Inflacija, Hag i Kosovo najveće zamke

Pred Vladom i njenim premijerom veoma su važni ekonomski ciljevi, ali i izazovi. Ekonomisti ocenjuju da ekspoze Mirka Cvetkovića ukazuje na kurs u ekonomiji koji obećava privredni razvoj i rast zaposlenosti, ali uočavaju da se inflacija ne shvata kao glavni problem, kao i da će mnogo toga što nije rečeno morati da se uzme u obzir.

Počev od smanjenja javne potrošnje, restrukturiranja javnih preduzeća, pa do reformisanja penzionog i zdravstvenog sistema i sistema obrazovanja.

Kada se porede ekspozei prethodnih mandatara, kako kaže dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke“, može se primetiti da je postojala dominacija političkih ciljeva. Ovog puta, očito je da pred ovom Vladom dominiraju ekonomski ciljevi.

- U okviru njih je povećanje bruto domaćeg proizvoda i povećanje zaposlenosti. Stiče se utisak da je inflacija sekundarni cilj. Projekcija da do 2012. godine ona iznosi četiri odsto, govori da to nije primarni problem, a to je u kratkoročnom neskladu sa Narodnom bankom Srbije, kojoj je primarni cilj da u ovoj godini ima baznu inflaciju od tri do šest odsto. Drugo, pitanje realnosti rasta zaposlenosti. To zahteva veliku ekspanziju privrede i mislim da ima osnova da bude ostvarivo - ističe Pitić.

Iz obraćanja novog premijera, po njegovim rečima, može se zaključiti da smo dobili socijalno odgovornu Vladu. Naš sagovornik naglašava da je veoma važno personalno rešenje ministra finansija, i da je izbor Dijane Dragutinović na to mesto, koja je profesionalac, može da bude garant održanja budžeta i da inflacija može da se smanji. Međutim, kaže Pitić, pred Vladom i premijerom biće i brojni izazovi, a to su javne finansije, restrukturiranje javnih preduzeća, suštinska borba protiv korupcije, nastavak velikih infrastrukturnih projekata, kao i kako će se reformisati obrazovanje.

Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da je premijerov ekspoze „bled i da ne pruža odgovor ni na jedno od gorućih pitanja ekonomske politike“. Kako kaže, ono malo podataka koji se pominju deluju potpuno nekonzistentno. Pod tim misli na stopu rasta od sedam odsto godišnje u naredne četiri godine, povećanje učešća investicija na 26-28 odsto bruto domaćeg proizvoda, smanjenje stope inflacije na četiri odsto kroz četiri godine, smanjenje deficita na tekućem računu bilansa plaćanja na osam odsto BDP do kraja mandata i smanjenje stope nezaposlenosti na, tačno, 11,9 odsto...

- Posebno je zanimljivo da je predsednik vlade revidirao ciljeve monetarne politike Narodne banke Srbije. Jer je ona trebalo da ostvari stopu inflacije od četiri odsto koliko ove godine, a ne 2012. Ako se centralna banka ipak bude pridržavala svoga mandata i rešila da stavi inflaciju pod kontrolu, svi ciljevi predsednika vlade bi morali značajno da se revidiraju - ukazuje Gligorov.

Gligorov podseća na delove ekpozea gde Cvetković najavljuje da će se smanjivati udeo domaće tražnje, što znači da bi predviđena vrlo visoka stopa rasta trebalo da se ostvari značajnim rastom izvoza, za koji se kaže da će doći od novih preduzeća i sektora.

- Podaci o predviđenom smanjenju deficita u razmeni sa inostranstvom i o kretanju inflacije nisu u skladu s tim - kaže Gligorov.

Ekonomski ciljevi u ekspozeu Mirka Cvetkovića, po mišljenju prof. dr Dejana Erića, direktora Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, realni su i dobro odmereni.

-Ti ciljevi nisu lažna obećanja koja bi predstavljala neku vrstu šarene laže, i oni su realni. Srbiji treba razvoj i privredni razvoj je glavni prioritet na tom putu i nešto što je neophodno, jer bez toga, nema napretka. Drugi prioritet je inflacija koja predstavlja veliki problem. Ona se ne suzbija preko noći i zahteva veliku koordinaciju mera monetarne i fiskalne politike pre svega, ali i neizbežni privredni razvoj - zaključio je Erić.

Ono što je Cvetković izneo u ekspozeu produžetak je nečega što smo „započeli u neka srećnija vremena“, kaže ekonomista dr Vladana Hamović. Ona je, međutim, bila rezervisana kada su u pitanju prognoze i očekivanja od predložene ekonomske politike.

- U prethodnom periodu nije se sve odvijalo po planu i još uvek smo zemlja u tranziciji, koja je neplanirano produžena i duža nego što je bila u ostalim zemljama. Postoje, međutim, nepoznanice u ekspozeu mandatara jer se ne zna s kojih pozicija se polazi u realizaciju tih planova i šta je realno ostvarivo, kao i kako će se dalje odvijati tranzicija, privatizacija preostalih preduzeća i ulazak stranog kapitala, odnosno investicija, koje su nam neophodne - istakla je dr Vladana Hamović.

Za proteklih osam godina, ni prethodne vlade niko nije sprečavao da ostvare bolje rezultate na ekonomskom polju, zato, po rečima

Aleksandra Stevanovića iz Centra za slobodno tržište, postoji doza skepticizma da će ono što je najavio mandatar i da se ostvari.

- U ekspozeu se malo pominje smanjenje državne potrošnje, a bez toga će biti teško ostvariti ono što se naumilo. Druga stvar, malo je prostora o borbi protiv korupcije, odnosno kako ona da se smanji. Treće, malo se govorilo o liberalizaciji spoljne trgovine. Zatim, šta će biti sa državnim monopolima generatorima finansijske discipline, da li će se smanjiti obim državne intervencije. Peto, malo se govorilo i o reformisanju penzionog sistema i zdravstvenog osiguranja - ukazao je Aleksandar Stevanović.