suprotan! Nastavak državne politike prema Kosovu je pravi način da dođemo do EU.
* Koji će to biti novi elementi u strategiji prema KiM?
- Na Kosovu i Metohiji situacija više nije ista. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ima jasnu većinu za rekonfiguraciju civilnog prisustva u pokrajini i oko toga moramo da se dogovorimo sa međunarodnom zajednicom. Moj stav je više nego jasan: rekonfiguracija Unmika ne može biti validna bez pristanka Beograda i bez pristanka Saveta bezbednosti. Suočavamo se sa činjenicom da SB ne pruža otpor takvoj rekonfiguraciji. I to je nova okolnost. Veoma poštujem principijelnu politiku Rusije, ona brani svoje interese. I mi branimo svoje interese u novim okolnostima. Idealno rešenje bilo bi da se kroz odluku SB definiše svako novo civilno prisustvo, a očigledno je da ono neće biti u obliku u kojem je bilo do sada. S druge strane, pretila je velika opasnost da Unmika više ne bude i velika je stvar što će on ostati na KiM. Nova okolnost je i to što u istu ravan stavljamo naš integritet, ali i sigurnost i život naših građana u svim delovima KiM. Do sada, državni princip bio je ponekad iznad životnih problema građana. A ovo drugo i svet će uvek razumeti: da li su bezbedna deca koja idu u srpske škole, da li je bezbedan seljak koji radi na svojoj njivi, žena koja ide u bolnicu da se porodi, naši monasi u manastirima... I konkretan primer: odmah posle najave o rekonfiguraciji Unmika lokalne vlasti u Visokim Dečanima suspendovale su odluku istog tog Unmika o povratku manastirskog zemljišta. Za svoje interese moramo da nastavimo da se borimo, mirno, uporno i odlučno.
* Na kom nivou odlučivanja sada treba tražiti dogovor za budućnost Unmika i misije EU na KiM?
- O tome treba da razgovaraju EU i UN. Srbiji je u interesu da ima stabilan odnos sa EU, ali to ne znači odricanje od naših nacionalnih interesa. Tragaćemo i mi za novim rešenjima, jer to niko ne može da uradi u naše ime. To je jedini način da stabilizujemo odnose sa EU, uz istovremeno poštovanje više nego principijelnog stava Rusije da odbranimo svoj interes, jer Srbija se Kosova nikada neće odreći.
* Da li su i ekonomska politika i investicije način za odbranu nacionalnih interesa na Kosovu?
- Nesumnjivo. Vrlo brzo me čeka ozbiljan razgovor sa srpskim privrednicima. Oni već dve decenije nisu dobili jasnu poruku kako bi mogli da doprinesu i pomognu nacionalnim i državnim interesima. I kada je u pitanju Kosovo, i kada govorimo o regionu u kome imamo legitimne interese. Treba reći i ovo: svi kritikuju Srbiju da je bila nosilac sukoba i zatvaranja, a ona je danas najotvorenije društvo na Balkanu. Pogledajmo sa koliko se muka sreću srpski investitori u Hrvatskoj i Sloveniji, a koliko slovenačkih i hrvatskih kompanija neometano rade u Srbiji. Da se razumemo - i treba tako da rade. Baš me zanima kako bi hrvatska javnost reagovala kada bi velika srpska kompanija kupila zemljište u centru Zagreba, kao što je jedna hrvatska trgovina to učinila u Beogradu na najprometnijem mestu. Te trgovine ovde rade izvanredno, i treba da rade, ali i srpske kompanije tako treba da rade u susedstvu. U suprotnom, svaka ta zemlja imaće od Srbije i njenog predsednika primedbu u Evropskom parlamentu, zbog nepoštovanja evropskih propisa. To je vrlo jednostavan princip poznat kao reciprocitet. Baš kao što Ivo Andrić u svojim diplomatskim memoarima kaže da u međunarodnim odnosima postoji jedno nevidljivo računovodstvo: nikada se ništa ne daje, a da se nešto ne dobije zauzvrat. U tom smislu, privrednici će dobiti nove zadatke - da se investira na Kosovu, u region gde žive naši ljudi, u jug i istok
Srbije. Time se obezbeđuje da Srbija u budućnosti stvarno bude faktor stabilnosti.
* Može li u Srbiji da se završi era tajkunizacije?
- Krupni kapital u ovoj zemlji moramo da legitimizujemo. Mnogi su stekli krupni kapital na način za koji se sumnja da nije u najvećoj meri bio u skladu sa zakonom. Za sve bi bilo korisno da se dileme pravno razjasne. Nekada, međutim, to nije moguće, čak i pored sumnji da sve nije bilo najčistije. Način da se oni oduže društvu mogao bi da bude - ulaganje u projekte od opšteg interesa ili nacionalnog značaja. Neko će možda reći kako Tadić hoće da oponaša Putina, ali ja niti mogu, niti hoću tako nešto da radim. Ovo o čemu govorim čak i nije ruski patent, već mehanizam koji je primenjivan još od Turske s početka 20. veka, i ima dobrih iskustava u zemljama koje su u burnim vremenima prolazile kroz tranziciju izlazeći na političku i privrednu čistinu. To čeka i Srbiju. Time bismo konačno ušli u fazu legalnosti, stabilnosti, sigurnosti za građane, a činjenica da je učinjena opštekorisna i pravedna stvar zamenila bi opori utisak da je neko stekao veliko bogatstvo dok su građani osiromašeni do ivice beznađa.
* Kakav je vaš stav prema Skupštini zajednica srpskih opština KiM? Da li će u nju ući i predstavnici vaše partije?
- Čim dođe vreme i oni će učestvovati u svim srpskim institucijama. Pre toga, treba da se dogovorimo šta je svrha tih institucija, šta one treba da rade, kako ne bi bile faktori ugrožavanja života Srba ili mira na KiM, već faktori stabilnosti i odbrane naših legitimnih interesa. Već sam rekao da građani srpske nacionalnosti na KiM imaju legitimno pravo na svoje institucije u kojima su oni koje su izabrali. Dakle, ove institucije treba da brane srpske interese i moraju da budu deo jedinstvene strategije. Ako pojedinci u tim institucijama smatraju da je ponovo došlo vreme za neodgovornost, agresiju, ugrožavanje života i slično, treba da shvate da nisu u pravu. Oni su ti koji imaju veliku odgovornost za rešavanje svakodnevnih problema ljudi. Mir i odbrana interesa pravnim i diplomatskim sredstvima najbolji je pristup i treba zaboraviti sredstva kojima se to neuspešno radilo u prošlosti. Realno, pred nama su godine koje će iziskivati strpljenje i hladnu glavu, a pre svega mudrost i jedinstvo. Svet se menja, nisu administracije u svim zemljama večne, pa se nadam da će nastupiti bolje prilike za odbranu naših nacionalnih interesa.
* U vladi će biti 11 stranaka. Da li bi zbog te raznorodnosti ona mogla da doživi sudbinu DOS-a?
- Građani su tako glasali. Da su glasali samo za dve stranke, imali bismo manju i racionalniju vladu. Srbija treba da ide ka vladi od petnaestak ministarstava. Kada je više stranaka u vladi, ona je po pravilu veća. A apsurdno je da vladi koja će se formirati najveće primedbe na veličinu daju radikali koji su učestvovali u najvećim vladama u istoriji Srbije, onim sa po 35 ministara! Opet, svi smo videli kako je prošao predlog da se neki resori ne ukinu, već integrišu u druga ministarstva. S druge strane ni oni delovi društva kojih se tiče neko ministarstvo, ne žele njihovo ukidanje.
* Da li je glomaznost vlade rezultat isključivo stranačkih apetita?
- Ne treba tu obmanjivati građane, očigledno je da je bilo apetita. Ali, vlade nastaju kao rezultat svih političkih interesa, a ti interesi su legitimizovani glasovima građana. Važno je, međutim, da se stranke nekad odreknu nečega zarad opšteg interesa.
* Šta kažete na primedbe da je uvođenje “zlatnog glasa” premijera koji bi se primenjivao u pat-pozicijama pri odlučivanju - neustavno?
- Da ne ulazim u ustavnost, već u praktičnost: vlada mora da ima mehanizam da odlučuje i da ne zapada u pat-situacije. Baš me zanima kako bi ti koji daju primedbe rešili problem ako vlada ne bi mogla da odluči npr. da li da angažuje vojsku u odbrani od poplava ili ne. Znači, moramo da imamo rešenja za sve situacije.
* Verujete li da će Ivica Dačić kao ministar policije pristati da hapsi optužene za ratne zločine, što je jedan od prioriteta vlade, ali i nešto protiv čega je on u kampanji bio vrlo isključiv?
- Svako ima obavezu da poštuje zakon, on važi i za mene, i za Dačića i za Mirka Cvetkovića, za svakog člana vlade i parlamenta. Službe bezbednosti i policija moraju da uhapse svakog optuženog i pred našim sudovima i pred Haškim tribunalom. Siguran sam da će svi članovi vlade, bilo da su iz DS, SPS, G 17 plus ili ostalih stranaka vlade, poštovati svoje zakonske obaveze. Budite sigurni da će tako biti.
* Ima raznih priča da su neki članovi DS bili razočarani zbog vaše odluke da Cvetković, nepartijski kadar, bude mandatar i da su se odnosi u vrhu DS poremetili. Koliko je to tačno?
- Imao sam tri predloga za mandatara. Mirko Cvetković je moj stari predlog. Sećate se, još sam u kampanji rekao da premijer treba da bude neko ko poznaje ekonomiju, stručnjak, neko ko ne mora da bude stranačka ličnost. Duboko verujem u način na koji Cvetković radi. Pokazao je odlične rezultate kao ministar finansija. A, kada se o ministru finansija previše ne govori i sistem funkcioniše, to znači da je sve u redu. Potpuno legitiman kandidat bio je i Bojan Pajtić, zbog odličnih rezultata u Vojvodini, bez ijedne afere i odličnom komunikacijom sa građanima. Treći kandidat je bio Vuk Jeremić, a, iskreno, razmišljao sam i o drugim kandidatima. Kada sam otvorio diskusiju u predsedništvu DS, da čujem glas saradnika, bilo je glasova za sva tri kandidata i ne bih pogrešio ni u jednom slučaju, jer bi svako od njih, na svoj način, odlično radio ovaj posao. U javnosti se, međutim, napravila fiktivna afera i priča o glasanju koga nije bilo. Ja sam napravio izbor i za njega preuzeo odgovornost.
* Dušan Petrović, vaš zamenik u stranci, u ovom mandatu neće biti u vladi...
- On ni prošle godine nije želeo da uđe u vladu, već da se bavi advokaturom. Na moj nagovor počeo je da se bavi poslom ministra pravde, i radio je to odlično. On ima moje ogromno poverenje. I pre ovih izbora rekao mi je da se više ne bi bavio ministarskim poslom, a maltene, bilo čime da se bavi u novoj vladi imao bi moje poverenje pošto bi sve radio na čestit i profesionalni način. Sada se od svega ovog pravi afera. Kod nas je nenormalno i kada neko hoće da se bavi politikom, tim “najgorim” poslom, i kada neko hoće da se odmori od nje.
OSNAŽITI DIPLOMATIJU
* DA li će se vraćati ambasadori u zemlje iz kojih su povučeni? I to je zahtev dela vaših koalicionih partnera?
- Tragaćemo za najboljim načinima da osnažimo diplomatsku poziciju Srbije. Naš akt o povlačenju ambasadora bio je normalan postupak koji bi primenila svaka država u takvoj situaciji.
MORAJU DA SE ZNAJU PRAVILA IGRE
* PRIČA se i o međusobnoj netrpeljivosti između saradnika iz vašeg kabineta i iz stranke. Ima li u tome istine?
- To je stereotipija - da mora biti sukoba kabineta i stranke. Članovi mog kabineta koji sa mnom operativno rade bili su članovi stranke i mnogo pre onih koji su sada potpredsednici. Zato ta primedba ne može da stoji. Prirodno je da su u strankama ljudi sa posebnim ambicijama, ali je bitno da se znaju pravila igre. Naravno da i u DS ima žučnih rasprava i debata, ali to je samo još jedan kvalitet stranke. Otvaranje pitanja o kandidatu za premijera govori da sam hteo da podstaknem diskusiju, iako sam mogao sam da odlučim, na osnovu odluke Glavnog odbora.
NAJVAŽNIJI JE BOLJI ŽIVOT
* DA li je preambiciozan plan da Srbija do kraja mandata nove vlade, odnosno do 2012, bude u EU?
- Želim da do kraja mandata nove vlade kvalitet života u Srbiji bude evropski i da Srbija bude u mogućnosti da postane članica EU. Da li će se to tehnički desiti pred kraj mandata ili malo kasnije, zavisiće od same Unije i manje je važno u odnosu na to da građani osete poboljšanje i u svom domu i u svom okruženju.
JEDINSTVENO
* DA li će se republička koalicija preslikati na Beograd?
- Po mom uverenju, da bi se Srbija razvijala, bilo bi dobro da se to desi i u Beogradu, jer nemoguće je da dva koncepcijski potpuno različita tima učine funkcionalnim jedan integrisani sistem. Zato sam uveren da je korisno da vlast u gradu i republici bude jedinstvena i ubeđen sam da će tako biti.
VERUJEM DA ĆE ODLUKA SUDA PRAVDE BITI U NAŠU KORIST
* BAŠ kao što se Beograd bori za svoju inicijativu da se Međunarodni sud pravde izjasni da li je proglašenje nezavisnosti legalno, tako se i Priština bori za što veći broj priznanja države Kosovo. Verujete li da će Srbija za ovu inicijativu dobiti potrebnu podršku članica UN?
- Uradili smo sve što smo mogli, svi znaju šta hoćemo. Da zemlje u svetu čuju stav najviše međunarodne pravne institucije, pa neka on omeđi njihov politički postupak. Treba biti svestan da to, samo po sebi, ne znači da će svi poslušati stav suda za koji verujem da će biti u našu korist, ali povećava verovatnoću da hoće. U suprotnom, postojao bi samo politički interes velikih sila koje zagovaraju nezavisnost Kosova, a na drugoj strani Srbija sa nemerljivo manjom političkom, ekonomskom, i vojnom snagom. Zato je pravni argument važan. Ne gledaju baš svi dobronamerno na ovu našu inicijativu. Ali, teže će biti liderima nekih zemalja, posle odluke suda da je akt proglašenja nezavisnosti Kosova nelegalan, da predlože svojim vladama priznanje Kosova.
NEKADAŠNJI ljuti politički protivnici, a od pre tri dana koalicioni partneri, Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije potpisaće ove nedelje deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti u vođenju Srbije u narednom periodu. Staviće pečat na ono što ih spaja.
Šta za njega stvarno znači ideja pomirenja, koju je prvi plasirao rizikujući osudu dela javnosti, pa čak i nekih koalicionih partnera, na dan formiranja nove vlade, za “Novosti” govori Boris Tadić, predsednik Srbije i lider DS:
- Apsolutno verujem u nacionalnu politiku koja ide u pravcu pomirenja, jer samo na taj način mogu da se čuvaju legitimni interesi srpskog naroda koji živi u svim državama regiona. Samo ako se napravi okvir za rešavanje legitimnih interesa našeg naroda, Srbija može ponovo da zauzme svoje mesto na Balkanu. Bez toga, reći da je Srbija stub Balkana ili njegova motorna snaga, bila bi prazna floskula. Jednako, verujem u onu nacionalnu politiku koja, na primer, prati nastup naših kompanija na regionalnom tržištu.
* Treba li ovakav stav, ipak, posmatrati kao zaokret u politici DS?
- Još u predsedničkoj kampanji 2004. godine moja glavna ideja bila je da Srbija mora da se dogovori gde ide, kojom brzinom i na kakav način. Reč je o veoma važnoj stvari, tada je to bio - dogovor, a sada idemo korak dalje - ka pomirenju, i to je jako dobro. Od tada do danas DS je bila u vladi samo poslednjih godinu dana, i za to vreme, nažalost, nismo uspeli da postignemo dogovor oko svih ključnih pitanja. Napravljen je konsenzus kako da se brani Kosovo, i tu politiku nastavljamo, ali nismo napravili jasan dogovor kakva nam je nacionalna strategija na Balkanu. Koja nam je politika prema državama iz regiona. Kako da se ide u pravcu pomirenja sa narodima sa kojima moramo da rešimo nesporazume i nezalečene rane iz devedesetih godina. Takođe, do sada nismo napravili jasnu koncepciju našeg ekonomskog nastupanja u regionu, zbog čega privrednici, predstavnici krupnog kapitala ili javnih preduzeća, vode svako svoju pojedinačnu akciju umesto da imamo jednu sinhronizovanu. Na taj način gubimo ogromne resurse kojima raspolažemo, umesto da ih ugradimo u jedinstvenu politiku kojom obezbeđujemo legitimne interese Srbije.
* Može li se dogoditi da, zbog odsustva te nacionalne strategije o kojoj govorite, druge zemlje preuzmu vodeću ulogu u ovom delu Evrope, iako je Srbija za to bila “viđena”?
- Ne da to može da se desi, nego su se nacije oko ovih pitanja dogovorile i već počele da preuzimaju tu ulogu. Evo praktičnog primera: imamo ovih dana naslove u novinama da izgradnjom Koridora 10 treba da prestignemo Rumuniju i Bugarsku koje su počele da grade most na potezu Vidin - Kalafat, što će biti mimoilaženje Srbije na putu robe od Azije do centralne Evrope. A da ne govorimo o ekonomskim investicijama ili bezbednosnim integracijama, jer ćemo se uskoro naći u NATO okruženju pošto je u NATO ušla Hrvatska, Makedonija samo što nije, tu su i Bugarska, Rumunija i Mađarska, a uskoro Albanija i Crna Gora. Zato je važno odluke donositi na vreme, predviđati procese i smanjivati troškove našoj državi. Zbog svega ovoga govorim o političkoj ideji pomirenja, a ona je neophodna i blagotvorna. Da li Srbija može da ima vodeću ulogu na Balkanu ukoliko nastavljamo sukobe iz devedesetih i ukoliko još ima krajeva zemlje gde se obnavaljaju sukobi iz Drugog svetskog rata? Da bismo ostvarili pomirenje, svi moramo bar malo da odstupimo od svoje pozicije, makar mislili da je ona najbolja na svetu, kako bi svi skupa dostigli viši cilj.
* Mislite li da će vaša ideja o pomirenju ipak biti prihvaćena i od onih koji je sad osuđuju?
- U vreme kada sam trpeo napade da sam sklon komprimisima dobijao sam poverenje građana koji znaju da neko mora da napravi iskorak, da odstupi od svog tvrdog stava u ime opšteg nacionalnog cilja. Novu vladu čekaju konkretni zadaci i, kao nikada u našoj istoriji, od realizacije tih zadataka zavisi i ostvarenje našeg nacionalnog cilja. Ti praktični zadaci su kilometri autoputa i pruga, izgradnja infrastrukture, modernizacija i obnova bolnica, nastavak reforme obrazovanja... Preuzimajući ulogu stožera na Balkanu, Srbija mora da se menja i izgrađuje, jer ako ostane ista, sa istom strukturom privrede, ona tu ulogu neće moći da preuzme. Stranke koje to nisu shvatile i koje su na izborima pokušale da nametnu stare teme i promašenu retoriku podela i lažnog patrioizma, po kojoj se opet prebrojavamo na izdajnike i neprijatelje, doživele su poraz na izborima, jer je građanima dosta podela, oni hoće šansu za bolji život.
* Najavili ste da u novim uslovima mora da se promeni i strategija za Kosovo. Šta je novo?
- Pre svega, naglašavam da Srbija neće odustati od Kosova. Naprotiv! Naša politika na Kosovu treba da ostane jedinstvena i principijelna, i mora da pronalazi nove odgovore u novim okolnostima, kao što treba da još snažnije nastavimo svoj put ka EU. Ima i naših i evropskih političara koji smatraju da treba staviti znak jednakosti između evropske politike i odricanja od Kosova. Moj stav je potpuno suprotan! Nastavak državne politike prema Kosovu je pravi način da dođemo do EU.
* Koji će to biti novi elementi u strategiji prema KiM?
- Na Kosovu i Metohiji situacija više nije ista. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ima jasnu većinu za rekonfiguraciju civilnog prisustva u pokrajini i oko toga moramo da se dogovorimo sa međunarodnom zajednicom. Moj stav je više nego jasan: rekonfiguracija Unmika ne može biti validna bez pristanka Beograda i bez pristanka Saveta bezbednosti. Suočavamo se sa činjenicom da SB ne pruža otpor takvoj rekonfiguraciji. I to je nova okolnost. Veoma poštujem principijelnu politiku Rusije, ona brani svoje interese. I mi branimo svoje interese u novim okolnostima. Idealno rešenje bilo bi da se kroz odluku SB definiše svako novo civilno prisustvo, a očigledno je da ono neće biti u obliku u kojem je bilo do sada. S druge strane, pretila je velika opasnost da Unmika više ne bude i velika je stvar što će on ostati na KiM. Nova okolnost je i to što u istu ravan stavljamo naš integritet, ali i sigurnost i život naših građana u svim delovima KiM. Do sada, državni princip bio je ponekad iznad životnih problema građana. A ovo drugo i svet će uvek razumeti: da li su bezbedna deca koja idu u srpske škole, da li je bezbedan seljak koji radi na svojoj njivi, žena koja ide u bolnicu da se porodi, naši monasi u manastirima... I konkretan primer: odmah posle najave o rekonfiguraciji Unmika lokalne vlasti u Visokim Dečanima suspendovale su odluku istog tog Unmika o povratku manastirskog zemljišta. Za svoje interese moramo da nastavimo da se borimo, mirno, uporno i odlučno.
* Na kom nivou odlučivanja sada treba tražiti dogovor za budućnost Unmika i misije EU na KiM?
- O tome treba da razgovaraju EU i UN. Srbiji je u interesu da ima stabilan odnos sa EU, ali to ne znači odricanje od naših nacionalnih interesa. Tragaćemo i mi za novim rešenjima, jer to niko ne može da uradi u naše ime. To je jedini način da stabilizujemo odnose sa EU, uz istovremeno poštovanje više nego principijelnog stava Rusije da odbranimo svoj interes, jer Srbija se Kosova nikada neće odreći.
* Da li su i ekonomska politika i investicije način za odbranu nacionalnih interesa na Kosovu?
- Nesumnjivo. Vrlo brzo me čeka ozbiljan razgovor sa srpskim privrednicima. Oni već dve decenije nisu dobili jasnu poruku kako bi mogli da doprinesu i pomognu nacionalnim i državnim interesima. I kada je u pitanju Kosovo, i kada govorimo o regionu u kome imamo legitimne interese. Treba reći i ovo: svi kritikuju Srbiju da je bila nosilac sukoba i zatvaranja, a ona je danas najotvorenije društvo na Balkanu. Pogledajmo sa koliko se muka sreću srpski investitori u Hrvatskoj i Sloveniji, a koliko slovenačkih i hrvatskih kompanija neometano rade u Srbiji. Da se razumemo - i treba tako da rade. Baš me zanima kako bi hrvatska javnost reagovala kada bi velika srpska kompanija kupila zemljište u centru Zagreba, kao što je jedna hrvatska trgovina to učinila u Beogradu na najprometnijem mestu. Te trgovine ovde rade izvanredno, i treba da rade, ali i srpske kompanije tako treba da rade u susedstvu. U suprotnom, svaka ta zemlja imaće od Srbije i njenog predsednika primedbu u Evropskom parlamentu, zbog nepoštovanja evropskih propisa. To je vrlo jednostavan princip poznat kao reciprocitet. Baš kao što Ivo Andrić u svojim diplomatskim memoarima kaže da u međunarodnim odnosima postoji jedno nevidljivo računovodstvo: nikada se ništa ne daje, a da se nešto ne dobije zauzvrat. U tom smislu, privrednici će dobiti nove zadatke - da se investira na Kosovu, u region gde žive naši ljudi, u jug i istok
Srbije. Time se obezbeđuje da Srbija u budućnosti stvarno bude faktor stabilnosti.
* Može li u Srbiji da se završi era tajkunizacije?
- Krupni kapital u ovoj zemlji moramo da legitimizujemo. Mnogi su stekli krupni kapital na način za koji se sumnja da nije u najvećoj meri bio u skladu sa zakonom. Za sve bi bilo korisno da se dileme pravno razjasne. Nekada, međutim, to nije moguće, čak i pored sumnji da sve nije bilo najčistije. Način da se oni oduže društvu mogao bi da bude - ulaganje u projekte od opšteg interesa ili nacionalnog značaja. Neko će možda reći kako Tadić hoće da oponaša Putina, ali ja niti mogu, niti hoću tako nešto da radim. Ovo o čemu govorim čak i nije ruski patent, već mehanizam koji je primenjivan još od Turske s početka 20. veka, i ima dobrih iskustava u zemljama koje su u burnim vremenima prolazile kroz tranziciju izlazeći na političku i privrednu čistinu. To čeka i Srbiju. Time bismo konačno ušli u fazu legalnosti, stabilnosti, sigurnosti za građane, a činjenica da je učinjena opštekorisna i pravedna stvar zamenila bi opori utisak da je neko stekao veliko bogatstvo dok su građani osiromašeni do ivice beznađa.
* Kakav je vaš stav prema Skupštini zajednica srpskih opština KiM? Da li će u nju ući i predstavnici vaše partije?
- Čim dođe vreme i oni će učestvovati u svim srpskim institucijama. Pre toga, treba da se dogovorimo šta je svrha tih institucija, šta one treba da rade, kako ne bi bile faktori ugrožavanja života Srba ili mira na KiM, već faktori stabilnosti i odbrane naših legitimnih interesa. Već sam rekao da građani srpske nacionalnosti na KiM imaju legitimno pravo na svoje institucije u kojima su oni koje su izabrali. Dakle, ove institucije treba da brane srpske interese i moraju da budu deo jedinstvene strategije. Ako pojedinci u tim institucijama smatraju da je ponovo došlo vreme za neodgovornost, agresiju, ugrožavanje života i slično, treba da shvate da nisu u pravu. Oni su ti koji imaju veliku odgovornost za rešavanje svakodnevnih problema ljudi. Mir i odbrana interesa pravnim i diplomatskim sredstvima najbolji je pristup i treba zaboraviti sredstva kojima se to neuspešno radilo u prošlosti. Realno, pred nama su godine koje će iziskivati strpljenje i hladnu glavu, a pre svega mudrost i jedinstvo. Svet se menja, nisu administracije u svim zemljama večne, pa se nadam da će nastupiti bolje prilike za odbranu naših nacionalnih interesa.
* U vladi će biti 11 stranaka. Da li bi zbog te raznorodnosti ona mogla da doživi sudbinu DOS-a?
- Građani su tako glasali. Da su glasali samo za dve stranke, imali bismo manju i racionalniju vladu. Srbija treba da ide ka vladi od petnaestak ministarstava. Kada je više stranaka u vladi, ona je po pravilu veća. A apsurdno je da vladi koja će se formirati najveće primedbe na veličinu daju radikali koji su učestvovali u najvećim vladama u istoriji Srbije, onim sa po 35 ministara! Opet, svi smo videli kako je prošao predlog da se neki resori ne ukinu, već integrišu u druga ministarstva. S druge strane ni oni delovi društva kojih se tiče neko ministarstvo, ne žele njihovo ukidanje.
* Da li je glomaznost vlade rezultat isključivo stranačkih apetita?
- Ne treba tu obmanjivati građane, očigledno je da je bilo apetita. Ali, vlade nastaju kao rezultat svih političkih interesa, a ti interesi su legitimizovani glasovima građana. Važno je, međutim, da se stranke nekad odreknu nečega zarad opšteg interesa.
* Šta kažete na primedbe da je uvođenje “zlatnog glasa” premijera koji bi se primenjivao u pat-pozicijama pri odlučivanju - neustavno?
- Da ne ulazim u ustavnost, već u praktičnost: vlada mora da ima mehanizam da odlučuje i da ne zapada u pat-situacije. Baš me zanima kako bi ti koji daju primedbe rešili problem ako vlada ne bi mogla da odluči npr. da li da angažuje vojsku u odbrani od poplava ili ne. Znači, moramo da imamo rešenja za sve situacije.
* Verujete li da će Ivica Dačić kao ministar policije pristati da hapsi optužene za ratne zločine, što je jedan od prioriteta vlade, ali i nešto protiv čega je on u kampanji bio vrlo isključiv?
- Svako ima obavezu da poštuje zakon, on važi i za mene, i za Dačića i za Mirka Cvetkovića, za svakog člana vlade i parlamenta. Službe bezbednosti i policija moraju da uhapse svakog optuženog i pred našim sudovima i pred Haškim tribunalom. Siguran sam da će svi članovi vlade, bilo da su iz DS, SPS, G 17 plus ili ostalih stranaka vlade, poštovati svoje zakonske obaveze. Budite sigurni da će tako biti.
* Ima raznih priča da su neki članovi DS bili razočarani zbog vaše odluke da Cvetković, nepartijski kadar, bude mandatar i da su se odnosi u vrhu DS poremetili. Koliko je to tačno?
- Imao sam tri predloga za mandatara. Mirko Cvetković je moj stari predlog. Sećate se, još sam u kampanji rekao da premijer treba da bude neko ko poznaje ekonomiju, stručnjak, neko ko ne mora da bude stranačka ličnost. Duboko verujem u način na koji Cvetković radi. Pokazao je odlične rezultate kao ministar finansija. A, kada se o ministru finansija previše ne govori i sistem funkcioniše, to znači da je sve u redu. Potpuno legitiman kandidat bio je i Bojan Pajtić, zbog odličnih rezultata u Vojvodini, bez ijedne afere i odličnom komunikacijom sa građanima. Treći kandidat je bio Vuk Jeremić, a, iskreno, razmišljao sam i o drugim kandidatima. Kada sam otvorio diskusiju u predsedništvu DS, da čujem glas saradnika, bilo je glasova za sva tri kandidata i ne bih pogrešio ni u jednom slučaju, jer bi svako od njih, na svoj način, odlično radio ovaj posao. U javnosti se, međutim, napravila fiktivna afera i priča o glasanju koga nije bilo. Ja sam napravio izbor i za njega preuzeo odgovornost.
* Dušan Petrović, vaš zamenik u stranci, u ovom mandatu neće biti u vladi...
- On ni prošle godine nije želeo da uđe u vladu, već da se bavi advokaturom. Na moj nagovor počeo je da se bavi poslom ministra pravde, i radio je to odlično. On ima moje ogromno poverenje. I pre ovih izbora rekao mi je da se više ne bi bavio ministarskim poslom, a maltene, bilo čime da se bavi u novoj vladi imao bi moje poverenje pošto bi sve radio na čestit i profesionalni način. Sada se od svega ovog pravi afera. Kod nas je nenormalno i kada neko hoće da se bavi politikom, tim “najgorim” poslom, i kada neko hoće da se odmori od nje.
OSNAŽITI DIPLOMATIJU
* DA li će se vraćati ambasadori u zemlje iz kojih su povučeni? I to je zahtev dela vaših koalicionih partnera?
- Tragaćemo za najboljim načinima da osnažimo diplomatsku poziciju Srbije. Naš akt o povlačenju ambasadora bio je normalan postupak koji bi primenila svaka država u takvoj situaciji.
MORAJU DA SE ZNAJU PRAVILA IGRE
* PRIČA se i o međusobnoj netrpeljivosti između saradnika iz vašeg kabineta i iz stranke. Ima li u tome istine?
- To je stereotipija - da mora biti sukoba kabineta i stranke. Članovi mog kabineta koji sa mnom operativno rade bili su članovi stranke i mnogo pre onih koji su sada potpredsednici. Zato ta primedba ne može da stoji. Prirodno je da su u strankama ljudi sa posebnim ambicijama, ali je bitno da se znaju pravila igre. Naravno da i u DS ima žučnih rasprava i debata, ali to je samo još jedan kvalitet stranke. Otvaranje pitanja o kandidatu za premijera govori da sam hteo da podstaknem diskusiju, iako sam mogao sam da odlučim, na osnovu odluke Glavnog odbora.
NAJVAŽNIJI JE BOLJI ŽIVOT
* DA li je preambiciozan plan da Srbija do kraja mandata nove vlade, odnosno do 2012, bude u EU?
- Želim da do kraja mandata nove vlade kvalitet života u Srbiji bude evropski i da Srbija bude u mogućnosti da postane članica EU. Da li će se to tehnički desiti pred kraj mandata ili malo kasnije, zavisiće od same Unije i manje je važno u odnosu na to da građani osete poboljšanje i u svom domu i u svom okruženju.
JEDINSTVENO
* DA li će se republička koalicija preslikati na Beograd?
- Po mom uverenju, da bi se Srbija razvijala, bilo bi dobro da se to desi i u Beogradu, jer nemoguće je da dva koncepcijski potpuno različita tima učine funkcionalnim jedan integrisani sistem. Zato sam uveren da je korisno da vlast u gradu i republici bude jedinstvena i ubeđen sam da će tako biti.
VERUJEM DA ĆE ODLUKA SUDA PRAVDE BITI U NAŠU KORIST
* BAŠ kao što se Beograd bori za svoju inicijativu da se Međunarodni sud pravde izjasni da li je proglašenje nezavisnosti legalno, tako se i Priština bori za što veći broj priznanja države Kosovo. Verujete li da će Srbija za ovu inicijativu dobiti potrebnu podršku članica UN?
- Uradili smo sve što smo mogli, svi znaju šta hoćemo. Da zemlje u svetu čuju stav najviše međunarodne pravne institucije, pa neka on omeđi njihov politički postupak. Treba biti svestan da to, samo po sebi, ne znači da će svi poslušati stav suda za koji verujem da će biti u našu korist, ali povećava verovatnoću da hoće. U suprotnom, postojao bi samo politički interes velikih sila koje zagovaraju nezavisnost Kosova, a na drugoj strani Srbija sa nemerljivo manjom političkom, ekonomskom, i vojnom snagom. Zato je pravni argument važan. Ne gledaju baš svi dobronamerno na ovu našu inicijativu. Ali, teže će biti liderima nekih zemalja, posle odluke suda da je akt proglašenja nezavisnosti Kosova nelegalan, da predlože svojim vladama priznanje Kosova.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Povezane vesti
Tadić: Nacionalnom politikom ka pomirenju
RTV ponedeljak, 7. jul 2008.
Tadić: Srbiji potrebno nacionalno pomirenje
Mondo ponedeljak, 7. jul 2008.
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari
A sto se tice pomirenja svih progresivnih snaga u Srbiji, pa normalno da do toga mora doci, ako zelimo bilo kakvu perspektivu i nadu za sve nas.
Za junacenje, p... uz vetar i prodavanje magle, zaduzeni su svi ono kojima je to jedino poznato, u nedostatku bilo kakve druge ideje. DALEKO IM LEPA SRS-NARODNJACKA KUCA!